Autopark u Domu omladine; Dugo iščekivani povratak

Autopark / foto: Nemanja Đorđević

Koncerti Autoparka su kao mitska bića, svi se kunu da su ih doživeli, a nikako da naiđu. Ovaj beogradski alternativni bend tokom godina stvorio je jednu od najjačih i najlojalnijih grupa obožavaoca. Prilično jedinstven senzibilitet muzike i stihova Olje Lakićević uspeo je da dopre do najintimnijih delova ličnosti publike pa nije ni čudo što se ionako retka prilika za slušanje ovog benda uživo bukvalno doživela kao svojevrsni praznik.

Hod

No, pre nego što smo svi imali privilegiju da prisustvujemo ponovnom silasku Autoparka među smrtnike, red je bio da se propisno zagrejemo. Kao predgrupa, negde oko pola deset, nastupio je bend Hod. Muzika koju pravi ova šarena ekipa uklapa se u onaj specifični beogradski indie zvuk i, iako ne bismo umeli da navedemo po čemu bi se to istakli na sceni osim po energiji i hemiji između članova, njihova svirka pred ne baš krcatom Amerikanom u Domu Omladine je sinoć poslužila svrsi. Ono što će „preko bare“ nazvati angstom glavna je emocija u kojoj plivaju pesme ovog benda. Hod je zato poslužio kao dobra predgrupa Autoparka, latentno agresivan zvuk uz poeziju zbunjenih osećanja dobro su oživeli kroz performans pevačice Sandre Miloševski i benda joj.

Autopark

Kada je nakon nekih petnaestak minuta po završetku repertoara benda Hod na scenu izašao bend zbog kojeg smo se i okupili, oduševljenje publike nije prestalo. Otpočevši set sa „La Reunion“, dodatno su pojačali entuzijazam i radost u sada već punoj Amerikani. Od samog starta, bilo je jasno da je Ognjenka Lakićević kraljica domaće alternative. Usledile su „Tvoja Zabava“ i „Kapisle Svetle“, nakon čega nas je bend počastio posebno emotivnom izvedbom pesme „Mi tonemo“. Olja je potpunu dominaciju na bini podelila sa Nikolom Berčekom čije su gitarske deonice bile apsolutno svemirski aranžirane i, ako su nas Ognjenkine reči ubadale tamo gde se nismo nadali da će nas nešto dotaći, Nikoline fraze i instrumentalne deonice na gitari su nas vodile na mesta koja nismo ni sanjali da ćemo posetiti.

Pomenuta vernost publike i krajnje jedinstven slušalaca sa materijalom dokazan je ubrzo opet tokom pesme „Na Ivici“. Možda najveći hit Autoparka u klasičnom smislu te reči, namerno u sredini seta, bio je jedan od onih trenutaka kada je za publiku vreme stalo a bend svakim zvukom navodio okupljena tela po svojoj želji. Neodoljivi Oljin šarm i muzičko umeće benda na čelu sa Nikolom na gitari i Lavom Bratušom na bubnjevima učinili su da bend zajedno sa publikom praktično leti dok su se nizale „Isplaniraj mi dan“, „Ćutanje“ i „Poštuješ te znaš“. Bilo je očigledno da je publici falio Autopark, ali i da je Autoparku falilo ponovno uspostavljanje kontakta sa publikom. Emotivni naboj počeo je maltene da divlja kako se koncert bližio kraju pa je „Autookean“ ispraćen ovacijama, dok je „Orwell George“ izveden toliko intenzivno i emotivno da se masa u punom smislu te reči razgalila, a Ognjenka jedan deo pesme maltene izvrištala na opšte zadovoljstvo svih u sali. Kao „so na ranu“ odmah je usledila „13/13“ pa se izliv emocija nastavio direktno i ovde je bilo kao dan jasno da je Autopark, iako ne preterano aktivan bend, toliko dobro povezan sa svojom publikom da je svakome ko je došao na koncert sinoć uboden onaj deo koji je i od sebe krio. Širom Amerikane čovek je mogao da uhvati poglede na licima koja pevaju stihove sa Oljom dok kao da gledaju u neistražene delove svojih duša. Ako je nekada onaj matori vic o povređenim osećanjima u šutki na indi koncertu mogao da se primeni, verovatno je to bilo sinoć.

Nakon vrlo kratkog „fejk odlaska“, Autopark se vratio na binu i odsvirao „Mi pomeramo stvari“ i posebno intenzivnu „Ovde, ispod zemlje“. Nakon te dve pesme, usledio je još jedan „fejk odlazak“ (reči Olje Lakićević) i pesma „Majami“ jer je, opet po Oljinim rečima, Ambrozić (Dragan Ambrozić, programski urednik Doma Omladine i doajen muzičkog novinarstva) rekao da „moraju još jednu.“ Ovo nije bio običan koncert, ovo je bio susret starih prijatelja (ili još bolje ljubavnika) – benda i publike, sve što je ostalo nedorečeno rečeno je pesmama sinoć, za stare fanove Autoparka, za one malo mlađe, a bogami i za one najmlađe – jedna devojčica koju su roditelji doveli veselo je igrala uz muziku čitavo veče. Dom Omladine bio je krcat fanovima, muzičarima i novinarima i pre svega, izuzetnim emocijama. Dobrodošli nazad, ljudi, dugo vas nije bilo. Zaista se nadamo da će Autopark češće praviti ovakve izlete ili nas barem počastiti tim albumom već jednom.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: