Belgrad tanz mit Laibach – Beograd plesao sa Laibachom

Laibach

Laibach / foto: Nemanja Đorđević

Sinoćnje hladne decembarske večeri je mnogima bilo obećano da se okupe u kući Mikser, koja je bila odabrana kao privremeni hram audio-vizuelne avangarde industrijske mašine. Slovenački Laibach je beogradskoj publici u svojoj privremenoj okupaciji podario odličan performans kakav se urezuje duboko u svest.

LaibachKoncertni prostor se još pre 21 časa unajveće punio, dok su se pridošlice okupljale. Nakon urednog čekanja u redu za ulaz i rasterećivanja garderobe, prošlo je još sat vremena u nestrpljivom iščekivanju da se NSK-ovci pojave na bini. Prvo su Lopatič i Jamnik zauzeli svoja mesta za sintisajzerima, uz aplauz publike, i otpočeli nastup dok su se ostali članovi pojavljivali, ispraćeni još jačim reakcijama prisutnih.

Prva tačka ovoh hipnotišućeg spektakla je bila poema “Olav Tryggvason”, nedovršene opere Edvarda Griga. Dok je još uvek trajao njen uvod, video projekcija je već uveliko okupirala svu pažnju gledalaca. Iscrtavajući geometrijske oblike koji su kasnije formirali vikinški brod, sa siluetama mačeva koje su letele okolo, prosto se gubio osećaj za vreme (ova pesma sa svoja dva dela zapravo traje dobrih 20 minuta). Savršen sklad vokalnog kontrasta koji Milan Fras i Mina Špiler izvode je potpuno dominirao salom.

LaibachOdmah po završetku ovacija, skočili su na prvi album, izvodivši “Smrt za smrt”, gde su sa zvukom klavira propraćenog baražom spektra zvuka ulivali jezu u kičmu slušalaca. Netrpeljivost su posle popravili smirujućim tonovima plavih boja i pojačanim ritmom uz “Eurovision” sa aktuelnog albuma. Eho refrenske mantre je ispunjavao salu – raspad Evrope i njene raspucale vizije, dok je prokejcija slivala plavu tečnost puput prolivene aristokratske krvi.

Sledeća je usledila “Resistance Is Futile”, takođe sa “Spectre” albuma, u svojoj produženoj verziji. Nakon nje je semplovani glas najavio kratki intermezzo od deset minuta tokom kojeg je publika mogla malao da odahne i vrati se u realnost, dok se na projekciji povremeno pojavljivala slika Milana Frasa koji poput ujke Sema poziva na mobilizaciju.

Po završetku pauze, isti robotski glas se oglasio “…And now, something completely different!“. Usledile su “Do Re Mi” i “Edelweiss“, koje su propratile slike u stilu komunističke propagande i motivima Severne Koreje, maltene jedan lep oblik razglednice njihovog nastupa i iskustva u Pjongjangu. Posle je došla na red “Each Man Kills the Thing He Loves“, druga obrada večeri čiji tekst je napisao Oskar Vajld. Zatim “We Are Millions and Millions Are One“, da bi nakon nje usledila zarazna i prepoznatljiva melodija zviždanja uz militarni doboš, prve pesme sa Spectre albuma “The Whistleblowers“.

LaibachUprkos celom doživljaju koji je, bez sumnje, bio ništa manje nego odličan, ipak je na veliko razočarenje mnogih, rekao bih, falilo par upečatljivih pesama iz Lajbahove diskografije, poput “Ti ki izzvaš” ili “Brat moj”. No dobro, zato je “No history” svojim gruvom ulila nov talas energije, da bi usledila još jedna obrada, ovaj put od Boba Dilana – “Ballad of a Thin Man“, koja je deo soundtracka filma Iron Sky.

Nakon odlične gospel bluz obrade, usledio je još jedan poziv za razmrdavanje uz “Bossanovu“, da bi onda zakopali drugi set uz “See That My Grave Is Kept Clean“. Krenule su ovacije uz koju su se povukli sa bine, ubrzo su se vratili na bis i izveli “Life is Life”, koja je imala takvu veličanstvenost koju je teško opisati rečima. Laibach je svakako bend koji treba gledati uživo da bi se mogao osetiti taj fenomenalni doživljaj koji prenose publici. Kakofonija kraja te pesme je sadžala skoro svaku frekvenciju, zajedno sa basovima koji pomeraju organe (koji dodatno sadrže sub-basove i over-basove). Krajnja energija je bila usmerena na poslednji poziv za ples tj. “Tanz mit Laibach“, nakon čega su se članovi zahvalili i konačno povukli sa bine.

Mikser je skoro tačno u ponoć počeo da se polako prazni i ljudi su se postepeno disperzovali u noć, dok su militarni melodični zvižduci ostali urezani u umove publike. Nastup je odlično prošao, sa dobro ispraćenom organizacijom. Možda ne najbolji ikad, ali svakako za pamćenje.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Laibach

Jedan komentar o “Belgrad tanz mit Laibach – Beograd plesao sa Laibachom

  • ivan cutura FENIX

    Tugujem za propustenim koncertom.Nisam znao da su tako dobri a gledam ih cesto preko Youtuba.
    Pozdravljam Milana ,Minu i sve clanove Benda kao i njihove FANOVE u Beogradu.Zavidim vas kako ste uzivali na ovon Koncertu.Bio sam U Banja Luci i nisam mogao doci ali drugom prlikom DOLAZIM.
    Pozdrav svima!

    Reply

Ostavite komentar: