Consecration – Cimet (2013)

Izdavač: Geenger Records, 26.3.2013.
Producent: Marko Jovanović
Žanr: alternative rock, post-metal, ambiental music
Trajanje: 39:53
4.5

U vremenu u kome nikad nije bilo teže baviti se muzikom a pritom zaobići sve do sada odsvirane rifove i otpevane stihove, beogradska grupa Consecration, prvim delom predstojeće albumske trilogije, „Cimet“, kako imenom tako i sadržajem albuma, pokazuje da je i dalje moguće naći originalni izraz ako se traži na pravom mestu.

Originalnost je višedimenzionalna kategorija, posebno imajući u vidu odnos sa čime se upoređuje jednistvenost neke pojave. Upravo iz tog razloga, kada je u pitanju muzika, mnogi zaboravljaju originalnost u kontekstu poređenja sa samim sobom. Za razliku od mnogih bendova, Consecration se očigledno bave ovom problematikom, pa tokom procesa snimanja studijskog materijala drže do originalnosti i autentičnosti sopstvenog izraza. Dokaz koji ide u prilog ovoj tvrdji je način na koji bend pristupa snimanju materijala i njegovom oblikovanju u albumski format.

Dakle, kao i na prethodnom albumu, „.avi“, bend se odlučio na snimanje materiala „na živo“ u kontrolisanim studijskim uslovima, što je najbolji način da se energija koju bend kanališe u međusobnoj interakciji uhvati na studijskom snimku. Ovako opuštenijem pristupu samom procesu celokupna procedura snimanja više liči na bendovsku probu nego na ozbiljan studijski poduhvat. Ali tu nije kraj, jer, radi očuvanja autentičnosti snimaka, po njihovim rečima, više od pedeset posto snimljenog materijala su bili prvi tejkovi, a neke od pesama su po prvi put u celosti izvedene tokom tih sesija.

Rezultat plodnosti ovakvog poduhvata je evidentan: od planiranih 7-8 pesama, bend je u roku od dva dana snimio čak 18, što će biti materijal za tri albuma u roku od 48 sati. Prvi deo trilogije, „Cimet“ rađen je školski i po pitanju minutaže, dakle koja sekunda do četrdeset minuta, baš onoliko koliko može da stane na vinil. Doduše, i pored Pledge kampanje, bendu nije pošlo za rukom da objavi album na vinilu, što je šteta s obzirom na kvalitet albuma. Sa druge strane, nikada nije kasno da se album reizda na vinilu, tako da živi bili pa videli i ovaj i prethodna dva na ovom, preferencijalnom nosaču zvuka.

„Cimet“ predstavlja Consecration u znatno minimalnijem izdanju nego lani, odlaskom Nikole Milojevića na gitari i Nemanje Trećakovića na klavijaturama, samplerima i vokoderima. No, s obzirom na činjenicu da se bend razvijao od samog početka kroz promene postava i uvođenje različitih instrumenata (ne treba zaboraviti i saksofon u jednoj od ranih postava), minimalizovanje ljudstva nije značilo i sažimanje zvuka, pa bend zvuči sveže, kompaktno i usvirano, što, ruku na srce, na snimku ne bi bilo moguće i bez producenta Marka Jovanovića koji je, kao i na prošlom albumu, uradio odličan posao.

Album otvara naslovna pesma, „Cimet“, naziv koji u istoriji muzike na srpskohrvatskom govornom područiju verovatno nije korišćen ni za ime pesme ni za ime albuma (mada ne škodi proveriti), koja, i pored doze distorzije, je jedan ambijentalni komad sa minimalističkim tekstom, što će biti formula većine ostalih pesama na albumu. Pohvalno je reći da se, kao i na „.aviju“, bend opredelio za tekstove na srpskom jeziku, koje alfa i omega benda Danilo Nikodinovski isporučuje sa karaterističnim reverbiranim vokalima i naglašenim samoglasnicima.

Naslovnu pesmu prati „Romantična policija“ koju otvara zanimljiv kameo nastup Momčila Bajagića Bajage, inače kultna figura u univerzumu benda Consecration, u vidu odlomka iz intervjua u kome govori o simpatijama ženske pubilike, što se lepo poklopilo sa tematikom i senzibilitetom ove pesme. I sam naziv „Romantična policija“ je zanimljiva asocijacija za Bajagine svemirsku policiju sa albuma „Jahači magle“. Tek na kraju ove pesme je bend dostigao težinu onih teškometalnih distorzija sa prošlih izdanja, da bi loptu spustio akustični instrumental „Ne dam ovaj dan još uvek“.

„Barikade“ predstavljaju bend u znatno sirovijem, grungersko-doomerskim izdanju, pokazujući da, za razliku od Korni Grupe pre četrdeset godina, današnji put na istok kao kretanje ka idiličnom blaženstvu je preprečen barikadama koje treba prevazići kako bi se stiglo do istog cilja. Da iznenađenjima nije kraj pokazuje još jedna netipična pesma, „Praskozorje“, prva prava balada u bendovskoj karijeri, kao i nastavak pesme „Aligator“ sa „.avija“, „Povratak Aligatora“, koji jedan od najzlokobnijih rifova u domaćoj muzici u ovom izdanju pretvara u singalong za desetodelni mešoviti hor. Touché.

Album zatvara „Nestajanje“ sa još jednim Bajaginim kameom, ovog puta u kontekstu prve rečenice ovog teksta, u kome kaže da danas nimalo, avaj, nije lako baviti se muzikom i da zato dobre muzičare treba čuvati. „Nestajanje“ je inače najagresivnija na albumu, dosta u stilu Consecrationa sa „.avija“, pa samim ti i efektna završnica koja će itekako prodrmati kognitivni aparatus slušaoca, ali ujedno i zakopkati maštu o narednom delu trilogije, kojeg, nadamo se, nećemo čekati dugo. Zato i ne treba reći da je ovo najbolje od grupe Consecration dok se ne čuje šta su još zakuvali u ostatku trilogije.

No, i pored očigledne konkurencije koju može naredni deo trilogije da predstavi u slučaju da bude objavljen tokom ove godine, „Cimet“ je jedan od najozbiljnijih kandidata za album godine. U dosta većem problemu su konkurentska izdanja ostalih bendova za istu titulu, posebno ako u svom arsenalu grupa Consecration ima više od jednog (ovakvog) albuma.

 

Spisak pesama

1. Cimet (7:30)
2. Romantična policija (8:31)
3. Ne dam ovaj dan još uvek (4:06)
4. Barikade (6:07)
5. Praskozorje (6:47)
6. Povratak aligatora (1:37)
7. Nestajanje (5:15)

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde