Game of sins (Axel Rudi Pell)

Axel Rudi Pell

Game of sins

Izdavač: Steamhammer, 15. 1. 2016.

Producent: Axell Rudi Pell

Žanr: hard rock/heavy metal

Trajanje: 58:23

3.4/5

Ocena

Još jedno studijsko izdanje nemačkog gitarskog maga, šesnaesto od kako je uplovio u solo vode, pod nazivom “Game of sins“. Ono što je oduvek odlikovalo Axel Rudi Pella, a njegova karijera traje tri i po decenije, teški su hard rock rifovi prošarani izuzetno melodičnim i kreativnim solažama. Reklo bi se još jedan album stare škole, formula uspeha je davno pronađena, ovi majstori gotovo i da nemaju loš album, pa je samim tim i bilo logično očekivati nešto dobro. Međutim, jedna bitna stvar može da zasmeta, a to je ponavljanje rifova. Slušajući album stičete utisak kao da ste to već čuli na njihovim prethodnim albumima.

Na samom pocetku simpatični instrumental “Lenta fortuna” nekako me malo podsetio na Blind Guardian, na koji se nadovezuje “Fire” – klasična heavy pesma, rifovski mešavina stare škole i novijeg Hammerfalla sa zanimljivim refrenom, jedna od boljih na albumu. Sledi nešto sporija, ali čvršća “Sons in the night” za koju može da se kaže da je ARP standard. Naslovna “Game of sins” je svakako jedna od najboljih na albumu, odličan aranžman i solo na gitari, i još kada se na to dodaju zanimljivi horski delovi, dobije se jedna zaista dobra pesma. Sve pohvale idu Johnnyju Gioeliu na odlično otpevanim deonicama, čovek ima svoj stil i ne trudi se da kopira nikog, a tokom godina njegova boja glasa je uz Axelovu gitaru postala zaštitni znak benda. “Faling star” se stilski ne razlikuje od prve numere sa albuma. Sledi nešto što može da se okarakteriše kao klasika, kada je rad ove metal mašine u pitanju, a to je power balada “Lost in love“. Počev od veoma prijatnog klavijaturskog uvoda, za koji je zadužen Ferdy Doernberg i emotivnog vokala, sve do ubitačnog soloa na gitari. Za svaku pohvalu je i tekst, koji će zapušiti usta svima onima koji su zagovornici da u današnjoj muzici nema bendova koji su u stanju da naprave dobru ljubavnu pesmu punu emocije.

Pesma “The king of fools” nas u svakom pogledu vraća u zlatne osamdesete, kako zbog aranžmana tako i zbog vokala. Sledi čvrsta, u Ronnie James DIO stilu, “Till the world says godbye“, sa odličnim refrenom. Ujedno i najbolje otpevana pesma. Za samo zatvaranje albuma, bend je ostavio dve malo sporije pesme. “Breaking the rules” u dosta segmenata podseća na “Sons in the night”, znači klasična hard rock mid-tempo pesma, sa neubedljivim refrenom. Poslednja pesma na albumu, “Forever free“, kao da je nastavak velikog hita “The masquerade ball” iz 2000. godine. Klavijaturska podloga isprekidana povremenim gitarskim upadima i vokal koji dominira, kao uvod da bi se kod prvog refrena napravio upad u čvstu power metal baladu. Još jednom maestro Axell preuzima najveći deo pesme ne bi li nam pokazao svoje umeće na gitari.

Sve pohvale idu za produkciju, album je čist, instrumenti se jasno čuju, ništa nije prenaglašeno i to je jedna od boljih stvari koju treba napomenuti. Album koji sigurno neće doneti neke promene bendu, oni su odavno postigli svoje ciljeve, a ni globalno gledajući scenu, jer je ovo samo jedan u nizu albuma koji će se preslušati do nekog daleko boljeg izdanja.

Spisak pesama:

1. Lenta Fortuna (1:23)
2. Fire (5:33)
3. Sons In The Night (5:05)
4. Game Of Sins (8:42)
5. Falling Star (5:12)
6. Lost In Love (6:05)
7. The King Of Fools (4:56)
8. Till The World Says Godbye (7:38)
9. Breaking The Rules (5:05)
10. Forever Free (8:26)

Ostavite komentar: