Beogradski jazz festival: Skandinavski hladni ton i italijanska dinamika

Jacoba Anderskova

Jacoba Anderskova / foto arhiva

Treći dan beogradskog jazz festivala je ugostio danskog pijanistu i kompozitora Jacoba Anderskova zajedno sa svojim sastavom koji pored samog pijaniste Anderskova čine i gudači (u pitanju je trio – violina, viola i violončelo) kao i bubnjar/perkusionista.

Anderskov je predstavio materijal sa svog prošlogodišnjeg studijskog izdanja “Strings, Percussion & Piano” (uzgred, Anderskov unutar svoje diskografije ima preko pedeset albuma koji su objavljeni u poslednjih jedanaest godina). Anderskovu ovo nije prvi nastup na ovoj manifestaciji s obzirom da je imao priliku da po prvi put prikaže svoj talenat sada već davne 2006. godine.

Anderskov je imao priliku da predstavi članove svog sastava i ukratko je predstavio svaku od kompozicija. Jedna od kompozicija je posvećena, po rečima samog autora, smislu života i Anderskov se ukratko osvrnuo na Umberta Eca i njegovu izjavu da je smisao života u “pravljenju beba i pisanju knjiga”. Anderskov je potom izjavio da je Eko zaboravio na muziku, na šta je publika pozitivno reagovala smehom.

Jedna od izdvojenih kompozicija je “Spring in B” (“Proleće iz Ha”) za koju je kompozitor izjavio da nije mogla biti izvedena u “lošijem” trenutku s obzirom na period godine. Muzika predstavlja neobičnu sintezu jazz i klasične muzike, unutar koje možemo naići na modalnu harmonsku progresiju i atmosferičnu podlogu zajedno sa gotovo improvizovanim ritmičkim obrascima unutar deonica perkusija, koje u određenim trenucima zvuče kao da su van bilo kog konvencionalnog metra. Većina izvedenih kompozicija je sličnog duha.

Kompozicije su slušno prilično “pitke” i na neki način odišu hladnijim duhom nalik na skandinavske predele. Premda sam izraz sadrži izvesni individualizam, određeni elementi zvuče kao neki od prepoznatljivih elemenata moderne klasične muzike (ne u smislu eksperimentalne, potencijalno disonantne muzike, već one strane stvaralaštva koje je zasnovano na sintezi umetničke muzike sa popularnim žanrovima).

U jednom trenutku kompozitor se osvrnuo i na činjenicu da je doneo sa sobom nekoliko albuma koje je bilo moguće kupiti. Anderskov je smatrao takav način govorenja o svojoj muzici neprikladan, ali je duhovito ukazao da je njegov računovođa savetovao takav pristup.

Nakon melosa sa severa Evrope, imali smo prilike da se susretnemo sa potpuno suprotnim umetničkim senzibilitetom Paola Fresua i njegovog kvinteta iz Italije. Cenjeni muzičar se smatra možda i najboljim evropskim jazz trubačem, kao i najzaposlenijim muzičarem sa oko dve stotine nastupa godišnje. Na ovogodišnjem nastupu na beogradskom jazz festivalu, sastav je proslavio trideset godina postojanja.

Ovaj kvintet u svojoj osnovi nešto tradicionalnijeg jazz zvuka, ali sa interesantnim eksperimentima sa oponašanjem određenih zvukova, kao i sa nastojanjem da se publika uključi u izvođački čin. Paolo Fresu je, kao i njegov prethodnik Anderskov bio vrlo komunikativan sa publikom, objašnjavajući neke od anegdota vezanih za određene kompozicije. Pored toga, usledilo je predstavljanje članova sastava, kao i velika zahvalnost za podršku čitave publike.

Posetioci su vrlo pozitivno reagovali na kvintet, s obzirom da su imali prilike da na različite način vide i čuju veliko iskustvo i sposobnosti muzičara. Jedan od takvih trenutaka je bio solo na bubnjevima koji se pojavio na polovini kompozicije da bi se nakon soloa nastavio dalji tok. Na samom kraju koncerta sam Fresuo je prikazao fantastičnu i dugotrajnu kontrolu tona, “držeći” isti skoro čitav minut. Pored instrumenata, bilo je moguće čuti i nekoliko semplova sa dečjim glasom.

Interesantan trenutak je bio i kada je sastav objasnio publici da žele da oponašaju huk sove. Potom su zamolili publiku da takođe oponaša sličan zvuk. Čitava sala se na neki način ponašala kao metronom za kvintet, koji je na osnovu njih izvodio melodije i improvizovao različite “dijaloge” između instrumenata. U tom smislu, publika je bila posebno animirana i zainteresovana da na svoje načine doprinese kompoziciji.

Publika je bez mnogo sumnje fantastično reagovala na nastup, čemu svedoči i izuzetno velika poseta (mnogi od posetilaca su sedeli na stepeništu jer su sedišta bila odavno popunjena). Reakcija je bila vrlo pozitivna i praćena neprekidnim aplauzima, uzvicima i brojnim osmesima.

Festival i dalje ima šta da pokaže tokom poslednjeg dana sa završna dva nastupa. Ponovo, ukoliko ste u prilici, pojavite se na ovom događaju čak i ukoliko niste vrhunski poznavalac i ljubitelj ovog zvuka i kulture, u velikoj meri se možete iznenaditi unutar kakvih formi i izraza se može pronaći jazz estetika.

Ostavite komentar: