Arthur Seay (House Of Broken Promises): “Suština benda su pozitivnost i visokooktanski rock!”

hobp

Za neupućene, House Of Broken Promises je prljavi kalifornijski stoner sastav koji je pre 12 godina proizišao iz čuvene supergrupe Unida u kojoj su bili John Garcia (Kyuss) i Paul Gray (Slipknot). Osnivač i gitarista Arthur Seay je jedva izdvojio malo vremena za Balkanrok da odgovori na par pitanja, a ujedno i da vas pozove na večerašnju stoner sladž eksploziju rifova koji će se odigrati u Elektropioniru.

BR: Kako je prošao let, hoćete li stići da se odmorite pre prve svirke na balkanskoj turneji?

Artie: Sigurno hoćemo, doleteli smo dva dana ranije da se prilagodimo i malko obiđemo znamenitosti uz druženje sa prijateljima.

BR: Vaš zvuk donekle podseća na Down/C.O.C./Crowbar, sastave koji su inspirisani ponajpre stvaralaštvom Black Sabbatha. Da li se krećete isključivo u okviru obrazaca ovog stila ili imate i neke druge uticaje? Prokomentariši i uspon popularnosti sludge/stoner zvuka prethodnih godina…

Artie: Svi slušamo raznovrsnu muziku, lično mi prija sve od Mocarta do Michaela Jacksona. Naravno da obožavamo i klasike poput Sabbath, Zeppelin, AC/DC – to je ipak rock and roll Biblija. Čini mi se da stoner i slični derivati neprestano dobijaju nove fanove što nam svakako prija, jer znači da ćemo moći da dopremo do većeg broja ljudi našom muzikom.

BR: Kako biste opisali današnju rock/metal scenu u Kaliforniji?

Artie: U neprestanom previranju, scena doživi uspon pa krah i ponovno rađanje. Ali nikoga nije previše briga te zato i volimo da dolazimo u Evropu.

BR: Da li vam se čini da postoje značajne razlike u odnosu publike prema izvođačima između Evrope i SAD?

Artie: Da! U SAD publika ne haje skoro uopšte, tretiraju muziku kao “fast food for brain”. U Evropi ljudi definitivno bolje kapiraju stvari i cene svirku.

BR: Pročitao sam intervju gde izjavljuješ kako je ime benda nastalo kao komentar na saradnju sa izdavačkim kućama. Koliko je vremena prošlo dok se odnos nije popravio, ako je uopšte do toga došlo?

arthur-seayArtie: To je istina, doživeli smo silna razočarenja i to je bila inspiracija za naziv, ali je bar nešto pozitivno ispalo iz svega, a to je sam bend. Suština ovog sastava su pozitivnost i visokooktanski rock! Privodimo kraju novi album i jedva čekamo da ga propratimo turnejama.

BR: Baviš se grafikama, a Joe je napravio i poslao nam trejler za svirku. Imate interesovanja i za druge umetničke izraze…

Artie: Da, svi imamo neke kreativne izlete…

BR: Radiš kao tehničar vrhunskim sastavima poput Slipknot, Godsmack, Limp Bizkit… između ostalih. Kako bi opisao to iskustvo i da li je pomoglo pri promociji HOBP?

Artie: Bilo mi je sjajno da radim na turnejama tih izvođača, posebno sa Slipknot. Paul Gray mi je bio najbolji prijatelj i nije bilo boljeg provoda za mene od putovanja po svetu sa najboljim ortakom. Naravno da je i pomoglo u vezi promocije, u smislu upoznavanja i stvaranja poslovnih kontakata jer non-stop srećete gomile ljudi iz srca industrije.

BR: HOBP vuče korene iz Unida. Imali ste sjajan ugovor i Ricka Rubina za producenta, ali ploča nikada nije ugledala svetlost dana. Možeš li detaljnije da nam objasniš šta se zapravo dogodilo?

Artie: U vreme kad smo završavali Unida materijal Rick Rubinov ugovor sa Sonyjem se bližio kraju. Sony nas je stvarno cenio te smo hteli da potpišemo za njih, ali je Rick odlučio da ode. Onda smo morali da promenimo etiketu i potpišemo za Island Def Jam koji čak i nema rock odeljak, te smo iskoristili prvu priliku da izađemo iz dogovora. Pričao sam dosta sa Rickom i postoje šanse da se u dogledno vreme to izdanje ipak pojavi.

BR: 2001. uradio si intervju sa Daveom Lombardom i njegovim sastavom Philm. Kakvo je to bilo iskustvo i da li bi intervjuisao još neke muzičare?

House Of Broken PromisesArtie: Dave je sjajan momak i održali smo niz zajedničkih nastupa sa njegovim starim bendom Philm, em je pomoglo što ga znam sa bezbrojnih Slipknot turneja. U planu je “The Arty Love Show” gde ću objaviti intervuje sa raznim muzičarima i kolegama koje srećem po belom svetu.

BR: Prošle godine je po prvi put posle ko zna koliko godina prodaja vinila nadmašila prodaju CD-ova. Da li misliš da je u pitanju trend ili su ploče ovaj put zauvek tu?

Artie: Ploče za mene nikad nisu ni “odlazile” ali sada jesu ponovo cool. Kada sam kod kuće i u prilici, slušam isključivo vinile, celo iskustvo je mnogo prijatnije pa čak i pucketanja i šumovi imaju svoju draž. Pri izdavanju muzike izgubi se veliki deo uloženog truda kada se snimak konvertuje u mp3, stoga sve izdajemo i na vinilu.

BR: Pored muzike, čime se baviš u slobodno vreme?

Artie: Najviše se bavim fotografijom i posterima, uz intervencije u Photoshopu. U poslednje vreme me zanimaju akrilni i mešani mediji. Moram negde da izbacim kreativne porive, zbog mentalnog zdravlja… :D

BR:  Preporuči nam neke nove sastave…

Artie: ApeSh!t, Death in Pretty Wrapping…

BR: Planovi za budućnost?

Artie: Osvojiću svet i pokrenuti svoju religiju.

BR: Završne reči…

Artie: Uzbuđeni smo što ćemo posetiti vašu zemlju i isporučiti našu sortu rock and rolla!

Ostavite komentar: