Gospodari pesme: Najprljaviji “Prljavih tridesetih” – Woody Guthrie

“Kada je Woody prvi put bio u bolnici, moja majka je otišla u posetu. Pred njom se pojavio krupni, nemački doktor i rekao joj: oprostite, gospođo, ali vaš suprug ima sumanute ideje veličine, kaže da piše knjigu, kaže da je kantautor. Smejao se. Majka je odgovorila da on zaista i piše i peva. Doktor nije mogao da veruje. Mislio je da je dobio ozbiljan slučaj. Međutim, nije. Ta začuđenost u njegovim očima je oslikavala kako je svet doživeo Woodyija Guthrieja. Neverovatno je delovalo da neko može biti ono što jeste i da od toga što jeste kreira legendu.”Arlo Guthire, Woodyijev sin

Woodrow Wilson Guthrie je rođen u porodici koja se obogatila na osnovu proizvodnje nafte u Okemahu, Oklahomi. Kada je Woody napunio osam godina njegova majka je smeštena u ustanovu za mentalne bolesti, a otac je ubrzo izgubio sav novac. Život ovog muzičara, kantautora i pesnika je zbirka tragedija i bolesti. Ipak, imao je viziju koja je inspirisala dve genaracije u Americi. Najprljaviji u takozvanim Prljavim tridesetima, Woody Guthrie je svoj život pretvorio u mit. Predstavljao se kao zastupnik siromašnih i potištenih, te kroz pesme koje je pevao učinio da sudbine ovih ljudi postanu jedina njegova stvarnost.

Najbolji Guthrijev prijatelj, Matt Jennings, govori o početku njihove saradnje: Woody i ja smo otkrili da možemo da sviramo usnu harmoniku u duetu. Nismo umeli dobro da sviramo violinu ili neki drugi instrument, ali smo mogli da sviramo harmoniku. Prošlo je neko vreme našeg muziciranja dok nisam otkrio da Woody zapravo svira levom rukom. Potrebni su niski tonovi kada se izvode ‘train pieces’. Verovatno mu je levorukost ovde bila od pomoći.”

Reditelj Alan Lomax ga opisuje kao sitnog i agresivnog tipa takmičarskog duha. “Bilo je nemoguće saterati ga u ugao jer bi svojski uzvraćao svojim najjačim oružjem – jezikom. Ako pažljivo slušate suglasnike dok peva, on bi otpevao ‘di’ nakon dugog paklenog samoglasinka pogađavši tamo gde treba kao kada bokser udara u vreću. Njegova dikcija je savršena. Pevao je tako da se mogao razumeti baš svaki slog, što se nije moglo reći za mnoge muzičare koji su nakon njega usledili.”

Woody Guthrie nije puno govorio o maleroznom vremenu koje je snašlo njegovu porodicu. Imao je dve sestre i dva brata. Svi oni su posvojeni po različitim porodicama. Dok je njegov otac zarađivao 35-40 hiljada dolara, unutar njihove porodice je sve bilo dobro. Međutim, prvi požar otvara seriju nesreća. Mary Jo Guthrie Edgmon, Woodyijeva sestra, opisuje kada je u gradu njihov otac bio obavešten o ovome: “Počeo je da trči. Kada je stigao kući zatekao je Claru (ćerku) u prednjem dvorištu: njena garderoba je izgorela a koža visila na njoj poput velikih krpa. Nije mogao da je dodirne zbog užasnih opekotina. Pao je pred njom. Ona mu je rekla da ne plače, da joj nije ništa i potom umrla u toku iste noći.”  Ovo je bilo previše za njihovu majku. Njeno mentalno stanje koje je već bilo nestabilno se znatno pogoršalo.

Ubrzo se i otac misteriozno zapalio. Prema njegovim tvrdnjama do nesreće je došlo dok je radio nešto pri autu i stoga imao benzin svuda po sebi. Ustao je i posegnuo da zapali cigaru, sve je to eksplodiralo po njegovim grudima. Mary Jo je, međutim, sumnjičava: “Da se dogodilo tako kako je govorio, dok je stajao, imao bi opekotine i po vratu i glavi, međutim on je imao opekotine samo po grudima i stomaku. To ukazuje da je istina da je majka prosula benizin i zapalila ga dok je ležao. On se zapalio dok je ležao! On ovo nikada ne bi priznao jer nam nikada ne bi rekao nešto loše o našoj majci. Mislim da je to lepo.”

Guthriejeva majka je umrla od Hantingtonove bolesti, naslednog neurodegenerativnog poremećaja koji će dvadeset godina kasnije zaposesti i njega samog.

Nafta je otkrivena 1920. godine u blizini i Okemah je preko noći postao grad “naftnog buma”, privukući hiljade radnika, kockara i baškarala u dotada pospani grad farmi. Nakon samo nekoliko godina, protok nafte je iznenada zaustavljen. Grad je pretrpeo ozbiljan ekonomski preokret, ostavljajući svoje stanovnike: “busted, disgusted, and not to be trusted”. Kada je 1931. godine Okemahov ‘boomtown’ period konačno razoren, Woody je otišao u Teksas. U svojoj 19-oj godini se oženio sa mlađom sestrom svog prijatelja, Mary Jennings, sa kojom je imao troje dece. “Imala sam dugu, plavu kosu. Prirodno plavu. U napomeni jedne svoje knjige je napisao da kada me je video kako hodam ulicom rekao je sebi da će se oženiti sa mnom. To su bila dečja posla.”  Venčali su se u maloj, katoličkoj crkvi u Pampi, Teksasu.“Rekao je Mattu da mu je majka bila smeštena u psihijatrijskoj ustanovi, ali ne i meni. Naravno da nisam znala dugi niz godina, sve dok se Woody nije razboleo od istog.”- objašnjava Mery.

Prvi put kada je Woody spomenuo svoju majku Mattu Jenningsu jeste nakon jedne prijatne zajedničke večeri pre nego da odu na spavanje. Rekao mu je da je umrla prethodne nedelje. On je zapravo posetio tu psihijatrijsku ustanovu pre nego što je napustio Oklahomu. Proveo je neko vreme s njom, a ona nije mogla da ga prepozna. Na samom rastanku nazvala ga je drvom. “Rekao mi je da Hantingtonova bolest dolazi ćerci od oca, i sinu od majke. To je jedini način na koji se prenosi, činivši Woodyija kandidata koji ima upola šanse da je dobije. Međutim, mi smo imali tada devetnaest godina i ništa na svetu nije moglo da krene loše po nas.” – Matt Jennings.

Velika depresija je otežavala, a napadi oluja koji su zadesili ravnicu su sasvim onemogućili Woodyja da materijalno održava svoju porodicu. Bez griže savesti, 1936. godine Guthrie je napustio mladu ženu i porodicu da bi otpočeo svojih dvadesetpet godina lutanja. Pridružio se migrantima koji su uznemireni olujama i sušama putovali u zapadnu Kaliforniju u potrazi za poslom. Nikada se više nije ustalio.

1936 – So long it’s been good to know you

Prvu pesmu koju je ikada napisao svirana je širom zemlje. To je bila pesma “So long it’s been good to know you“, balada sa albuma Dust Bowl, koja je govorila o tome koliko je gadna serija peščanih oluja ovo bila. Jednom se dogodilo da je oluja bila toliko jaka da je sveštenik okupio prisutne ljude u crkvi na pokajanju jer je sve ličilo na smak sveta. Woody kaže da je takva katastrofa vladala da sveštenik nije mogao da išta pročita jer su mu spisi bili crni od prašine i peska. Tako da se savio, skupio svoje stvari i rekao “Bilo je dobro poznavati vas”. Woody je stalno zapisivao beleške. Tako je nastala ova pesma.

1937 – Talking Dustbowl Blues

The Carter Family kojem se Woody pridružio se emitovao u Deliriu, Mexico. Ovaj bend je proizveo novi gitarski stil baziran na bendžou sa ritmičkom delatnošću u obema rukama. Udaranje po žicama, čupanje i trzanje uz kontrast koji daje palac, a onda i sviranje melodije, sve istovremeno. Zvuči jednostavno ali potrebne su godine da bi se savladalo. Woody je dugo radio na tome. To je ukombinovao sa harmonikom koju je već naučio i delikantnom tehinkom u desnoj ruci tako da njegova gitara bruji, luta, odskakuje, raspršuje se i peva. Alan Lomax je opisao ovaj stil kao vrlo jedinstven zvuk. “Kada slušate zaista je kao da se nalazite u kupeu velikog voza u kojem čuvši zvuk dok Woody i peva i svira dobijate utisak da je on sam mašinovođa. Kroz muziku se prenosi puls pogona na šinama, plovidba lokomotive, škripa šina. Tipična škripa šina se mogla razaznati iz njegove muzike.”

1938 – I ain’t got no home in this world anymore

Woody Guthrie: “Nakon što sam doputovao u Kaliforniju, imao sam tri povratka: za Teksas, Oklahomu i onda opet nazad u Kaliforniju. Svaki put sam imao prilike da vidim na stotine, pa i na hiljade ljudi i porodica koji su napuštali voz da bi se smestili ispod nekog mosta.”

Woody se pridružio svom rođaku Jacku Guthrieju na radio stanici KFVD u Los Anđelesu. Nostalgični prizvuk Oklahome je bio popularan među tek pridošlim migrantima, Okijima. Međutim, ovog puta je razvio sopstveni stil koji pretvara iskustvo jednog čoveka u priču svih Dust Bowl izbeglica. Migranti sa kojima je Guthrie putovao nisu želeli da napuste svoje domove. Napustili su ih jer se njihova zemlja bukvalno pretvorila u prah.To su bili prvi Amerikanci koji su doživeli ogromnu, spekatkularnu katastrofu. Prouzrokovala je duboku patnju usled narušene društvene vizije. Postepeno zemlja počinje da utiče na svest ljudi o sudbini življa iz Oklahome. “Pisac Steinbeck je kao i drugi pisci uradio dobar posao, ali je Woody takođe istovetno doprineo i bio podjednako važan samim tim što je trajao duže.” – Alan Lomax.

Lokalna radio-emisija takođe je obezbedila Woody-ju forum gde je razvio svoj talenat za kontroverzne društvene komentare i kritike. Otvarao je razne teme, od korumpiranih političara, advokata i privrednika do hvaljenja saosećajnih i humanističkih principa Isusa Hrista, zabranjenog heroja Pretty Boy Floyd i organizatora sindikata koji su se borili za prava radnika migranata u poljoprivrednim zajednicama u Kaliforniji.

Woody se snažno identifikovao sa svojim publikom i zajedno sa njima se prilagodio statusu “autsajdera”. Ova uloga postajala je suštinski element njegovog političkog i društvenog pozicioniranja, i polako uplivavala u njegove pesme: “I Ain’t Got No Home, “Goin’ Down the Road Feelin’ Bad“, “Talking Dust Bowl Blues“, “Tom Joad“, “Hard Travelin. Sve one odražavaju njegovu želju da bude glas onih koji su bili obespravljeni.

Woody Guthrie: “Sinovi i kćeri Kalifornije imaju dosta toga na šta mogu biti ponosni. Sagradili su čudesno carstvo. Ipak, nisu ga učinili dovoljno čudesnim. Šta je bilo potrebno u Kaliforniji jeste mnogo više ljudi da beru svoje voće i obrađuju svoju zemlju, ali iz nekog razloga su dolazili ljudi iz drugih zemalja da to rade umesto njih.” 

“Bio je govornik. On je bio onaj koji govori priče drugih. Imao je veru, bio je posvećen tome kao bilo koji ministar koji oseća poziv da bude ministar. Smatrao je sebe zastupnikom onih koji su na dnu, čiji se glas ne čuje. Čini mi se da je razlog zbog kojeg je on mogao da se bavi time upravo taj što je i sam patio u životu.” – Matt Jennings

Pesma “This land is your land”  napisana je 1940. godine kao odgovor na preterano plasiranje pesme “God Bless America” na radiju. Postala je njegova najpopularnija pesma i ironično druga nacionalna himna. Ova pesma se svojevremeno nije našla ni na jednoj top listi ali je stotine miliona ljudi danas znaju.

Sa izbijanjem drugog svetskog rata i paktu o nenapadanju između Nemačke i Sovjetskog Saveza urednici KFVD radija nisu želeli da se propagira sovjetska unija pa je Woody udaljen sa radio stanice. Bez svoje dnevne emisije nije imao šansi za prosperitet pa se sa porodicom vratio u Teksas. Međutim nešto mu nije dalo mira. Guthrie se zaputio na istok.

The Alamanac singers

U Njujorku je Guthrie prisvojen od strane levičarskih organizacija, umetnika, pisaca, muzičara, i progresivnih intelektualca koji su verovali da je folk muzika verodostojan glas naroda. U Gathrieju su videli ne samo jednog od tih ljudi, nego i nekog čiji su pogledi možda čak i više levičarski. Postao je šampion novog muzičkog pokreta.

Svi smo pokušavali da izgledamo kantri. Plave farmerice, radničke košulje… Očajno smo želeli da ličimo na ljude iz unutrašnjosti kako bismo stekli osnovno pravo da uopšte sviramo ove pesme. I onda se pojavio tip iz Oklahome, stvarna ličnost, razumete? Pitam se šta mu je bilo na pameti kada je video nas.” – Ronnie Gilbert, folk pevačica

“Bukvalno niko nije spavao blizu njega. Bio si zaista uplašen da dodirneš njegovu glavu… Toliko toga u vezi Woodyija je bilo prototipski. Na primer njegova afro kosa, koja je izgledala divlje… I nisi hteo to da diraš jer ne znaš šta bi moglo da izleti odatle. Pacovi, miševi, kućni ljubimci, ptice, mrtve ptice. On je bio jedini prljav. ” – Arthur Stern, folk pevač

“Imao je snažan doživljaj istorije. Obojica smo bili aktivni komunisti, a komunizam ima jak doživljaj isorije. Bili smo u CIO unijama koje su uglavnom imale komunistički sistem nazad u ranim četrdesetim. Kad je održao miting u ime komunističke partije pomislio sam: ovaj čovek radi nešto, Isus je samo pričao, on radi.” – Peete Segar, folk pevač

“Poenta je u tome da je verovao u svoju sliku možda podjednako kao i Isus u svoju. Niko ne bi mogao ubediti Isusa da je bio još jedan ekscentrik, Jevrej, radikal, koji radi pogrešno za svoje carstvo.” – Arthur Stern

1942 – Hard Traveling 

Guthrie je osećao da je njegova sopstvena sudbina bila zaokružena kada je pozvan u Oregon da napiše ciklus pesama u slavu brane na reci Kolumbija koja je sagrađena upravo te 1942. godine. Ovo je bio najproduktivniji deo njegovog života. Za dvadesetšest dana napisao je dvadesetšest pesama. Sve su bile o mukama američkog radnika.“Iako je bio pomalo švrćast zaista je imao uzvišene misli o čovekovoj sklonosti radu” – Peete Segar.

“Upoznao sam ga u jednom baru. Woody samo što je stigao u grad iz Kalifornije i bio je pozvan da nastupa. Ovaj sitni, prljavi momak nekad nije mogao da završi koncert jer bi počeo da odašilje razne poruke zasmejavajući ljude vicevima. To je umelo da traje sat i po, da bi naposletku otpevao tek jednu pesmu. Profinjena njujorška publika se nikad nije susrela sa tako nečim, kao ni ja uostalom.” – Alan Lomax

Ronnie Gilbert je na pitanje da li je volela Woodyija odgovorila odrično. “Bilo je teško voleti ga. Plašila sam ga se. Bila sam jako mlada kada smo se upoznali. Šesnaest, osamnaest, devetnaest godina. Nisam ga razumela. Znam da je trebalo da mislim da je veličanstven. Mislila sam za njegove pesme da su zapanjujuće, ali je čovek koji ih je pevao bio zastrašujuć. Uvek mi je bilo neprijatno u njegovom prisustvu.” Woody je imao običaj da zadirkuje Peete Segara zbog njegovih istočnjačkih manira: “Jednom me je  tako naljutio da sam izleteo iz kuće. Možda sam ga toliko obožavao da nisam brinuo ako on mene ne vidi na isti način ili ako me vređa s vremena na vreme.”

“Njegova ličnost je bila odvratna. Ne poznajem nikog ko se divio njegovom karakteru. Bio je napadan i uvredljiv, ali je kao umetnik bio neverovatan. Ljudi su mogli da podnose njegov prgav karakter zbog dijamanata koji su izlazili is njegovog uma i grla. Pokušaću da opišem šta mi je njegov glas činio. Samo glas. Život nije ništa dobro, trka je bolja, ali je preširoka i ima mnogo površina koje se prepliću poput leno tkanja. On uleti tu i vodi te pravo, čineći te ljućim i ljućim sve dok ne uradiš ono što moraš. Bio je to vrisak ili podsmeh vanredne moći.” – Arthur Stern

Guthrijeva druga žena je bila trbušna plesačica iz Njujorka, Marjorie Mazia. Oženjen dve godine, imao je ćerku sa njom, ali je morao opet da krene na put. Pridružio se poznatoj mornarici,  U. S. Merchant Marine, 1943. godine. Sa prijateljem koji je isto bio folk pevač, Ciscom Houstonom, i mladim italijanskim Njujorkerom, Jimmyjem Longhijem plovio je u konvoju za vreme bitke na Antlatiku.

U toku francuske invazije Woody Guthrie je Jimmyiju Longhiju doslovno spasao život. “Woody je stajao na vratima, Cisco je sedeo na svom donjem krevetu, ja sam ležao iznad Ciska slušajući Woodyija. Pitao me je da li sam ikad video Jane Dudley’s ples iz seta “Harmonica Breakdown”. Odgovorio sam mu da nisam da bi mi on na to uzvratio da ću pre nego što umrem sigurno videti. Dok je to izgovarao leteo je kroz vazduh, ja gledam, i on glavom udara u plafon. Šta se dogodilo? Bili smo pogođeni ogromnom eksplozijom mine. Moj mozak je bio van kontrole, sve je delovalo poput usporenog snimka… Woodyijeve usne su se polako micale, onda se čuo jak udarac i buka. Svi smo se zatresli, brod se pomerao gore-dole… Ispao sam iz svog ležaja. Moj ležaj se srušio, zamalo ubivši Cisca. Čelični krevet, oko dve hiljade kilograma težak. Sila me je odbacila negde i izgubio sam svest. Ulazila je voda u brod, Woody i Cisco su istrčali napolje na palubu da vide šta se dešava i gde smo. Tada sam shvatio da nismo zajedno, da sam sam. Njih dvojica su došli skroz dole da me nađu da me skupe… I pokupili su me. Tako da možda ne bih bio sada ovde.”

“Nikad nisam video Woodyija kako se smeje, ili makar smeška, možda samo blagi odsjaj. Nisam ga video ni kako plače. Cisco mi je rekao da je jednom plakao. Kada je njegovo dete od pet godina izgorelo do smrti u stanu. Woody je bio skamenjen, nikakva reakcija se nije otela tri dana. Onda je hodavši plažom Long Ajlenda zastao i bacio se na pesak, digao noge u vazduh i vrištao nekih tri, četiri minuta. Ustao je i nikad to više nije spomenuo. Ja sam upoznao polu-indijsko lice hladnog stoicizma i mirne lepote.”– Jimmy Longhi

Nova generacija je produžila u Guthrijevom pravcu: Tom Paxton, Bob Dylan, Paul Simon, John Bayers. Njegova kanonizacija je počela, a prvi u krugu bio je Ramblin’ Jack Elliott koji je posmatrao Guthrija kako svira na trgu Vašingtona.

“Gledao sam ga kako svira dobre dve godine, 1951 i 1952. Sve do onda kada je počeo da gubi igru. On je radio nešto na gitari što meni još uvek ne polazi za rukom ali mogu da čujem kako zvuči. Nisam mogao da ga uhvatim da me nauči. Kada sam ga pitao: hej, kako to radiš, on bi odgovorio: samo gledaj mene i mazni, kao što je meni Billy dozvolio da mu ukradem, neću ti ja pokazivati.” – Ramblin’ Jack Elliott

O nizu tragedija u Guthriejevom životu govorio je Harold Leventhal, menadžer i prijatelj: “Nisam tada znao, knjige ukazuju na splet tragedija. Smrt ćerke koja je ostala u kući . Woody se vratio po cigarete. Jadna devojčica je gorela u požaru i kasnije u bolnici preminula. U kasnim dvadesetim mu je sestra preminula na isti način. Woody ju je našao ispred kuće dok je trčala u plamenu. Nakon toga se dogodila smrt njegove majke, koja je umrla negde u Oklahomi. Onda, dok je bio u Njujorku, Woodyijeva prva ćerka sa Marjorie je umrla u požaru kada je imala pet ili šest godina. Nesreće su se dalje nizale. Sin kojeg je imao sa Mery, Bil Guthrie, je umro kada ga je udario voz. Njegova ćerka Gven je umrla u kasnim tridesetim godinama od Hantingtonove bolesti. Još jedna ćerka iz poslednjeg braka je u svojim ranim dvadesetim nesrećnim slučajem ubijena u Kaliforniji. Dobio sam pismo u kojem piše da njegova ćerka, koja je u ranim četrdesetim, umire od nasledne bolesti. Zadesila ga je čitava litanija tragedija i naposletku je, naravno, na redu došao Woody.”

Bolest koja totalno uništava nervni sistem. Nervni sistem i mentalno zdravlje. Polako uništava mozak. Vremenom uopšte nemate kontrolu nad mišićima. Ne možete da hodate, da pričate, ne možete da jedete ili da gutate. Poput biljke ste. Woody je bio u bolnici petnaest godina. “Poslednjih nekoliko godina nije mogao uopšte da priča. Bob Dylan ga je posetio ali ne verujem da su nešto mnogo razgovarali. Dylan je bio samo još jedan mladić sa gitarom.” – Peete Segar

“Neki ljudi to vide kao neizbežan dodir sudbine, ja to ne vidim tako. To je samo još jedan pojam o kojem treba učiti i sa kojom se treba uhvatiti u koštac i prevazići. Ideja da se to ne može prevazići ukazuje na to da si samo gomila mesa koja se šeta, širi u svojoj fizičkoj veličini i pretvara u prah. Ako tako razmišljate onda ne dobijate priliku da rastete filozofski ili spiritualno. Kada sam dobio šansu da pogledam neki od njegovih radova, mogao sam da vidim njegove unutrašnje konflikte. Pitanja poput: zašto baš ja, kako da se izborim, šta će mi pomoći, može li mi čovek pomoći, da li ću uspeti da izađem iz ovog haosa. Čini mi se da je čitav život mog oca jedno spiritualno, mistično putovanje.” – Arthur Guthrie

Prilikom jedne posete njegove sestre, Mary, u psihijatrijskoj ustanovi Woody je mahao glavom i rukama govorivši da je on taj koji izgleda najluđe tamo. “Ja sam jedini koji ima um ovde“, zaključio je.

1936 – Pretty boy Floyd

“Iako mu mišići nisu funkcionisali nije nikome dozvoljavao da mu upali cigaretu. Dršćući je primicao cigaretu usnama i kada konačno uspe da je upali pogleda te ravno u oči kao da razgovara s tobom iako ne može da priča… Pitao sam ga da li me voli, potvrdno je trepnuo. Za mene ne postoji ni jedan drugi Woody do onog koji je bio mlad, prepun talenata i ideja.” – Jimmy Longhi

 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.