Ako nekog zabole: Dragi Bravo…

Dragi Bravo,

zovem se Aleksandar, imam 31 godinu i pišem ti iz Niša. Nedavno sam počeo da primećujem promene na svom telu i u svom ponašanju. Kako nisam znao kome bih se obratio sa svojim problemom, rešio sam da pitam tebe za mišljenje. Naime radi se o sledećem: mislim da sam omatoreo!

Svi znamo čuveni album Darkwooda „Život počinje u tridesetoj“. Upravo je ta fraza bila u pola rođendanskih želja koje sam dobio prošle godine. Kao da niko ne razmišlja o tome da Vuča i ekipa nisu mislili ni na šta lepo već na surovi život odraslih ljudi koji sa sobom nosi brigu o poslu, deci, računima, kreditima, rezervnim delovima za auto, raspravljanje sa majstorima i ko zna koliko još stavri koje „život znače“. Tek sam prevalio tri banke a čari sredovečnosti mi se otvaraju jedna po jedna, lagano, kao namešteni pasijans. Pođimo od neizbežnog, a to je biologija. Sve ređe sebi dopuštam mamurluke, a i kad se omaknu, teški su ko crna zemlja. Leđa me bole od… pa ne znam više ni od čega, ali svakako ne prijaju ionako formiranom znaku pitanja na kičmi koji negujem još od detinjih dana. Sa kilažom još uvek nemam problema mada se polako nazire pivski stomak koji trenutno više liči na dve bebeće pesnice, nego na legit škembe. Izborao sam se ko da sam preživeo rat i sve mi se čini da ću za par godina da krenem da ličim na Stevena Tylera (iz sadašnjih dana). Hranim se nezdravo i sigurno mi fali cela azbuka vitamina pa i ne čudi što mi nokti više sami otpadaju kad ih sečem, što me automatski podseti na mog dedu koji je tu radnju obavljao nekim motorcanglama u dvorištu dok sam ja kao klinac šutirao loptu u ogradu.

Ništa bolje stvari ne stoje ni u ponašanju. Nerviraju me besna deca i na slavama se hvatam u koštac politike koliko god da je pored mene nedokazana zamlata. Ljubomoran sam na IT sektor jer kapiram da je kasno da krenem da se jebavam s kodovima i to se manifestuje u fazonu „a šta pa vi radite koj đavo“. Džangizav sam, a opet nekako nelogično miran. Živim na postulatima koji su košmar svakog laifkouča i motivacionog prevaranta sa napisanom knjigom: „ne očekuj ništa dobro“ i „uvek može gore“. Bunta, ako ga je i bilo u meni, više nema. Neko ga je sistemski ubio. Više ne znam ni ko, a još strašnije je što me i ne interesuje. Setim ga se tako ponekad, doduše. Recimo nedavno kada je Pennywise objavio novi album. Kad smo već kod muzike, pre neki dan sam pročitao neku studiju da ljudi posle tridesete prestanu da slušaju nove stvari. I da ti pravo kažem, dragi Bravo, nije da nije istina. Nije to jasno povučena linija. Pomislim na trenutak: pa evo radujem se novom Interpolu, radovao sam se i novim Editorsima (mada tu ostao malo razočaran). A onda mi sine da to uopšte nisu „novi“ bendovi kako se meni možda čini jer je poslednjih deset godina proletelo ne znam ni ja gde. Zapravo, tek po par debitantskih izdanja u godini mi zaokupe pažnju. U trenutku mi padaju na pamet Brutus i King Woman, ali i to je već bilo prošle godine. Više sam fokusiran na nove albume već dragih mi bendova, kao i na nadoknađivanje svega onoga što sam propustio devedesetih i osamdesetih, a što sada nanese plima interneta na moju kompjutersku obalu. I to nije da se ne trudim. Ipak se relativno i bavim time na ovom portalu. Da nije toga, ko zna u kojoj godini bih ostao zaglavljen.

A odlazak na svirke? Jao, to pa tek… Doduše tu ne krivim samo sebe već i vladajuću paradigmu koncerata u Nišu. I to malo što ima da se vidi ne kreće pre 11-12. A one ljude koji rade ujutru ko jebe. Reći ćete: a vikend? E tu vas čekam. Najinteresantnije svirke su uglavnom četvrtkom i nedeljeom. So, there’s that. Mada, s obzirom da radim u ugostiteljstvu, meni je lično svejedno jer ta grana nema vikend u rečniku. Kad su festivali u pitanju, to je uglavnom brzopotezna varijanta kao sad na Arsenalu. Sednem u kola, odem na par sati i vratim se. Ništa piće, ništa zajebancija, samo suvi muzičko-informativni program. Može li tu nešto drugačije da se radi? Verovatno da može. Evo nedavno sam išao u Švedsku na medeni mesec (kakva anti-romantika) i lagano odgledao tri koncerata za nedelju dana: Tiamat, Batushka i Sleaford Mods. Tebra, sve je gotovo do pola 11. Broj bendova pomera satnicu početka unazad, a ne vreme završetka unapred. Dođeš na vreme kući i ustaneš ko gospodin bez da se rveš sa alarmom ko Leonardo Dikaprio sa međedom.

Tako da eto. Ranije sam voleo ljudima da kažem: „vino, jazz i pihtije idu s godinama“. Da bi se sada ta izreka vratila da me ujede za dupe. Ajde vino… To kad si iz Knjaževca nekako se podrazumeva jer te kao Obeliksa zadoje od samog starta. Nego što je i jazz počeo da mi otvara svoja blindirana vrata neslušljivosti. Počelo je bezazlezno sa savremenim fusion izvođačima poput Erika Truffaza, Mathiasa Eicka, Josea Jamesa Nilsa Pettera Molvaera da bi se potom jedva primetno produbilo sa „azbukom“ tipa: Miles, Coltrane, Gordon, Rollins i ostali.

I sada ti je jasno zašto se sekiram, dragi moj Bravo. Počeo sam da primećujem određene simptome, ali se još uvek nadam da je to samo na nervnoj bazi i u mojoj glavi. Tvojoj premudroj redakciji ostavljam konačni sud. Nadam se da će me u sledećem broj sačekati lepa vest.

Očekujem tvoj odgovor sa nestrpljenjem, italijanskim rizlingom, Billom Evansom na plejeru i strahom od prve sledeće mrsne slave.

Srdačan pozdrav!

Aleksandar

P.S. Ako može poster Rihanne u sledećem broju!

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=8rfDvpfC2bw&w=560&h=315]

I kiss the kids at noon/Then stumble out the room/I caught a cab, ran up a tab on Seventh and Flowers/Beth’s recital, I had to run/Missed my son’s graduation/Punched the Nichols boy for taking his seat/He gets all that anger from me/Still things could be much worse/Natural disasters/On the evening news/Still things could be much worse/We’ve still got our health/My paycheck in the mail/I promised to my wife and children/I’d never touch another drink as long as I live/But even then, it sounds so soothing/This will blow over in time/This will all blow over in time/I’m just an honest man/Provide for me and mine/I give a check to tax-deductible charity organizations/Two weeks paid vacation/Won’t heal the damage done/I need another one

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.