Šta muzičari slušaju: Tomislav Gracin

Splitski kantautor Tomislav Gracin za čitaoce portala Balkanrock otkriva koji su to albumi ostavili najpozitivniji utisak na njega u poslednje vreme.

Seine – Sno sna (2017)

Album mračan i težak, možda nije za svakoga, ali meni je odličan. Seine su me oduševili na nekim live svirkama. Uigrani, maštoviti, pesme su im odlične, tekstovi, aranžmani, svirka. Uvek ću ih pogledati ako sviraju u blizini, imaju neverovatnu energiju. Da je poštenja, pesme kao “Spavam” ili “Ljubav” besomučno bi se vrtele u etru. Hrvatski album godine što se mene tiče.

The War On Drugs – A Deeper Understanding (2017)

Nisam se baš zakačio za ovaj bend prošlim albumom, ali ovaj mi je baš seo. Ne znam zašto, nije baš muzika kakvu inače slušam, jednostavno mi je ušla pod kožu. Ništa komplikovano, ništa revolucionarno, ali kad ga slušam ovaj mi album popravi raspoloženje. Osim što evocira Springsteena, vokal ponekad zvuči kao Dilan pa čak kao Brajan Adams(!) u nekim trenucima. Duhovna muzika.

Radiohead – OK Computer (1997)

Mislim da je ovo album koji sam najviše puta preslušao u životu tako da ga ne mogu preskočiti. Sećam se da sam, kad je album izašao, nakon posla (u kafiću) znao ostajati satima sam u tišini, samo upijati bogatstvo zvukova. Neke stvari na ovom albumu, kompozicije, svirka, aranžmani, jednostavno su – nestvarne. Sve pršti od ideja i ludila. Ni dan danas nisam siguran kad uleti onaj bubanj na “Let down”. Remek delo.

Getz/Gilberto #2 (1966)

Ovaj album sam isto preslušao mnogo puta i dan danas ga rado pustim. Naročito leti.
Bossa uživo iz Karnegi Hola, 1964. godine. Svi su tu: Sten Gec, Žoao i Astrud Žilberto, Žobimove harme. Osim toga, odličan album uz koji se može pevušiti, neverovatno je na koji su način složene melodije. Astrud i Joao imaju tako čiste i mekane vokale, kao da neko hoda po jastucima. Jedan od meni najdražih live albuma.

Bob Dylan – The Freewheelin’ (1963)

Meni jedan od najboljih Dilanovih albuma. Dilan je toliko duboko ušao u američku folk i tradicionalnu muziku, odsvirao toliko koncerata po Njujorku, po zadimljenim kafanama i stanovima, tako da je bilo samo pitanje vremena kada će, uz ogroman talenat koji poseduje, početi pisati svoje pesme. Na drugom albumu sve se otvorilo. Ovde je toliko svirački siguran i samouveren, barata riečima kao da ih sipa iz šešira. I da, vokal mu je veličanstven, intonacija, boja i ritam, za sve one koji se usude reći da Dilan loše peva. “A Hard rain”, “Masters of war”, “Don’t think twice”, “Girl from the North Country”,”Talkin’ world war III blues”.. I Bitlsima se jako svideo ovaj album. Vudi Gatri bi bio ponosan.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=xWDVFLDnv74&w=560&h=315]

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde