Na ivici ludila: Kako je Džoni Keš postao fudbaler, ili kako su Pistolsi propevali uz narodnjake

Ne pratim modu. Mada, evo priznajem, pre desetak godina sam se uvalio u jedan kraći šik. Da ne bude da nadobudno baljezgam u prazno, poslednji put kada sam nešto pokušao da ispratim, odnosno morao, jer sam pokušao da se identifikujem sa nečim, da pronađem svoje mesto pod suncem – to je bio dizel.

Sećam se, u prvim danima adolescencije, delili smo se na dizelaše i, mislim da je bilo, na skejtere. Prostodušno i radikalno razmeđeni.

Bila je i treća grupacija, a to su bile – već me je sramota što ću to napisati kako smo ih nazivali – metalike. Njih nismo, u to vreme, ni smatrali ljudima. Mislim na period između 2007-2008, kada sam imao 13, 14 godina.

Oni koji su, valjda, uz pomoć nekoga, nadam se mudrijeg, na vreme shvatili da je bolje imati skejterke i dužu kosicu, mogli su da se, nekako, toplije prošvercuju kroz te prve bubuljičave i samozadovoljačke dane.

Dok mi ostali – majmunčići zaraženi avetima iz devedesetih – kupovali smo „dvojke“ ili „360“ u pokojnom Depou, šišali se na tarzanku, ili na nulu, i pokušavali da imamo što namršteniju facu.

Elem, nije poenta teksta u mom ispovedanju zašto sam se šišao na keca i obuvao vazdušne đonove, već kako se rokenrol pretopio u modu.

Da budem još jasniji, kada se punk našao kao zaštitni amblem u velikim modnim kućama – zvanično je riknuo. Kao što se i onog dana kada se rap prešaltovao na MTV, izgubio je na težini. Mada, kada je putem interneta svakome svaka informacija bila dostupna – jeste da za to niko nije kriv – hardcore fanovi su prestali da postoje.

I što je još luđe, kada je na koncertima cigareta zamenila telefon, rokenrol je zvanično izgubio na tvrdoći.

I, onda, danas dođemo do toga da je Instagram preplavljen RamonesThe DoorsIron MaidenSex Pistols majicama po raznim splavovima narodnjačke muzike, sa sve prstnim rogovima, isplaženim jezikom i heštegovima. Ali, bože moj, to je moda.

Kada smo već kod takvih, pa i sama tetovaža je izgubila na smislu, kada je iz underground manufakture prešla na splavarsku industrijalizaciju.

Pa, tako, u nekom trenutku pohvalim ortaka što nosi majicu KISS, na šta mi on odgovori: „A? Hvala“, pa je pogleda, „Jesu li dobri oni, a? Ne slušam ti ja to.“.

Bio je tu još jedan slučaj – kojem nisam bio prisutan, ali mi je anegdota verno prenešena – o poznaniku koji je nosio na sebi Džoni Keša na majici, dok ga je ovaj što mi je ispričao, pošto je bio siguran da ne zna, pitao od kada ga sluša.

„Slušam? Pa, zar ovaj nije iz Mančestera Junajteda?“, usledio je odgovor.

Tako da, dvojke, robijaška frizura i šuškava trenerka je više odraz gluposti i neznanja, ali barem nije odraz pokondirenosti i bandoglavosti.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.