Na ivici ludila: Ko će biti naš Rambo Amadeus?


Pre nekih par dana, Irie Fm je izbacio svog gitaristu, Nikolu Spasića, iz benda usled sadističkog čina, koji je dotični postavio na internet, misleći da će ispasti vickast, a, u stvari, razotkrio je da se ispod te površine krije jedno monstruozno biće. No, Vukašinov bend je jasno i nedvosmisleno osudio taj čin, i stavio svojim fanovima, koji su bili na ivici razočarenja, da „akt pojedinca nikako ne podrazumeva akt kolektiva“; stoga je sve na kraju došlo na svoje.

Međutim, ovde smo se nekako svi odvikli od takvog istupanja, jer se naviklo na burazersko-kumovska bratimljenja u kojima ne postoji odgovornost, već isključivo korist i interes; pa i kada neko nešto zajebe, jedni druge pokrivaju, jer, jebi ga, tko zna, možda to bude sutra on.

Mada, uloga, u ovom slučaju muzičara, izuzetno je bitna na ovom učmalom i zgužvanom prostoru. Nije isto kada pojedini opozicionari kažu nešto vezano za politiku, nego kada Bajaga u intervjuu za Nedeljnik izjavi da je „borba protiv Miloševića bila istorijska misija“.

Ovde vlada ogromno nepoverenje i razočarenje u mnoge institucije, ustanove, funkcije i položaje, ali i dalje postoji zaslepljeni momenat publike koja prati umetnike.

Ako Gile iz Električnog orgazma jasno kaže da je opet na snazi kult ličnost, kao za vreme Slobodana Miloševića, odakle više onda potreba da se relativizuje strahota koju nam, i dan-danas, njegov model države nanosi.

Hoće li ovde srbijatrijska javnost sve omalovažiti i diskredibilitovati samo da ne bi priznala sopstveni poraz?

Pa, gde ćeš veću težinu nego kada čuješ od Caneta iz Partibrejkersa „da smo Đinđića ubili kao psa“? Ko će biti naš Rambo Amadeus koji će, usred praska velikosprske grmljavine, da izađe na binu, kao on 1992., i da pokaže muda establišmentu? Ili ćemo mi imati sve same Ace Lukase?

Zato je izuzetno važno danas da muzičari ostanu, barem, jedan tračak nade u ovom kolapsu od zemlje, koji će malim postupcima, poput Irie Fm-a, ukazati da u najmračnijem posrnuću našeg društva postoji neka klimava slamka.

1 KOMENTAR

  1. Како јефтин текст. Колико кошта фарбање слободе у глобални неофашизам и пљување по мислећим уметницима од интегритета? Кад банално исплива и помрачи оно истински лепо, обичног човека натера да зарони још дубље у себе и пронађе снаге да изрони из смећа проданих и површних уметника и новонара.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde