Balkanrock bira top albume 2010: R’n’R & Pop

Pored dosta okupljanja bendova, 2010. godine donela je i dosta dobrih albuma. Redakcija Balkanrocka se i ovog puta potrudila da sumira rezultate i predstavi vam subjektivnu listu albuma iz domena rok i pop muzike koji su obeležili proteklu godinu. Ukoliko ste propustili našu listu najboljih metal albuma, možete je pročitati OVDE. Ekipa Balkanrocka ovom prilikom vam čestita predstojeće praznike i želi srećnu i muzički bogatu 2011. godinu.

Napomena: klikom na naslov albuma otvara se youtube spot sa jednim od singlova sa navedenog albuma.

ARCADE FIRE – THE SUBURBS

Barokni pop je sve prisutniji na svetskoj sceni, a u njemu definitivno prednjači bend Arcade Fire. “The Suburbs“ je primetno slabije izdanje od njegovih prethodnika, ali daleko od toga da nije vredan preslušavanja. Manje barokni, više popičast, ponegde i sa sint-pop bojom, jedan je od boljih diskova u 2010. godini.

BLACK REBEL MOTORCYCLE CLUB – THE DEVIL’S TATTOO

BRMC važe za jedan od najboljih svetskih garažnih bendova, a sa novim albumom se čini kao da će tu poziciji čvrsto držati još neko vreme. Mračna atmosfera i prljavi zvuk gitare za ovaj trio nije novina. Albumu laska i podatak da je pesma “Consience Killer“ jedna od numera koje prate poslednji deo iz serijala video igara “Need For Speed“.

BLONDE REDHEAD – PENNY SPARKLE

Crvenokosa plavuša poigrava se na granici psihodelije i pop muzike. “Penny Sparkle“ je odprilike u istom rangu kao i njihova prethodna dva albuma, možda za nijansu manje uverljivije. Ako ništa drugo treba ga poslušati zbog sjajnih vokala Kazu Makine koju prati neutralna i atmosferična muzika.

BRANDON FLOWERS – FLAMINGO

The Killers su odlučili da naprave malu pauzu od sviranja, a to je iskoristio njihov pevač ne bi li objavio prvi solo album. Zbog vokala se i može reći da podseća na poslednji disk Killersa, ali je instrumentalno uspešno distanciran od zvuka benda. Impresivno pop izdanje sa koga se kao hit izdvojila pesma “Crossfire“ u čijem spotu Šerliz Teron herojski spašava Brendona.

BRYAN FERRY – OLYMPIA

Ne može se reći da je album revolucionaran, ali mesto na listi najboljih zaslužuje samo zbog jednog odličnog primera kako pop muziku duboko utemeljenu u 80im godinama transformisati da ne zvuči retro i pregaženo, ali savremeno.

 

GRINDERMAN – GRINDERMAN 2

Drugi po redu album Nick Caveovog muzičkog projekta Grinderman je skroz zatekao muzičke kritičare. Rok heroji Cave i Ellis su uspeli da naprave još bolesniji i zreliji album od svog debija. Uz svoju standardno strastvenu naratorsku ulogu, Cave i dalje pokazuje da je divlji i da ga je teško ukrotiti. Repetitivni predistorzirani gitarski rifovi vode na psihodelični put pun strasti, požude, mržnje i naravno besa koji preovlađuje na albumu.

HURTS – HAPPINESS

Hurts su ove godine stvorili popriličan hajp među svetskom publikom. Donekle i opravdano. Treba im odati priznanje što su otvorili komercijalni put elektro-pop muzici. Album ima dosta lepih, emotivnih i „teških“ pesama, a publiku su osvojili singlom “Wonderful Life“.

JAMIROQUAI – ROCK DUST LIGHT STAR

Džej Kej i ekipa vratili su se na velika vrata nakon petogodišnje pauze. Novi album obiluje retro-disko i fanki pesmama, neizbežnim i prepoznatljivim za ejsid džez sastav ovakvog rejtinga. Pobegli su od napadnog i bombastičnog zvuka prethodnog albuma i vratili se proverenim vrednostima. Pravo iznenađenje je numera “Blue Skies“ zbog njene opuštenosti i vokal-klavir-gitara uravnoteženosti.

KATE NASH – MY BEST FRIEND IS YOU

Otkačena Britanka ravnopravna sa Florens Velč i Lili Alen, izdala je svoj drugi album. Nakon impresivnog debija trebalo je popuniti duboke cipele. Nije joj baš pošlo za rukom da postigne isti uspeh. Album se može opisati ako čudan i haotičan u najpozitivnijem mogućem smislu.

KINGS OF LEON – COME AROUND SUNDOWN

Pesme na albumu deluju manje-više ujednačeno, nema iskakanja i izdvajanja, već zajedno stvaraju celinu što se i očekuje od jednog ozbiljnog i kompletnog muzičkog dela. Falouvil četverac uz budno oko producenta Džekvajera Kinga ni ovoga puta nije omanuo. “Kings of Leon“ iznad-prosečnim album potvrđuju status zvezdi.

MASSIVE ATTACK – HELIGOLAND

Posle manje pauze, bristolski zvuk ponovo osvaja svet. Ekipa muzičara pojačana vrhunskim gostima (Damon Albarn, Guy Garvey…) koji prosto ne mogu da omaše. Poslednjim albumom su pokazali da svoju „magiju“ nisu potrošili i da slušajući ih uživo i dalje ostavljaju bez daha. Koketiranje sa raznim pravcima, tiho poigravanje sa slušaocem pruža jedinstven i neponovljiv doživljaj.

MORCHEEBA – BLOOD LIKE LEMONADE

Možda najviše odudara od rock žanra, ali ne može se zažmiriti na ponovni dolazak pjevačice Skye Edwards koja pokazuje svu raskoš svog talenta. Jako opuštajuće i kvalitetno!

 

NEIL YOUNG – LE NOISE

Jedno od najintimnijih muzičkih ostvarenja vremešnog kantautora. Youngova „Buka“ podseća i ocrtava njegov mlad i buntovnički život. Solo električna gitara koja zrači nezadovoljstvom pored njegovog glasa jedina odjekuje celim albumom. Doživotni pečat njegovog ljubavnog života je akustična “Love And War“.

RA RA RIOT – THE ORCHARD

Ra Ra Riot bave se baroknim popom, ali su daleko manja atrakcija od Arcade Fire koji trenutno zauzimaju poziciju broj jedan u ovom muzičkom domenu. Prepoznatljivi su po dominantnom violinskom zvuku i specifičnom, visokom, muzičkom vokalu. Jedino treba da pronađu način kako da popularizuju svoju muziku.

ROBERT PLANT – BAND OF JOY

Nakon Gremi uspeha sa “Raising Sand“ albumom i saradnjom sa Alison Kraus, nekadašnji pevač Led Zeppelina sa svojim bendom je nastavio da istražuje folk teme. Muzika koju izvodi pored epiteta folk i indi roka, nosi i status world muzike. Prosto je za nepoverovati da muzičar koji je predvodio hevi metal pionire, može toliko muzički da se udalji od svega toga i ponovo napravi veliki uspeh.

SADE – SOLDIER OF LOVE

Decenijska pauza isplatila se čekanja! “Soldier of love“ je pravo osveženje u polju pop muzike. Dosta pesama je orijentisnao ka nešto komercijalnijem i modernije r’n’b-u. Ali ni ljubitelji njihove nežnije i džeziranije strane neće biti razočarani, jer je nekoliko numera tog stila našlo mesto na ovom albumu.

SCHOOL OF SEVEN BELLS – DISCONNECT FROM DESIRE

Muzika Deheza bliznakinja svrstava se u podžanr dream popa i bez oklevanja se za njihove vokale može reći da su zaista ’dreamy’. Elektronska muzika u pozadini već je prežvakana, pa na tom polju i ne spadaju u inovatore.

 

SCORPIONS – STING IN THE TAIL

Nemački rokeri ovim albumom odlaze u zasluženu penziju i to u velikom stilu. Možda njihov najživahniji hard rok album ikada objavljen. Žestoki gitarski rifovi, dinamične i pevljive pesme recept su za odličan album. Za one koji favorizuju balade po kojima je ovaj bend poznat, Scoprionsi su pripremili pesme “Lorelei“ i “The Best Is Yet To Come“. Zbogom majstori i hvala za 45 godina sjajne muzike!

SKUNK ANANSIE – WONDERLUSTRE

“Wonderlustre” na velika vrata vraća Skunk Anansie na scenu. Poprilično ozbiljan disk sa kvalitetnom muzikom, koja možda i prevazilazi njihove klasične radove iz 90ih. Diske je pun nakupljene energije koja se svom snagom oslobađa u vidu 40minutne muzike.

 

THE BLACK KEYS – BROTHERS

Dvojac je ovog puta odlučio da svoj prljav i sirov rokenrol zvuk očiste i ispoliraju. Mnogi nisu očekivali da bend može tako glam da zvuči. Pored toga što je odličan gitarista, Dan Auerbach je dozvolio sebi da pokaže svoje vokalne soul sposobnosti i da ih na ovom albumu stavi u prvi plan. Dosta riskantan, ali na kraju uspešan potez kombinovanja žanrova pokazuje da su „Braća“ (htela to oni ili ne) napravila komercijalan korak napred.

THE DEAD WEATHER – SEA OF COWARDS

Drugi album Vajtovog benda je uspeo da bude još siroviji i energičniji. Iako više podseća na EP, bend je servirao visoko kvalitetnu adrenalinsku injekciju pomešanu sa čestim napadima besa. Džek vrlo precizno i iz senke komanduje, ovog puta na bubnjevima dok je ljupka Alison Mosshart na vokalu.

THE GREENHORNES – **** (FOUR STARS)

Dok Raconteurs prave malu pauzu, njihova ritam sekcija posvetila se radu sa matičnim bendom The Greenhornes. Rezultat je jedan do njihovih najboljih albuma, a producent i izdavač je njihov saradnik Džek Vajt (izdavačka kuća Third Man Record). Muzika je na prelazu između bluza, roka i hard roka.

THE NATIONAL – HIGH VIOLET

Momci iz tmurnog i mračnog Bruklina tek u petom albumu objašnjavaju kolika je teška crnina u stvari. Sumoran, tužan, a i na trenutke krajnje uznemirujući album. Iskrena poetika spojena sa melanholično prestravljenom atmosferom je i dalje njihov recept koji očigledno uspeva. Bend je ove godine priredio susednim Hrvatima jedan od najboljih koncerta u 2010. godini.

WARPAINT – THE FOOL

Debi ovog devojačkog četverca šokirao je britanske medije, a članice benda su već stigle do NME naslovnice. Poslednja reč eksperimentalnog i art roka upakovana je upravo u ovaj album. BBC ih je uvrstio i u svoju godišnju anketu „Sound of…2011“ smatrajući da tek imaju šta da pokažu. Album prvenac poslužiće kao dobar temelj za dalju karijeru.

Ostavite komentar: