Artan Lili: “Umetnost ne sme da se uljuljkuje u postignute rezultate”

Artan3

O bitnim stvarima koje čine naš život, kroz priču o radu grupe, razgovarali smo sa članovima benda Artan Lili: Romanom Slačalom, Bojanom Slačalom, Markom Ajkovićem, i Draganom Kneževićem. Našli smo se na jednom, kako grupa ističe, kultnom beogradskom mestu, koje nosi sa sobom svoju težinu i bitnost – Kulturni Centar Grad, koji je bio prikladno mesto za našu diskusiju o stanju u kom se nalaze naše grupe, ljudi, grad, kao i o detaljima vezanim za sam Artan Lili. Baš ovaj trenutak za razgovor sa njima, izabrali smo, naravno, zbog aktuelne teme- koncerta, 13. februara na Vračar Rocks Festivalu.

____________________________________________________________

ARTAN1BR: Naše rokenrol grupe su uvek bile u teškoj poziciji zbog slabog prepoznavanja kvaliteta i umeća pružanja podrške. Čini se da se u vašem slučaju to promenilo. Šta je zaslužno za to da ljudi entuzijastično prate i vole vaš rad i dolaze da vas čuju?

Dragan: Mi, ceo Bigz, cela ta ekipa, imamo podršku. Mislim da prosto to ne može, a da se ne vidi. Jedan bend bi možda i prošao zapaženo, ali ovo je nalet jedne dobre scene, gde smo i mi. U čemu leži uspeh, baš nas, treba publika da kaže.

BR: Da li je u pitanju prepoznavanje trenutka da se pojavite?

Bojan: U samom pitanju nalazi se i odgovor. Smatramo da smo savremeni, a samim tim, bavimo se stvarima koje se sad dešavaju, temama kojima smo zaokupljeni. Pravovremena reakcija na te teme, sa najboljim ljudima, dovela je do pesama koje su onda dovele do tog „prepoznavanja“… Ali jeste neki trenutak. Neki, jeste.

Marko: Ali nije to planski rađeno. To se jednostavno desilo! A kolika je podrška današnjoj sceni- kakva je scena toliku podršku i ima. Onakvu kakvu zaslužuje. Dosta vremena je sceni nedostajalo i profesionalnog rada, malo neke infrastrukture, koja sve to treba da prati… i naravno, falilo je dobrih pesama, oko kojih će da se stvori hype i da se stvori taj neki entuzijazam koji dovodi do podrške koja je neophodna bendu. Mislim da se u poslednje vreme dosta menjaju stvari. Ima dobrih bendova, ima dobrih pesama, i samim tim- podrška ne izostaje. I sve izgleda kao da su u pitanju novi počeci.

Bojan: Svaka scena treba podršku, to je neminovno. Ali najbitnija je podrška prijatelja, to je velika stvar.  Svi sa kojima smo sarađivali su ušli srcem i stvorili dobru energiju. Samo to radiš svaki dan sa ljudima koji su spremni da sa radošću ulažu svoje vreme i sve svoje mogućnosti kojima raspolažu… Neko ko se bavi zvukom, neko ko se bavi videom, novinarstvom, dizajnom…

Marko: Ali, nije samo prijateljska osnova u pitanju, džaba sve to ako nema dobrih pesama koje same sve to urade.

_______________________________________________________________________

Bojan: Nema u stvaralaštvu penzije. To je pasija! To te okupira! To te progoni, ganja da se time baviš.

_______________________________________________________________________

BR: Da li ipak nailazimo na problem zakasnele reakcije, slepila za trenutak, kao da zaostajemo za scenom, i tek kada prodje mi kažemo „E, bili su dobri?“… Npr. mnogi bendovi nemaju izdavača?

Marko: To je već problem tržišta. Izdavač traži ekonomsku korist… i može se desiti da je ne vidi u tom momentu. Problem je u tome što se ipak zainteresuju kada već sve napraviš sam. Tek tada počnu da se javljaju.

Romana: Ja ipak mislim da je na bendu veliki deo. Koliko se trudiš, toliko ćeš i da dobiješ. Moraš da nađeš put da dođeš do cilja. To je u našem slučaju. Ima dobrih bendova, ali ne rade ništa. Ne izlaze iz mraka, a drugi su krivi?! Moraš da radiš! Da radiš sve ono što znaš i najbolje što znaš.

Bojan: Mi smo se potrudili da kontaktiramo razne izdavače, sve su to različiti ljudi i ima svako svoje fiks ideje. Uglavnom su to bili ljudi koji nisu videli interes, niti su se ložili na to. Ja shvatam da ne želiš ništa da čuješ kada je loš bend u pitanju… Ali nije mi jasno da ne želiš da čuješ nešto kada je dobar bend u pitanju. Pesme moraju da otvore taj nivo za saradnju, i kada se to dogodilo, nas je izdavačka kuća „Lampshade Media“ prepoznala, i objavila online. Uskoro će da se štampa i neka plastika, nakon što se objave sve, tj. još četiri, pesme.

Artan9BR: Spomenuli smo tu, ključnu reč „entuzijazam“ vezanu za život uopšteno, ali i za vaš bend. Koliko je baš on bitan?

Dragan: Ja mislim da te iskustvo u životu nauči da je pametnije biti entuzijastičan oko nečega. Jer kada više nisi, onda se gasiš. Zapravo, što se duže baviš nečim, sve si više entuzijastičan, sve si svesniji koja je to ogromna snaga, koja može da promeni stvari.

BR: Koliko neobjavljena pesma „A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna“ govori o tome?

Dragan: Upravo o tome je reč, zato je rado sviramo prvu.

Romana: To je definitivno moja pesma. Ja nisam odustala od svoga sna. I nikad nije kasno. Za mene tek sad počinje.

Bojan: Kad je entuzijazam u pitanju, možeš ili tako, ili nikako… Neće raditi. Pa ti izvoli. Ne zajebavaj se sa entuzijazmom. To je pokretač svega. Mi baš uživamo u tome. Bavimo se bendom čitav dan. Non- stop neko radi, dok jedan spava, drugi radi. Ali nije bilo plana. Svi interesi su se poklopili… To se jednostavno desi, kad se muzičari nađu ovako ili onako. Draganov interes je da pronađe sagovornika na nekom instrumentu, kao što je i moj. I onda kad se to pronađe, i lupiš preko toga neki ritam, i još se zapeva…

BR: Onda uspevate „Da je nađe“- te? (Pesma grupe Stuttgart Online u kojoj je na gitari gostovao Dragan Knežević- prim. aut.) U toj pesmi , takođe vezano za entuzijazam postoje stihovi „Nikad ne znaš koliko će da traje, život živiš onda kad se dobro daješ. Što više daješ, duže ćeš da traješ “, pa bih se nadovezala na stihove i pitala vas da li postoji strah od roka trajanja?

Dragan: Naravno da ima straha, kao i u svakodnevnom životu, svi ga imamo. Teška su vremena, i zbog toga je bolje da se baviš nečim što ti ispunjava dušu.

Bojan: Znaš, postoji neki plan… ali taj plan je jedino da traje što duže i da bude dobro. Što se roka trajanja tiče… Skoro je poznati političar objavio da se povlači, kao on prekida sa svojim radom. Zamisli da Pikaso ode u penziju! Kakvi, čoveče, ti kad si u tome, to radiš do kraja života. Nema u stvaralaštvu penzije. Kao, e sad više neću da pišem!? Pitaj Hemingveja, pitaj ih sve- do poslednjeg dana nisu ispuštali pero. To je pasija! To te okupira! To te progoni, ganja da se time baviš, to je fantastično i nadam se da se to čuje.

Romana: Ne očekuj ništa, i provešćeš se bolje. Ne razmišljaš previše o budućnosti, i pustiš da stvari teku. Suština je da ti je dobro dok se baviš time čime se baviš.U jednom trenutku kada shvatiš da život prolazi pored tebe, a da ti ne učestvuješ u njemu, vidiš da je vreme da uzmeš stvari u svoje ruke. Jako je bitno da čovek radi ono što voli. No, na žalost ,većina se plaši da se upusti  u tako nešto. Ljudi se plaše promena. Ljudi se plaše neuspeha. Kako god da bude, biće. Sad je dobro i to je najvažnije.

_______________________________________________________________________

Romana: Kad živiš u sistemu koji nema sluha za ono što radiš, onda praviš svoj sistem. Sistem sastavljen od istomišljenika, prijatelja, ljudi koji se bore za istu stvar

_______________________________________________________________________

BR: Imali smo umeće da pored svega što se dešava, mi pronađemo ventil, i da se izborimo za ono što samo nas zanima. Prava slika toga jeste kultno beogradsko mesto BIGZ, koje je od velikog značaja danas bendovima. Kao glavni akteri, šta nam možete reći o toj zgradi i njenoj istoriji!?

Marko: Njegova prednost je što se susreću različiti ljudi, struji energija. Prisustvuješ stvaralačkom procesu nekog drugog benda, daješ i primaš sugestije, u toku si sa onim što se dešava. To je glavna razlika Bigza i nekog drugog studija u koji odeš sam sa svojim bendom, i budeš izolovan dva sata. Pomažemo jedni drugima, menjaju se i pozajmljuju instrumenti.

Dragan: Pozajmljuju se čak i muzičari! Totalno andergraund mesto! Nema takvog ni u Berlinu!

Romana: Kad živiš u sistemu koji nema sluha za ono što radiš, onda praviš svoj sistem. Sistem sastavljen od istomišljenika, prijatelja, ljudi koji se bore za istu stvar…  Umetnici pomažu jedni drugima i to je sjajno. To je naša zajednička borba. Put postoji, samo ga treba pronaći i istrajati.
Bigz jeste taj naš mali sistem koji funkcioniše, zahvaljujući entuzijazmu, kreativnosti i uzajamnoj podršci. Miris Bigza nosimo u nosu! Druga kuća!

Bojan: To je zgrada koja je na fantastičnoj lokaciji. Zatim ima taj istorijat grafičkog preduzeća, vrlo bitnog u bivšoj državi… i treće, njen značaj danas je taj što je ona poligon gde možete da ostvarujete svoje ideje, i ne vidim da će to da se prekine. Zanimljivo je kad vidiš tu zgradu kroz istoriju, i vidiš neke ukopane Nemce i sa druge strane Crvenu armiju… frka je bila. Uvek frka oko Bigza. Tu su studiji, muzički, slikarski, vizuelni, audio Hi-Fi, nekad su bili klubovi, pa je to nestalo. Ali studiji su tu, i vežba se. Ima tu svega i svačega, da se razumemo…  Ja mislim da ima oko 10% kvaliteta u svemu tome, što je odlično procentualno.

Artan5BR: Vaš način objavljivanja pesama je novitet na ovim prostorima. Izbacujete jednu po jednu stvar, tzv. sukcesivni način objavljivanja. Koja je njegova prednost?

Marko: S obzirom na to da živimo u vremenu ograničene pažnje, mislimo da je taj sukcesivan način objavljivanja albuma prikladan našem vremenu, jer osnovna je ideja da budeš prisutan, da namećeš neki svoj tempo. Ti danas kad objaviš album većina pesama ostane nezapažena, jer nema niko vremena da downloaduje ceo album, preslušava, analizira. Vraća se vreme singlova koje je bilo 40ih i 50ih.

BR: Pored svih bilborda, smsova, reklama, televizije i drugih medija koji zatrpavaju informacijama… ispada da drugačije ni ne možeš da održiš potpunu pažnju?

Romana: Naravno, na taj način držiš pažnju, čikaš publiku stalno.

Bojan: Sveprisutan si. Lagano jedan singl smenjuje drugi. Grupa nastavlja dalje sa tim svojim trademarkom- načinom objavljivanja. Odmah ćemo krenuti sa drugim albumom koji će krenuti da se puni dalje. Siguran sam da smo mi prvi koji su to otpočetka osmislili na već postojećim platformama, uz primenu malo drugačijeg sistema… i vi vidite da to radi. To je savremena forma. Izborimo se sa svim stvarima u životu da nađemo put… I sve ovo o grupi se priča na konto 8 objavljenih pesama, nemamo ih 35. Neko bi stekao utisak da imamo već 3 albuma, a mi još nismo izdali ni prvi.

BR: Hajde da popričamo i o poslednjem singlu, kako smo ustanovili da možemo nazvati pesme. „Ako stanemo tu“ spot je imao svoju premijeru pre malo više od mesec dana. Ko je zaslužan za realizaciju videa?

Bojan: Spot je režirao Staša Tomić uz pomoć Miloša Gojkovića. To je ta okosnica dosadašnje videografije Artan Lilija, njih dvojica su zaista najzaslužniji za sve. Počela je ta priča sa njima dvojicom, a onda se na nju nadovezao Bane iz Kulturnog centra Pančevo koji nam je obezbedio scenu, infrastrukturu Kulturnog centra. Zatim je tu došla plesna trupa Elektra, kao i Tanja Krstevski, koja je sa svojom ekipom i sjajnom opremom, sve to snimila. Mi sad pričamo o videu, a da bismo došli do videa mora da se desi audio. Bole iz Straight Mickey-a je došao da lupa timpan, a Feđa Frenklin je odsvirao perkusije. Snimano je kod Petrovića u studiju, u Bigzu. Zatiim se pojavljuje Petar Rudić koji je napravio odličan miks. A onda na to sve, Draganovi prijatelji na svoju inicijativu šalju pesmu u London, na mastering. Sve to se vratilo fantastično. Ja sam znao kakav potencijal ima ta pesma, čujem da li je nešto dobro ili nije, da li je veće. Znali smo da je to takva pesma. I tu se nadovezuje video koji smo spomenuli.

Marko: Baš dosta ljudi je uključeno. Naravno, uz entuzijazam dobre pesme koji ih je pokrenuo da požele da budu deo toga i da pomognu kako mogu.

_______________________________________________________________________

Dragan: Srpska scena je dosta dugo volela da troši te neke mračne obrasce, to je delovalo snažno. Vreme je bilo mračno… i treba iz toga izaći.

_______________________________________________________________________

BR: Otkud retro fazon u spotu?

Romana: Za to je zaslužna kostimograf Suna Kažić… ali je i naša ideja.  U suštini, samo smo se lepo obukli. I jednostavno. Fora je u jednostavnosti i eleganciji. Ko ima ukusa, shvatiće.

Bojan: Marko ima zvoncare, ali možda ne jer smo mi hteli retro fazon, već nije bilo tri ista na lageru. U ovoj priči je gomila entuzijazma i snalaženja. Otkud sada nama svoj trojici crne salonske cipele? Moraš da odeš da potražiš negde… i nađeš to što nađeš. Ali na kraju smo došli do nivoa da se savršeno uklapa. Do onoga ispod čega možemo da stavimo potpis.

Dragan: Mislim da se to i vidi u spotu, da je zato ljudima i toliko simpatičan. Nismo mi uigrani plesači, ali vidi se ta želja.

BR: Rekla bih da je to najpozitivnija pesma koju imate, celokupno, kad se uzmu u obzir i muzika i tekst?

Dragan: Srpska scena je dosta dugo volela da troši te neke mračne obrasce, to je delovalo snažno. Vreme je bilo mračno… i treba iz toga izaći, a pritom ne napraviti neku jeftinu poskočicu. Kako to učiniti, nama je bio izazov. Bilo je dosta pank bendova koji su jako dobro svirali, bukvalno ono što je tad bio disko.. na primer Clash, ili Blondy. To su sjajne tačke dodirivanja, naizgled nesrodnih muzika, i kako to izvesti nas je palilo kao ideja… I mislim da smo uspeli.

Marko: Pa jeste, pesma je đuskava. Tekst nosi poruku koju svako može da tumači na svoj način… ali tekst je o bendu.

Artan4BR: Pesma je o bendu, možete li onda da mi približnije objasnite stihove „Kažeš da nemamo  kud, pa ti svejedno…“?

Bojan: Pesma je nastala u trenutku kada je sve što smo do tada napravili dovedeno u pitanje. Onda je usledio trenutak „Alo!? Šta radimo?“… i tako je tekst nastao.

BR: Kada sagledamo našu muzičku istoriju, uvek smo imali odlične bendove koji su obeležili određene periode. Jedan period domaće scene, između ’91. i ’95. godine, opisan je u filmu „Geto- tajni život grada“. S obzirom na to da smo se složili da osećamo početak nekog novog perioda, koliko se razlikuje ovo što imamo sada od situacije u filmu?

Marko: Mnogo smo srećniji jer ne postoje leševi i ratno okruženje oko nas, i to je ključna razlika… ali i dalje osećamo posledice tog rata, koje utiču na društvo. Ali da se ne lažemo, uvek je bilo i narodne muzike, ibarske magistrale, treša i ludila. Zašto bi nama smetala neka pevaljka sa splava, u pravljenju muzike, kakvu mi želimo? Na nas to ne utiče. Imamo naše pesme, koje govore šta mislimo!

Bojan: Kad se spomene reč scena, vidiš kao u tom filmu, pored Čavketa koji je narator i kog prati kamera, da ne prikazuje samo svoje ludilo. Tu je gomila bendova, artista, gomila slikara, ekipa i kompozitora i filmadžija, raznih ljudi… To je ustvari scena.

Dragan: Imaš utisak da se taj život grada i vremena najviše očitava kroz muziku.

_______________________________________________________________________

Marko: uvek je bilo i narodne muzike, ibarske magistrale, treša i ludila. Zašto bi nama smetala neka pevaljka sa splava, u pravljenju muzike, kakvu mi želimo? Na nas to ne utiče. Imamo naše pesme, koje govore šta mislimo!

_______________________________________________________________________

BR: Kakav je život grada, koji bi u nekom novom filmu bio zabeležen?

Dragan: Meni je dobar, ali ja sam od nedavno ovde, nisam objektivan. Beograd ima tu užurbanost, puls, diše! Ima dva miliona ljudi i iz tog kvantiteta nešto mora da se desi. Plus, ima i tih srećnih okolnosti kao što je Bigz. Zapravo, u nekom političkom smislu ljudi su beznadežniji nego ikad, i u tim vremenima umetnost postaje uteha, čovek izgradi svoj svet. Razlika koju sada imamo u odnosu na te famozne 90.-e, je što nije ista snaga, nije isti razlog za bunt kao tih godina koje su bille sjajan rokenrol period.

Bojan: Mi to svakako osećamo. Homo Sapiens ima potrebu da se širi i da mu raste uticaj. Naravno, mi ne želimo da gazdujemo… već da napravimo mesto na kom možemo da radimo. Nama je do toga stalo. Da bude strava. Strava i užas- rokenrol!

Romana: Opet kažem, zavisi kako namestiš stvari oko sebe. I dalje ovaj grad pruža koliko- toliko mogućnosti. Nije tako loše! Treba malo pronjuškati. Nađe se tu dosta kvalitetnog materijala.

BR: Artan Lili je bend koji je na diskretan način upotpunio u celukupnu sliku i fotografiju, i video, sa muzikom i tekstom. Uostalom, Bojane, ti si završio Likovnu akademiju, a Romana, ti si fotograf. Kako se svi ti vidovi umetnosti uklapaju?

Bojan: Da, imao sam tu prvu retrospektivnu izložbu- „Boja, ritami harmonija“. To su pojmovi fotografije koji su istovetni sa muzičkim pojmovima. Sve se to prepliće, i svakako da se bavimo različitim vidovima umetnosti. Što se vidi i kroz rad benda. To se zove multimedija. Ja da sad imam… milion… ja bih ga uložio u izgradnju fabrike- studija, u kojoj bi svako iz sveta umetnosti mogao da ostvaruje svoje ideje, gde bi se pravile prave stvari!

Romana: Sve se to jako prožima i ne može jedno bez drugog. Naš bend jako vodi računa o vizuelnom identitetu, tako da su sve sposobnosti dobro došle. Ima tona, ima i slike.

Artan7BR: Pokretač ovog našeg susreta je svakako aktuelna tema za razgovor- koncert u Božidarcu, 13. februara. Kako će to sve izgledati?

Artan Lili: Delimo sa Nežnim Daliborom prostoriju, oni su takođe deo ekipe sa kojima se viđamo svakodnevno, sa kojima sarađujemo i međusobno se podržavamo. Volimo da sviramo sa ljudima čije umetničke poglede delimo. Oni su pouzdani prijatelji, i ovo je idealna prilika da ih ljudi čuju, s obzirom na to da duže vreme nisu imali koncert u Beogradu. Biće to jedan audio- vizuelni spektakl! Bilo je prilike i ranije da nastupamo u Božidarcu, ali eto sad su se poklopili svi uslovi da imamo prvi koncert tamo. Zaista se nadamo da će proći jako dobro na obostrano zadovoljstvo.

BR: Dragane, volela bih da te pitam kao nekog ko je kroz to prošao, koliko je čoveku teško da promeni ušuškanost i sigurnost koje nam navika daje?

Dragan: Izuzetno je teško. Menjaš, kao što kažeš, tu ustaljenost i sugurnost, ono što si osvojio tokom svih prethodnih bitaka. I onda toga više nema, pa krećeš ispočetka. Valjda je kod mene ta želja za stvaranjem muzike i uživanjem u muzici bila jača. Postalo mi je dosadno u Obojenom Programu. Nisam se više pronalazio. I taman kad smo počeli da radimo nove prilike, koje su išle u ovom smeru u kom ide Artan Lili, Kebri se to nije dopalo, i znao sam to. Postalo mi je jasno da više nemamo zajednički jezik. To mi je postalo više teret nego zadovoljstvo. Pošto volim da sviram i ne mislim da prestanem, našao sam izvrstan bend, i nastavio dalje. Umetnost ne sme da se uljuljkuje u postignute rezultate. To je i njih pokrenulo, pa su napravili dobar album. Dobro je i njima, dobro je i meni. Sve je okej.

_______________________________________________________________________

Bojan: Ja da sad imam… milion… ja bih ga uložio u izgradnju fabrike- studija, u kojoj bi svako iz sveta umetnosti mogao da ostvaruje svoje ideje, gde bi se pravile prave stvari!

_______________________________________________________________________

BR: Pred kraj, Marko, možeš li da nam kažeš nešto o svom bendu Nizbrdo?

Marko: Nizbrdo je bend koji svira eksperimentalni pank uz pomoć prijatelja i saradnika iz drugih, nama dragih bendova sa scene. Koncept je da, ko oseti nekakav impuls, preko muzike koju pravimo, uzme učešće, nešto napiše i otpeva preko. Ima gotovih pesama, ima dosta skica. Za sada su svoj doprinos dali Bojan Slačala, Boris iz Repetitora, Ivica iz Nežnog Dalibora, Stefan iz grupe Žene Kese, i Bole iz Straight Mickey and the boysa. Nešto je snimljeno, nešto tek treba. Nismo aktivni trenutno zbog Skopulovičevih obaveza sa bendom Crvi i mojih sa Artan Lilijem. Aktiviraćemo se opet. Nadam se, uskoro.

BR: I poslednje pitanje, kada se nađemo za godinu dana, šta mi kažete, šta ste radili?

Marko: Može! Odsvirali smo brdo koncerata, i snimili nove pesme i spotove. I srećni smo i zadovoljni.

Bojan: A ako nismo to uradili, onda smo nesrećni, i nećemo doći ovde, i svega ovoga neće biti.

Romana: Ne znam šta će biti za godinu dana. Ne znam šta će biti sutra. Samo tren traje, kako kaže  Goribor. Sve ostalo nevažno je. Ovo sad – to je to!

Jedan komentar o “Artan Lili: “Umetnost ne sme da se uljuljkuje u postignute rezultate”

  • Forest Gamp from Pg

    Bravo Artan Lili . Pozdrav posebit za drugaricu mi Romanu . Nikola Tomić B . Polje

    Reply

Ostavite komentar: