Ako nekog zabole: Groznica festivalskih večeri


Jednom sam učestvovao u organizaciji festivala… kao.

Ništa bitno nisam radio u suštini. Obične fizikalije tipa: prenesi ovo ovamo, odnesi ono onamo. Bio sam student, imao dosta vremena jer se jedna poduža veza upravo završila, a naredna, koja traje i dan-danas, samo što nije počela. Mislio sam da radim nešto bitno i plemenito. Cimam se za „scenu“ i te fore. Elem, bilo je to pre 8 godina ako se ne varam. Uostalom nije ni bitan tačan datum. Svi pamte tu godinu kao „ono kad je Niš imao dva festivala u isto vreme i na istom mestu“.

Počelo je tako što su skupili nas nekoliko koji se kao jebavamo s muzikom da damo predloge za line up. Izređali mi sve i svašta i mislio sam da je tu kraj priče. Međutim jedan drug je zaista bio u organizaciji i pitao me je da li bih hteo da ostanem „da mu se nađem“ jer je ipak drugačije kad nekog zaista znaš u toj gunguli. Bio sam i više nego voljan, naravno. Vreme je prolazilo. Line up se iskristalisao što zbog nekih prevelikih cena, što zbog vremenskog neuklapanja izvođača, ali je opet na meniju bilo nekih interesantnih imena koja nisu ranije posećivala Niš (hrvatski Elemental i beogradski Discord recimo). Paralelno sa tim izbila je neka rasprava sa konkurentskom Nisomnijom oko termina održavanja gde niko nije hteo da popusti i tako smo dobili tu retardiranu situaciju da su se oba festivala održavala u isto vreme u Tvrđavi. Delila ih je samo ograda i, možda, jedna krivina rova. Fascinantno i glupo kako samo ovde može.

Motajući se po tim prostorijama pokupiš raznorazne informacije. Kao na primer da iza Nisomnije stoji SPS i tako neke stvari… E-Tvrđava je (bar zvanično) bila apolitična i pare su trebale da dođu iz nekog Dinkićevog ministarstva. Ok, kako god. Nije me toliko bilo briga za to, samo da sve bude kako treba. Uvek neko mora da pljune kintu, jednostavno je tako. Međutim, na dan festivala (ili dan pre, ne sećam se tačno), moj drug je samo izašao iz „štaba“ i legao na zadnje sedište automobila parkiranog u dvorištu. Prekrstio je ruke i prebledeo ko mrtav.  Kada se malo smirio rekao mi je da kinta nije prošla i da ne zna šta će da radi kad budu trebali da se isplate izvođači. Mogu samo da zamislim kako mu je bilo dok su ljudi svirali, a mnogobrojna publika se zajebavala. On ih je bukirao pa je logično i morao da im kaže da nema čime da ih plati. Na svu sreću oba festivala su prošla sjajno. Uspeo je nekako da sve izvođače isplati od prodatih karata. Odnosno, bar nisam nakon svega čuo da je neko ostao zakinut. Mislim da mu se „festivalisanje“ nakon toga ogadilo za ceo život.

Čemu ovaj nepotrebno dug uvod? Nisam siguran… Mislim da sam samo u suštini hteo da kažem da svaka organizacija festivala ima mnogo slojeva. I da je vrlo nezgodno donositi sud o nečemu bez svih informacija koje je, sa druge strane, jako teško ili nemoguće posedovati. Zato je svaki održani festival na neki način uspeh. Da li je bio ovakav ili onakav to je otvoreno za diskusiju naravno. Ali sigurno nije bilo lako izgurati ga. Bar ne ovde. Jer ko što rekoh – pare neko mora da da. A ovde niko neće da ti da pare ako nisi „adekvatan“. Ako si „adekvatan“ treba i da ne budeš đubre koje samo hoće da ućari što više za sebe. Ako je i ta stavka čekirana, na kraju treba i da se razumeš u tematiku ili bar da budeš svestan da se ne razumeš i konsultuješ nekog ko zna. Sve ovo pričam jer ću se u nastavku osvrnuti na neke festivale, a želim da ostavim prostora da ću možda i lupiti nešto jer nisam u toku sa celom pričom.

Ipak, neke stvari jednostavno deluju toliko glupo da možda sam sebe lažem da ipak postoji neko vraški dobro opravdanje. Recimo, koji genije je stavio ovogodišnju Nisomniju u vreme trajanja Arsenala? Čak ćemo ovom prilikom zanemariti slabu ponudu niškog festivala za koji nikom nije jasno kako se uopšte koprca sve ovo vreme. Pominjanje Kosheena sa druge Nisomnije maltene je preraslo u legendu kao uspeh Radničkog u Kupu UEFA daleke 1982. godine. Sa druge strane, kragujevački festival raste iz godine u godinu i ovog puta je zaista imao sjajane inostrane izvođače. Čak je, na neki način, maznuo ogromnu publiku iz centralne i južne Srbije jaaako kilavom Exitu. Ljudi su se ispucali i nešto ih zabole da se cimaju do Novog Sada. Onaj ko je imao nešto više vremena i novca stisnuo se još malo i otpalio na fenomenalni INmusic.

Oni malo nezainteresovaniji za aktuelna dešavanja u muzici imali su pravu poslasticu u vidu izleta do Zaječara. Gitarijada je napravila odličan potez dovođenjem Billyja Idola, to je sigurno. Bilo je priča da koncert neće biti održan jer je Billy zbog bolesti otkazao par nastupa, ali verujem da su mu organizatori rekli: „Billy tebra, ako nas ispališ ode i ovo malo poverenja što imamo kod ljudi, u đavola“. Jer Gitarijada je imala ohoho ispala i teško je kriviti ljude što su nepoverljivi. Sećate se kad su najavljivali Maidene, Motorhead pa čak i Rage Against The Machine?!  Ono što me svake godine sve više zabrinjava kod tog festivala je što je takmičenje demo bendova sve nebitnije i nebitnije. Neki od prethodnih pobednika nisu imali uopšte lepe reči za organizaciju. Čak su ih i ispaljivali za nagrade. Ipak, jako je teško da te neki bend iznenadi u današnje vreme. Ne zato što im nešto fali, već ako su dobri, verovatno si ih već video negde na internetima. Tako da taj problem ne spada skroz na organizaciju, već je dobrim delom i evolutivne prirode.

Šta je sa festivalima koji nam tek predstoje? U komšiliku preko Tresibabe održaće se 57. Festival Kulture Mladih Srbije. Muzički lajnap: Željko Joksimović, Miligram, Mira Škorić i Van Gogh. Đe mladi? Đe kultura? Na sreću, festival je i dalje zadržao prateći program na kome mogu da konkurišu mladi slikari, pesnici i reditelji i to je super. Ali ranije je bar jedan dan bio odvojen za mlađe bendove dok se poslednjih godina to spontano izgubilo. Nemam predstavu koliko košta Mira Škorić, ali se za te pare sigurno može dovesti par mladih bendova ili neki poznati pisac/glumac/reditelj koji bi imao nešto pametno da kaže. Na sreću Knjaževčana i okoline uvek postoji neka alternativa za publiku sa drugačijim ukusom. Nekada je to bilo Kulturno leto, zatim Stay Fest, a u poslednje vreme je Festival Alternativne Kulture (FAK) koji se održava u naselju simpatičnog naziva Prc mala i koji je totalno drugarsko-komšijskog karaktera što mu daje posebnu opuštenu dimenziju. Njihov repertoar ove godine nudi: dobro poznati Atheist Rap, knjaževački  School Bus i Good Ol’ Bastards, negotinski Fubar i novi niški duo Zero Two. Tako da vam je moja iskrena preporuka da se pustite do grada na dva Timoka jer je dobro zezanje zagarantovano.

Na kraju nam ostaje ono najbitnije, a to je Nišville. U vreme trajanja ovog festivala Niš zaista diše nekako drugačije, atipično pozitivno. Nišville je odavno postao ozbiljna priča i posećuju ga ne samo ljudi iz cele zemlje, već i dosta stranaca. Kao što znate, akcenat već dugo nije isključivo na džezu i program zaista nudi „za svakog ponešto“. Malo je sve to konfuzno jer ima dosta bina i mali milion izvođača tako da se baš morate udubiti kada birate šta ćete da gledate. U prvi plan se, naravno, guraju poznata imena. Ove godine su to Gipsy Kings, pre toga je bila Candy itd. To jeste nešto što će možda privući brojnu publiku jer, eto, treba da se vidi, međutim, mislim da su ta imena davno već daleko od relevantnih na savremenoj muzičkoj sceni. Tajni aduti Nišvilla su ona drugorazredna, pa i trećerazredna imena, pisana nešto sitnijim slovima. Tu zaista ima svašta interesantnog i modernog. Nečega što će drmnuti i one sa malo drugačijim muzičkim ukusom. Po alternativnim krugovima se dosta pričalo o nastupu bristolskog Get The Blessinga, ili francuskog Festena prošle godine. Zato ne budite lenji, bog nam dao internet, pa malo pročačkajte sve što se ove godine nudi i sigurno ćete naći nešto što vas interesuje. Takođe, dovođenje Laibacha da svira na ovom filmskom stejdžu je pun pogodak iako se to vodi kao zaseban koncert jer se, koliko sam razumeo, ulaznice za to uzimaju posebno. Kad smo već kod ulaznica, nemojte da ste štekare i da se uvek snalazite preko nekih mutljavina tipa „ovaj će me uvede“ ili „ću isečem ulaznicu od drugara“. Dajte da bar malo budemo fini svet i da lepo podržimo nešto dobro što imamo. Ovolika aždaja od organizacije košta. I zaista nemam pojma odakle se krpe sa parama da sve to pokriju. Sećam se da je bilo nekih natezanja oko budžeta sa državom jer je ispalo da Nišville dobija manje para od nekih levih crkvenih svečanosti (ili tako nešto). Videli ste u uvodu da nekad jedini spas zavisi upravo od para gostiju jer veliki keš lako menja mišljenje i dobija noge.

Zato izdvojite lepo kintu, proučite lajnap i nataknite cipele za igru.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde