Na ivici ludila: Naša mala, pravoslavna, zatucana zajednica


Najveće mudo koje se pokazalo, ubedljivo najžešći punk koji je zadesio ove prostore, u ovoj nesrećnoj, tranzicionoj deceniji, jeste grupa “Srbi” iz Zagreba. Naime, njihov sam naziv je božanstveni prst u zadnjicu svom klerofašističkom ološu, koji se ponosno busa u svoje nacionalističke grudi.

Dok se u ovoj našoj maloj, pravoslavnoj, zatucanoj, divljačkoj zajednici (čitaj: Srbiji), čeprkajući po elektronskoj arhivi, može doći do izjave wonder boya Kikija Lesendrića, koji te neke 2009. godine izjavljuje “da će njegov album biti u duhu panka i bunta”.

Ići ću do kraja. Sad sam u takvom raspoloženju. Malo neočekivano od mene? Nadam se da će tekstovi pratiti tu vrstu muzike jer je neophodno da ima neku vrstu bunta, a ne samo ljubavi. Sada tražim u sebi to neko zrnce pobune u mojim godinama“, zaključio je on tada. Ova izjava je samo odraz koliko je ovde punk postao otrcana fraza, koju siluje tko kako hoće.

Onomad, kada sam spomenuo na Balkanrocku “da nikada Jugoslavija nije imala jak punk”, pri tome ostajem i dalje, jer nemoguće je da ti imaš bilo kakvu ozbiljnu oštricu, koja može da protrese ovo društvo, kada, da se ne lažemo više, Srbija neguje dubinski šovinizam – koji je protkan kroz sve pore društva, ukjučujući i tu bljutavu muziku – sa vekovnom pretenzijom za ostvarenjem hegemonijskog sna.

Pa, pobogu, ne može se smatrati tih par tisuća ljudi, koji prate scenu, pomeraju se sa svirke na svirku, piju pivo ispred Doma omladine, čekaju da počne koncert i gledaju na sat da bi stigli na prevoz – da imaju neku bitnoću u ovom okruženju. Niti ovih par portalčića na kojima nas nekolicina razglaba da li je to ovako ili onako.

Nema potrebe za foliranjem sopstvenog identiteta i praviti se da je ovde bilo šta pod uticajem punk talasa, koji je bio više nego potreban za vreme Miloševićeve vladavine – a jedva da ga je i bilo – kao jedan antisistematski otpor megalomanijskoj svesti, koja je proždirala sve i svja u ovoj zemlji.

Ali ne, srbijanskom društvu je više odgovarao Ćosićev kult smrti, više mu je odgovaralo samoobožavanje sopstvenog stradanja, pa mu je Borin narikački hit “Pogledaj dom svoj, anđele” došao kao samosažaljivi melem na paranoidnu ranu.

Ako ništa drugo, ovde se punk wave može posmatrati poput Beogradskog pojasa koji je ustao protiv SPSrbije: jezgrovit, hazarderski, bez dlake na jeziku, mada ne toliko uticajan, ali vredan kao svaka marka u to vreme.

Zbog toga je ovde rap uspeo. Kao melodija ugnjetavanih. Simfonija potlačenih. Vapaj marginalizovanih. Radnička muzika, pre svega. Jer što bi Bvana rekao: “Radio, ne radio, i dalje si bednik!”. Ovde je stanje uma sirotinjsko, a repčuga je taj jad i čemer predivno oslikala.

U ovom našem postapokalitpičnom rasulu od zemlje – koja podseća na one opustošene horizonte, mutantske horde i sirovosti štrokavluka iz “Mad Maxa” – on je postao putokaz kroz taj vrtlog zla.

Dok će punk, ipak, biti samo jedan rasparčani antikvitet, da ne kažem raritet, koji će se ukazivati, s vremena na vreme, poput Gospe, i slati poruku u boci sužnjima, da tvrda, gorštačka linija, i dalje, u dubini ovog mračnog vilajeta postoji.

Zato su “Srbi” iz Zagreba dika & ponos našeg regiona…

2 KOMENTARI

  1. Скроз се слажем.Текст који показује да је што се тиче интелекта и образовања на нивоу 8.разреда.Полуписмени квази новинарчић који није у стању да одвоји жито од кукоља,нема везе с политиком,теологијом,историјом,геополитиком,социјлном психологијом па лупета у стилу НВОваца и осталих Вештица у црном. Мантра за мантром прежвакане 1001 пут.Како их не смори да куцкају овакве текстове сваки дан.А да имамо државу и ваљан систем за ово тенденциозно наметање “србијанско” уместо српско заглавио би Падињак бар 6 месеци.

  2. Аутор текста под хитно да оде код лекара да му препише суицид…

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde