Šaman na gitari: Top 10 instrumentala Karlosa Santane

Karlos Augusto Alves Santana rodio se na današnji dan 1947. godine. Slavu je dostigao kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada je sa svojom grupom Santana Blues Band (ili jednostavnije Santana) stvorio mešavinu salse, roka, bluza i džeza. Santanin zvuk prepoznatljiv je po visokoj i čistoj gitarskoj liniji koja se često meša sa latinoameričkim momentima na dairama i kongama.

Čitavi redovi i stranice mogli bi se napisati o tehničkom umeću Karlosa Santane, ali to nikada nije bila poenta. Muzika koju on stvara je čista magija, i kao takva, lepša je kada se sluša srcem. Santana je poznat po ritmičnim pesmama i sjajnim saradnjama, ali u čast dana kada je neka misteriozna sila dovela ovog čarobnjaka na našu skromnu “muggle” planetu, predstavljamo vam top 10 instrumentala Karlosa Santane, jer to je ipak ono gde se njegova veština najbolje vidi.

10. Curacion, Ceremony (2003)

Ovaj instrumental objavljen je na albumu koji je pretežno sadržao stare hitove, kao i neke retke neobjavljene melodije. Ovo je jedna od onih stvari koje kada čuješ po prvi put odmah znaš da je Santana u pitanju. Alternativni naziv pesme je “Sunlight on Water” (“Sunčeva svetlost na vodi”). I zaista, kada bi postojao zvuk koji bi pratio svetlucanje sunca na vodenoj površini, to bi bio “Curacion”.

9. I Love You Much Too Much, Zebop! (1981)

“Zebop!” došao je u vreme kada Santana više nije vladao top listama i predstavljao je komercijalizaciju koja je bend vratila na vrh, ipak po cenu stvaranja muzike potčinjene ukusu muzičkih urednika radio stanica. “American Gypsy” bila je dobar izuzetak. Što se instrumentala “I Love You Much Too Much” tiče, iako netipična “santanistička” melodija, godi uhu.

8. Samba Pa Ti, Abraxas (1970)

“Abraxas” je verovatno jedan od najboljih Santaninih albuma i pravo latino-rok umetničko delo, dublje i značajnije od bilo čega što je nakon toga snimio. Samo godinu dana nakon prvog albuma i veličanstvenog nastupa na Woodstocku, Karlos Santana i njegov bend bili su na vrhu sveta i “Abraxas” je svakako pokazao da im je tu i mesto. “Samba Pa Ti” i njena podmazana gitara podsećaju na serenadu bez teksta, jer muzika sve govori.

7. Tales of Kilimanjaro, Zebop! (1981)

“Tales of Kilimanjaro” je još jedan dokaz da ako tražiš nešto dobro u moru proseka, možeš to pronaći. Već pomenuti “Zebop!” izrodio je još jedan interesantan (u nedostatku boljeg opisa) instrumental koji je na momente, sa svojim klavirskim deonicama, gitarom i perkusijama, pomalo šizofren, ali u isto vreme neverovatno skladan.

6. Song of the Wind, Caravanserai (1972)

“Caravenserai” je bio važna tačka u Santaninoj karijeri, jer je tada skrenuo sa dobro utabane staze prethodnih hvaljenih albuma. Pored nekih promena u postavi, latino-rok zvuk potisnut je džez zvukom, ali isto tako je pokazao i rastuću kompleksnost zvuka po kojoj će Santana kasnije biti poznat. “Song of the Wind” jedan je od šest instrumentala na ovom albumu koji odlikuju suptilne perkusije u pozadini i visoki gitarski zvuk u centru pažnje.

5. Blues for Salvador, Blues for Salvador (1987)

Baš kada je bend Santana doživeo punoletstvo, kako to obično biva, počele su promene. Album “Blues for Salvador”, pa i njegova naslovna numera, hrabar su skok u malo progresivniji zvuk i pomalo nekarakteristične “mehaničke” tonove, koji nisu dobro seli fanovima pa nije postigao naročit komercijalni uspeh. Decenijama kasnije, sigurno je reći da je ovo umetničko delo daleko od promašaja.

4. El Farol, Supernatural (1999)

Čitajte ovu rečenicu i dobro je upijte: “Supernatural” je Santanin najprodavaniji album. Trideset godina nakon čuvene svirke na Woodstocku, magija nije prestala. Naravno, to je uglavnom rezultat mnogih komercijalnih saradnji sa imenima kao što su Everlast, Dave Matthews i Rob Thomas, ali “El Farol” je nešto što nesumnjivo ima taj Santana pečat koji traje decenijama. Ima sve što tražite, malo latino zvuka, malo roka, malo džeza, baš kao što smo navikli.

3. Flor de Luna, Moonflower (1977)

Za razliku od većine drugih albuma, “Moonflower” je prilično nekonzistentan i numere izgledaju kao da su samo nabacane u jednu kutiju bez posebnog reda i harmonije. Ipak, ako posmatramo samo instrumental “Flor de Luna” možemo zaključiti da je zapravo čitava harmonija ovog sveta smeštena u tih četiri i po minuta. Postoji nešto u ovoj melodiji što izaziva duševni mir i nosi u sasvim novu dimenziju gde ništa loše i zlo ne postoji.

2. Europa/Earth’s Cry, Heaven’s Smile, Moonflower (1977)

Verzija “Europa” koja se našla na ovom albumu posebna je jer je u njoj iskazana do sada najjača emocija. Ovaj instrumental verovatno je jedna od najprepoznatljivijih Santaninih melodija. Čini se grešno uopšte pokušavati opisati ovo izvođenje rečima, jer je toliko blizu savršenstvu. Slušajući plač gitare u “Europi” neizbežno je razmišljati o tome kako je Karlos Santana možda otkrio ono za čim svi mi tragamo, kako on zapravo razume smisao života, i zna najvažniju tajnu na svetu.

1. Soul Sacrifice, Santana (1969)

Jedan od najboljih debi albuma ikad bio je mnogo značajniji nego što mi možemo da shavtimo. Važno je razumeti da je Santana jedan od najrelevantnijih muzičara meksičkog porekla u peslednje četiri decenije i da su u to vreme ovaj album i njegov nastup na Woodstocku bili velika prekretnica za latino muzičare. “Soul Sacrifice” je instrumental koji je ustanovio Santanin stil i karijeru kakvu mi danas poznajemo. Mešavina roka, džeza i latino uticaja prožima ovu energičnu i zaraznu melodiju u kojoj perkusije igraju veliku ulogu. Svaka nota svirana je iz srca i uz mnogo prolivenog znoja. Na ovom instrumentalu svaki član benda dao je svoju potpunu energiju i svirali su kao opsednuti brzinom i snagom. Jedno je sigurno, nikada više neće biti snimljena pesma kao “Soul Sacrifice”.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde