Atmosferično i teško: Nikola Vranjković i Brigand u Novom Sadu

Nikola Vranjković, foto: Katarina Cimbaljević

Dve reči: atmosferično i teško. Doduše, premalo i nedovoljno rečeno, i veoma teško sumirano celo veče u ove dve reči, jer ono je bilo mnogo više od toga. Ono nije predstavljalo samo ponovni susret Nikole Vranjkovića sa Novosađanima nakon godinu i po dana, već upravo prenos istovetne energije među izvođačima i slušaocima u celoj Fabrici.  Ovome su, svakako, doprineli gosti i predrgrupa, pančevački Brigand, koji je iskoristio ovu priliku da novosadskoj publici predstavi i svoj novi album.

Otpočevši svoj nastup u 21 čas, Brigand je kao uvodnu numeru odsvirao svoju staru i poznatu ”Okovan”. U ovom momentu nije bilo puno ljudi u Fabrici, a i oni koji su bili nisu delovali kao da su znali čak i tu stariju pesmu. Doduše, nakon nekoliko numera sa novog studijskog albuma ”Daleko je Vavilon”, kao što su ”Vašingtonova ulica”, ”Most je prešao reku” i ‘‘Pravo pa desno”, koje su usledile nakon prve pesme, ljudi su polako počeli da pridolaze. A pesma ”Centurion” je do kraja uvela slušaoce u stanje i atmosferu koja će nastaviti da traje do kraja celog koncerta. Neverovatni rifovi, muzika koja naprosto uljuljkava publiku u stanje muzičkog blaženstva i zanešenosti, kao i atmosferični vajb i energija koji se prožimaju kroz svaku pesmu i teku kao da su bestežinski, sve ovo je okarakterisalo celo sinoćno veče, a započelo je upravo sa Brigandom, koji ovim elementima i te kako zna da barata. Kao poslednju, odsvirali su numeru ”Nevena”, koja je originalno od benda Jewy Sabatay, nekadašnjeg benda frontmena Velibora Nikolića.

Brigand

U predviđena 22 časa, na bini je nastupio i Nikola Vranjković sa pratećim bendom i već s prvom notom lagano počeo da uvodi, sada već punu Fabriku, u atmosferu koja tek treba da usledi. Nastup je započeo pesmom ”Fototapet”, kod koje, kao i kod najvećeg broja narednih pesama, muzika savršeno odgovara tekstu i svemu što on ima da poruči. Svaka njegova reč kao da je s pažnjom i oprezom birana i izgovorena, a svaki pogođen ton i nota, kao da pogađaju upravo i slušaoce, koji su uglavnom stajali nepomični na prve dve pesme. Nakon druge pesme, ”Fotelja” i malih tehničkih problema, usledila je i ”Čarobni akord”, koja svojim nazivom sve govori. Nakon nje usledila je ”Dve reči”, prva u nizu pesama gde će veći deo pevanja pripasti publici. Naredna ”Raskorak” svojom je tenzijom i povećavanjem dinamike uvodila publiku s nestrpljenjem i kulminacijom postala prva življa pesma za to veče, da bi na narednoj ”Bunar želja ne postoji”, masa kompletno živnula i na kratko se rastala od maločasnog melanholičnog štimunga. I pored četiri gitare na sceni, nikakvo preplitanje i ometaje nije se uočilo, već su upravo jedna drugu upotpunile u koheziju rifova. Svaka pesma jeste sastavljena iz pomalo kompleksinijih solaža, ali opet dovoljno jednostavnih da jedna s drugom čine skladnu celinu.

Posle su usledile ”Sudopera” i ”Sretenje” u kojoj se mora pohvaliti i tehnička strana ovog nastupa, gde je svetlosnim efektima dočaran i naglašen svaki sekund numere. Nakon ”Nagrade za strah”, usledele su ”Plovni put” i ”Trenje” koja će najviše ostati upamćena po bukvalnom deranju stihova klavijaturiste koji je svaku, pa i najmanje minulu osobu živnuo i uzdrmao. Nakon ”Protiv sebe”, usledila je jedna od mnogobrojnih pesama njegovog benda Block Out za to veče, ”Najduži je poslendji sat”, i opet pokazujući, kao i na nekoliko ranijih numera, da publika najviše peva s njim upravo ove pesme. Dalje su išle ”Zadrži svoj dah”, ”Majdan”, poznata ”Nikad”, još poznatija ”Težak slučaj pakla”, i ”Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” gde je energija dostigla svoj vrhunac, da bi potom usledila i prva šutka uz pesmu ”SDSS”. Neverovatan tročasovni nastup, konačno su završili pesmom ”Dan koji nikad nije došao”.

Ono što je Nikola pružio publici u Fabrici nije samo stvar neke muzičke uvežbanosti, svetlosnih efekata ili pak, drugog faktora samog nastupa koji neke muzičke umetnike lako može pretvoriti u prvoklasne. Onog momenta kada sve ono što drži u sebi, muzičar uspe da prenese publici, kada svojim tekstom i energijom koja ga prati probudi u publici to “nešto”, tada stvarno ta hvala nije samo puka reč ili slavopojka. Nadamo se da će jedan ovakav nastup Nikola pružiti i publici u Banjaluci 7. aprila, Šapčanima 16. aprila i, za kraj, Beograđanima 23. aprila.

Ostavite komentar: