Kolja – 4 prsta (2018)

4.5/5
Izdavač: Long Play, 16. 8. 2018.
Producent: Vojislav Aralica
Žanr: rock, blues
Trajanje: 1:02:00

 

U momentu kada, usred avgusta, ne postoji nada da će se psiha provući čitava kroz ove zagušljive sparinčine i suvonjave vrućinčine; u danima kada je nakazna anomaličnost Balkana u potpunosti neizbežna; u vremenu kada je beznađe postalo redovno stanje ljudske svesti; i u veku kada su depresija i apatija postali normalna pojava – muzika je ostala jedini, sićušni, prašnjavi tračak svetlosti i nade u ovom sveopštem rasulu uveliko raspadnutog sveta. Da je, u nekom paralelnom univerzumu, ovo podneblje normalno, da ovde postoji neki zdraviji sistem vrednosti, da u njemu ne teče na svakih par decenija krv, znoj i suze, da se ovde ne daju životi za budzašto, da ovde ljudi kao “gore na severu” imaju stabilan život, da se bude sa osmehom na licu, da ležu u krevet bezbrižni – Nikola Pejaković Kolja, kao ovakav što se u pesmama izdaje, ne bi ni postojao.

Međutim, između besprizornog Jada, koji je manijački počeo da guši i to malo dobre muzike što je ostalo, i vilovitog Čemera, koji pokušava da zameni mesta iskonskom rock zvuku sa stupidnim inovacijama, Kolja izranja, poput antiherojskog stvorenja, iz mora bljutavluka, sa svojim novostvorenim muzičkim delom pod nazivom “4 prsta”, koje traje sat vremena i pokoji minut više.

Naime, u pitanju je nadrealno čudo, prepuno sarkastičnih pustolovina, ironičnih putešestvija, grotesknih pejzaža i ciničnih monologa – izuzetno vešto podgojeno zvucima gitara, klavira, kontrabasa i pratećih vokala – koji se kontstantno prepliću sa crnohumorističkim momentima i psihopatskim mislima.

Svih 19 pesama je prošlo kroz besprekorno produkcijsko glancanje, koje je dovelo svaku notu, svako slovo, svako dirkanje žice, do jednog fascinantno zvučnog nivoa.

Autor ovu našu, monotonu sivilost pokušava da prefarba šaljivim crnilom koje sa sobom nosi pregršt sirovih, suvih i nefiltriranih emocija zbog kojih ćemo zajedno sa Koljom, tokom njegovog ispevavanja, padati u najmračnije vilajete ljudske imaginacije. Nikola poput hipnotičnog interpretatora sve vreme slušaočevo uho uporno drži, dok ga, iz pesme u pesmu, voda u novu pripovetku za odrasle.

U njegovim odurnim bajkama ne postoji Sreća, kao vrhunski pojam težnje, niti postoji Radost, kao vertikala ka kojoj se čovek kreće, već su te dve stvari raskidane u najsitnije komadiće, rasute po svim pesmama poput čarobnog praha koje se mogu samo čuti u delićima sekunde, dok je svuda oko njega, u stvari, samo jedna razjarena Strava i đilkoški Užas.

Bipolarnost ovog albuma je ono što je oduvek Kolju i odvajalo od svih ostalih. Slušalac čitav njegov koncept od sat vremena može da izabere kako će čuti: da li kao jednu tužnu ljudsku ispovest, ili pak kao parodičnu dramu, ili, što je možda i najbolje, kao šizofrenu, mračnu bajku.

U svakom slučaju, kada se presavije tabak, “4 prsta” su jedno sofisticirano, a u isto vreme i agresivno remek-delo, koje – bez imalo zastajkivanja, bez imalo milosti prema utučenom okruženju i bez imalo želje da britkost otupi – svojoj publici predstavlja tvrdokornu stvarnost na okrutno-komičarski način, stvarajući od nje jednu prelepu, vanvremensku i božanstveno-šarenu stranu crnila.

Popis pesama: 

1. Ala je lep ovaj svet
2. Četiri prsta
3. Starost neće nikoga da čeka
4. Došla si kasno
5. Oj, duledu
6. Ja nisam mrava zgazio
7. Slika pokojnog druga
8. Kad sam na svet ovaj pao
9. Sad je vecć velika
10. Land of Hope
11. Ožalošćena
12. Nema me bez nje
13. Nebitno
14. Život je san
15. Može malo sutra
16. Ubio sam ženu koju volim
17. Svaku noć je isti mrak
18. Januarska
19. Uzmi ovu pesmu

1 KOMENTAR

  1. Ko je Nikola Krstic? Ako ne ume da slusa ne treba ni da pise gluposti,svi koji slusamo muziku Nikole Kolje Pejakovica smo zivi i zdravi i ne treba da brine za nas.S ovog albuma bih izdvojio pesmu Moze malo sutra.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.