Bajaga i Instruktori

Daljina, dim i prašina

Izdavač: Novosti/Long Play, 6.6.2012.

Producent: Voja Aralica

Žanr: pop rock, blues, swing, jazz, soul

Trajanje: 46:22

3.0/5

Ocena

U odnosu na dosadašnji rad Bajage i Instruktora, netipičnost albuma Daljina, dim i prašina, objavljenog početkom juna 2012. godine, više rezultira utiskom da se radi o Bajaginom solo radu nego o albumu Instruktora. To se pored činjenice da je izašao zajedno sa Bajagićevom prvom zbirkom pesama, Vodič kroz snove, kao što je to deceniju ranije uradio Nikola Vranjković (inače gost na ovom albumu) sa svojim solo albumom i zbirkom Zaovdeilizaponeti, osetilo i u samom materijalu.

Iako originalno nastali kao prateći bend tokom snimanja i kasnije promovisanja Bajaginog kultnog prvenca Pozitvna geografija, Instruktori su na narednim albumima pokazali da su mnogo više od toga, čineći da autorski pečat Saše Loknera, Cveleta ili Žike, kao najdugovečnijih članova, bude neophodan deo svakog albuma Bajage i Instruktora. Taj pečat na Daljini, dimu i prašini nije prisutan, ili makar ne u dovoljnoj meri: Lokner je dobio solo deonice tek na dve pesme, „Ako treba da je kraj“ i na poslednjem delu najduže sa albuma, „Još jednom“, koja je sa svojih osam i kusur minuta rekorder u njihovoj celokupnoj karijeri. Na ostatku albuma Lokner je svojim klavijaturama većinom služio kao podloga za ostale instrumente.

Takođe, Žikini lead vokali su izostali na albumu i on se na materijalu pojavljulje na pratećim vokalima i akustičnoj gitari. Cveletov okrugli zvuk bas gitare je i dalje tu kao uvek stabilna pratnja (pratnja je ključna reč), kao i Čedino ringovsko bubnjarenje. Novajlija u bendu, Marko Nježić Kića, je na njihov račun dobio ogroman prostor za dokazivanje i na sreću ga iskoristio više nego dobro. Pored toga što je tehnički verovatno nakompetentniji gitarista koji je ikad prošao kroz bend, Nježićeva alternativna vroomovska pozadina dobro se uklopila u novo okruženje, a odlično se snašao i u vintažnijim formama i akustici.

Ukoliko zanemarimo činjenicu da je Bajaga na albumu sve i svja, treba reći da je Daljina, dim i prašina verovatno najzreliji album koji je Bajaga snimio. Ta zrelost u radu dobija još više na težini kada se stavi na vagu zajedno sa njegovim proteklim radom kako samostalno tako i sa Instruktorima u poslenjih petnaestak godina. Dakle, na albumu nema „Lepih Janja“, „Badema i soli“ i drugih „ljigavih i gadnih“ pesama, da citiram samog Bajagu, kakve je umeo da napravi u prethodnih deceniju i nešto. Njih je zamenio blues, jazz, swing, čak momenti doo wopa, i zdravi pop rock kakav su Bajaga i Instruktori negovali u jeku svoje karijere.

Zrelost izražena žanrovskim miljeom praćena je isto tako zrelim tekstovima u kojima se oseća miris poznijih godina, što samim tim i opravdava želju za nešto drugačijim izrazom u odnosu na dosadašnji. Za razliku od onih koji zarađuju prodajući nostalgiju, Bajaga svojim autentičnim baritonom opisuje vreme kao putovanje kroz „Daljinu, dim i prašinu“ gde postoji neizvesnost, pogrešne procene, usponi i padovi, ali na kraju svih tih iskustva ostaje ono pozitivno. Naslovna pesma, u kojoj je producent i aranžer Voja Aralica napravio jedinu grešku “u koracima” ubavcivši ritam mašinu i pored činjenice da su na albumu svirala čak četiri bubnjara i jedan perkusionista, samim tim postaje lajtmotiv koji tematski zaokružuje ceo album.

Pozitivna geografija iskustva sa naslovne pesme se nadovezuje na joecockersku „Suzu“, koja upravo govori o tome da je nemoguće u životu doživljavati samo dobre stvari ali zato i kad puknu sve žice na gitari, kako opisuje djangovska „Mala uska haljina“, to ne može sprečiti da muzika stane. Zato i apokaliptično-socijalno-ekološka „Vreme“ iako predskazuje ne tako svetlu budućnost i dalje je makar mislima daleko od sadašnjeg trenutka. Drugi singl sa albuma prati prvi singl „Ako treba da je kraj“, tipična balada u Bajaginom stilu oplemenjena blues skalama i Loknerovim hammondom.

Pored ljubavi prema suprotnom polu, Bajaga je posvetio deo albuma i ljubavi prema muzici pa je svoje prve muzičarske korake opevao u zemunskom bluesu „Stari put za Novi Sad“, u kome je na nekom raskršću menjao „Gibsona za Strata sa koferom“, svirao pored Dunava zamišljajući Misisipi i vežbao uz bottleneck i usnjak (koji nekim čudom Bajaga svira pored ove u još jednoj pesmi). Na albumu se našla čak i obrada pesme koju je Bajaga napisao za pop pevačicu Karolinu Gočevu, „Od sumraka do svitanja“, i koja je dobila rockersku verziju na ovom izdanju (pa se nakon ove informacije nekima neće više dopasti), a album zatvara „Još jednom“, latin jazz pesma kakvu bi pre očekivali od Rundeka nego od Bajage.

Pored osam pesama, na albumu su objavljena i dva bonusa, već provereni hit „Bežiš od mene, ljubavi“, rađen za seriju Vratiće se rode pre par godina, i još jednom „Još jednom“ u radio-friendly verziji, za one koji nemaju strpljenja da slušaju svih osam minuta. „Bežiš od mene, ljubavi“ je objavljena u novom miksu kako bi se uklopila sa ostatkom materijala, dok će original verovatno morati da čeka neku drugu priliku; možda neku kompilaciju sa filmskom muzikom gde bi se konačno našla na zvaničnom izdanju tema iz serije Otvorena vrata. Pokazalo se da su bile veće šanse da ta serija dobije nastavak nego da se tema iz serije pojavi na nekom albumu, no to ipak nije tema ovog teksta.

Sve u svemu, kao što je i u prvoj rečenici u tekstu rečeno, ono „i Instruktori“ na omotu koštalo je ovaj album minimum jednu ocenu manje, ali kao što ocena nije merilo znanja tako nije ni merilo kvaliteta albuma. Ukoliko je ovo poslednja diskografska stanica Momčila Bajagića, ovaj album je dobar način da se oprosti od diskografske karijere. Ukoliko nije, (što je verovatnije) onda je ovaj album dobro polazište za neko novo muzičko putovanje kroz daljinu, dim i prašinu.

Spisak pesama:

1. Daljina, dim i prašina (3:31)
2. Suza (3:37)
3. Mala uska haljina (3:43)
4. Vreme (4:18)
5. Ako treba da je kraj (5:40)
6. Stari put za Novi Sad (4:08)
7. Od sumraka do svitanja (3:54)
8. Još jednom (8:21)
9. Bežiš od mene ljubavi (Bonus) (3:26)
10. Još jednom (radio edit) (Bonus) (5:44)

Jedan komentar o “Bajaga i Instruktori – Daljina, dim i prašina (2012)

  • Anastasia

    BAJAGA – PRAVA ZIVA LEGENDA!!!MY NR.1!!!
    Njegov novi album “Daljina,dim i prasina” je odlican!!!

    Reply

Ostavite komentar: