Beograd miriše na London – Brit Floyd u Sava centru

Brit Floyd

Foto: Nemanja Đorđević

Oformljen tek 2011. godine, liverpulski Pink Floyd tribute sastav – Brit Floyd, predstavio se srpskoj publici sinoć, drugi put u godinu dana, u velikoj dvorani Sava centra.

Brit FloydInteresantno je da je voda benda – gitarista, muzicki producent i pevac – Damian Darlington, zanat ispekao u australijskom Pink Floyd Show projektu, u kome je svirao 17 godina. U jednom trenutku je očigledno zaželeo da odrasta uz svoje dete, te ga je napravio pod imenom „Brit Floyd“.

Oko 21.30h bend je krenuo da komunicira sa prisutnima, koji su dobrano napunili Sava centar, sa „Speak to me“. Kao sa starim znancima, pozdravili su Beograd uz srdačno „hvala, dobro veče“ na srpskom, izrečeno upravo od Damiana. Iza muzičara nas video bim podseća iz koje godine stižu klasici koje slušamo, ali i vodi nas u psihodelicno putešestvije kroz vreme sazidano od velikih graditelja britanskog rok ukusa: Davida Gilmoura, Rogera Watersa, Nicka Masona i Richarda Wrighta.

Brit FloydTonovi od koje koža podrhtava, a čula se izoštruju – Brit Floyd nam svira “Shine On You Crazy Diamond”. Solo deonice izašle iz Gilmourovih prstiju su pravo remek delo, a njih Darlington i drugi gitaroš Edo Scordo sviraju kao da su sedeli pored londonske legende u Abbey Road studiju, tamo – krajem 60tih i 70tih, dok je ovaj stvarao istoriju. Sećanja naviru, na slikama vidimo Syda Barreta, pažljivo osluškujemo i razmišljamo: šta je to bilo sa Emily u šumi, nakon njene igre sa psihodelicnim supstancama. Kraca pauza docekala nas je posle „Sheep“. Ipak, cinilo se nepotrebnom. Tek što je Srbin, udaljen hiljadama kilometara od Britanije, uplivavao u magični svet na pesmama koje su maltene nezvanične nacionalne himne – on biva prekinut.

Brit FloydIpak, naši fanovi kultnog Floyda nisu to toliko zamerili, nudeci bucne ovacije muzicarima i strašnoj maskoti svinje, koja se na prepad pojavila sa njihove leve strane, na „One of These Days“. Repertoar je bio slabiji nego prošli put. Morali su da probiju red, pa su nas verovatno kupili poznatijim stvarima na prošlom gostovanju. Set lista od jucerašnje veceri je bila više po volji obožavaocima koji poznaju više od „Wish You Were Here“ i „Money“. A bile su obe pomenute. Na prvoj je – očekivano – dopiralo pevanje iz – na momente – uspavanih sedišta. U kožnom mantilu i pretecem maniru, pred nas se pojavljuje Ian Cattell, basista i vokal, koji nam peva „Comfortably Numb“.

Posle dva i po sata svirke, pozvao je sve plašljivce, jednom posvećenom njima – „Run like hell“. Pre nego da pocne, upirao je teatralno prstom u gledalište, koje se u međuvremenu primirilo. Verovatno je na to uticao nešto „slabiji“ spisak pesama na ovogodišnjoj svetskoj turneji, tj veći broj onih laganijih. Srećom, diskografska baština Pink Floyda je toliko bogata, da ni mnogi naredni „novembri“ neće biti dovoljni da se zasititimo njihove muzike – dokle god je Brit Floyda, gitare i glasa.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Brit Floyd

Ostavite komentar: