Billy Cobham (Miles Davis, Mahavishnu Orchestra, Culture Mix…). “Prošlost vas nikada ne napušta”

Bili Kobam (Billy Cobham) je američko-panamski bubnjar svetske reputacije. Kritičari ga smatraju jednim od najboljih bubnjara džez fuzije svih vremena. U svojoj zavidnoj karijeri svirao je sa velikanima poput Majls Dejvisa (Miles Davis), Džon Mekloflina (John MacLaughlin), Tomi Bolina (Tommy Bollin), Karlos Santane (Carlos Santana), Džordž Bensona (George Benson) i mnogim drugim svetskim muzičarima. Iza sebe ima i odličnu solo karijeru koja je počela remek-delom fuzije “Spectrum”. Juče je Bili po drugi put gostovao u Nišu, a dan uoči njegovog koncerta balkanrock.com je uradio ekskluzivni intervju sa njim. Intervju Vam je predstavljen i na engleskom i na srpskom jeziku.

Nekoliko godina svirate sa Kalčr Miksom (Culture Mix). Šta nam možete reći o bendu?

Zajedno smo sedam, osam godina. To je bend (smeje se)… članovi… metalne bubnjeve svira Džunior Gil (Junior Gill), gitaru Žan-Mari Ekaj (Jean-Marie Ecay), klavijature i violinu Kristof Kravero (Christophe Cravero), bas Fifi Čajeb (Fifi Chayeb) i perkusije svira Marko Lobo (Marco Lobo). Zovemo se “Culture Mix” (u prevodu kulturni miks) jer je Džunior englez ali mu je porodica iz Trinidada, Žan-Mari Ekaj je francuz ali i baskijac iz San Sebastijana, Kristof Kravero je iz Pariza, Čajeb je tunižanin i Marko Lobo je iz Brazila. Ja sam iz Paname, dakle to je mešavina kultura.

Na vašem zadnjem albumu “Fruit from the Loom”. Ponovo ste snimili pesme poput “Spectrum” i “Crosswind”. Zašto ste odlučili da oživite prošlost?

Zato što vas prošlost nikada ne napušta, znate… to je ciklus. I za mene ja idem i dolazim, idem i dolazim… ali kad preuredim svoju muziku, ideja je da pokažemo gde smo bili i gde smo sada sa istom muzikom.

Svirali ste na Majls Dejvisovom (Miles Davis) “Bitches Brew” albumu koji se smatra jednim od najvažnijih dela džez rok fuzije. Kako je ta ploča uticala na vas?

Ne znam. Mali sam udeo imao u njemu. Bio sam samo još jedan muzičar koji je bio uključen u muziku koju je Majls stvarao i uređivao u to vreme. Lično ne mogu reći tačno kako utiče na moje sviranje, znam da utiće malo ili je možda uticaj veći nego što znam, ali nesvesno, dakle, ne znam.

Zašto ste napustili Mahavišu orkestar (Mahavishnu Orchestra) 1971. godine?

Nisam ih napustio, otpušten sam. Velika razlika (smeje se). Mislio sam da nastavljamo sa radom ali tada sam saznao da sam zamenjen zajedno sa ostalim članovima benda. Osim Džona, on je bio vođa. Sve nas je zamenio. Zato ste odmah posle toga imali ljude poput Žan-Luk Pontija (Jean-Luc Ponty) u bendu.

Zašto ste se onda vratili 1984?

Ponovo sam bio unajmljen (smeje se). Veoma jednostavno. 1984. sam ponovo unajmljen da sviram sa bendom I odradim koncertnu turneju. Završio sam svirajući na albumu, deliću albuma i nikada nisam uključen u koncertnu turneju.

Vodite ovogodišnju bubnjarsku radionicu. Koji je vaš pristup?

Prva stvar je otkriti ko su ljudi, koji je njihov nivo znanja, koliko dobro sviraju. I potom biti otvoren za predloge… davati im sugestije i dobijati informacije od njih. To je cela ideja pokušaja da im pomognem da napreduju.

Ovo je drugi put kako svirate u Nišu. Da li ste videli grad?

Ne mnogo, ne jer radim. Idem od intervjua do uličnih vašara i sledeće što znam je da je vreme da se pripremim za svoj koncert.

Možete li uporediti Nišvil sa drugim džez festivalima širom sveta na kojima ste nastupali?

Mogao bih… Pokušavam da se setim nekog dobrog. Rekao bih… možda u Gracu, Austriji.

Ostavite komentar: