Árstíðir, Myrkur i Sólstafir u Beogradu; Muzička bajka sa severa

Solstafir / foto: Nemanja Đorđević

U krcatom klubu beogradskog Doma omladine sinoć je nastupila najezda severnjaka – tri benda podelila su binu i odabranu publiku odvela na nezaboravno muzičko putovanje.

Sala Doma omladine počela je da se puni nešto pre početka nastupa Árstíðira, interesantnog chamberpop benda sa Islanda. Izlaskom na binu momci iz Rejkjavika navode, u početku manji deo publike, da zbije redove i približi se bini. Već prvim odsviranim notama Árstíðir potpuno očarava publiku, koja postaje sve brojnija. Specifična muzika, koja je na momente vrlo lagana i spora, obogaćena je troglasom koji čine Jakobsson, Ólafsson i Auðunsson. Fenomenalno stapanje zvuka akustične gitare i momaka koji pevaju zdušno ne ostavlja nikog ravnodušnim.

Árstíðir

Priču zaokružuje harizmatični Ragnar Ólafsson svojom virtuoznošču za klavijaturom. Publika je kao hipnotisana slušala ovaj interesantni trio, ne praveći ama baš nikakve zvuke tokom trajanja pesama, dok je kraj svake nagradila ogromnim aplauzom. Nakon izvođenja par starijih numera, bendu se pridružuje bubnjar Sólstafira – Hallgrímur Jón Hallgrímsson. Sa pokeraškim izrazom lica seda za bubanj, i svojim ritmom nosi muziku u potpuno novom pravcu.

Momci iz Árstíðira vidno su oduševljeni dočekom beogradske publike, te su se u pauzama između numera, što gestovima, što rečima, zahvaljivali na podršci. Premijerno su izveli par numera sa novog albuma Season Of Mist, čiji je izlazak najavljen za proleće 2018. Bend je za kraj maestralno izveo drevnu islandsku himnu, pa se uz duboki naklon i obećanje da će doći ponovo u Srbiju, povukao sa bine.

Myrkur

Satnica je ispoštovana maltene u minut, pa je, posle kraće pauze, došao trenutak kada će ekscentrična Dankinja Amalie Bruun alias Myrkur, sa bendom stupiti na scenu. Brunnova izlazi u svom stilu, raščupane kose i sa dramatičnom šminkom, praćena povicima i aplauzima iz publike. Sve se utišava kada stane pred svoj “drveni” mikrofon i počinje repertoar naslovnom numerom novog albuma Mareridt. Njen bajkoviti glas prolama se kroz, sada već, skoro prepunu salu. U početku pomalo rezervisana, interakciju sa publikom ostvaruje neverbalno, kroz gestikulaciju, poglede i pevanje. Nakon hita Ulvinde, koji je dočekan vriskovima iz publike, nastavlja da ređa numere sa novog i starog albuma.

Nesumnjivo, centar bine rezervisan je za nju, bend se uglavnom drži u pozadini, ali pokazuje savršenu uvežbanost i odličan, kvalitetan zvuk. Tvrđe i agresivnije nego na studijskim albumima, Myrkur stavlja tačku na sve nedoumice o tome da li su metal bend ili ne. Jaki rifovi, odlična ritam sekcija i folk elementi koji se provlače kroz muziku, uz smenu clean i harsh vokala Bruunove, savršeno zvuče uživo. Svetlosni i dimni efekti, kao i “vetar” sa kojim se Bruun bori, čine ovaj muzički spektakl i vizuelno fenomenalnim.

Amalie se pomalo stidljivo obraća publici, iskazujući veliku zahvalnost na odličnom prijemu. Očekivano, latila se i gitare, i sjajno odsvirala par numera. Oduševljena publika svaku pesmu ispraćuje povicima i aplauzima, ali utihne čim Brunn pusti svoj prepoznatljivi glas mračne gorske vile, koji opčinjava sve redom. Za kraj uzima šamanski bubanj, i samo uz pratnju njegovog ritma, izvodi staru skandinavsku folk pesmu. Zahvaljuje se publici još jednom i odlazi sa bine. Nažalost, očekivani bis je izostao. Zaključak nakon ovakvog nastupa je da je, svima koji su vodili polemiku oko žanra njihove muzike, objašnjenje dao sam bend – oni sviraju metal (i to kako!) i to “Myrkur-metal” i smatram da je to sasvim dovoljna i samoobjašnjiva kategorizacija.

Pauza nakon nastupa Myrkur, čini se predugom, ali publika nalazi načine da ubije vreme do izlaska hedlajnera na binu. Islandski sastav Sólstafir, pozdravljen gromoglasnim aplauzom, sprema se da praši. Instant eksplozija energije i snage odjekuje salom, prelazeći od benda do publike i obratno. Nastup otvaraju instrumentalnom uvertirom, uz pomoć gosta za klavijaturama, Ragnara Olafssona (Árstíðir).

Solstafir

Čitav bend je uvežban do besprekornosti, a svaki od muzičara na svoj način doprinosi savršenstvu zvuka. Nastup definitivno obeležava harizma i neverovatna energija frontmena AðalbjörnAddiTryggvason-a. Uz moćan vokal i odličan zvuk gitare, Addi toliko dobro barata scenom i publikom, da su svi u potpunom transu. Numere sa već poznate set liste evropske turneje ulivaju se jedna u drugu, po maltene očekivanom redu. Addi ima publiku u malom prstu, ali i dalje daje sve od sebe da bi je dodatno oduševio. Gestikulira, pozira fotografima, šalje poljupce devojkama u prvim redovima, i dokazuje, da je, ne samo vrsan muzičar, već i veliki šoumen. Situacija eskalira kada frontmen ostavlja gitaru i silazi sa bine pravo u publiku, grli se i pozdravlja sa svima, pevajući usput. Najduži nastup večeri polako se priveo kraju numerom Goddess of the Ages, nakon koje se bend povlači sa scene uz skandiranje i aplauze iz publike. Nakon par trenutaka momci se vraćaju, da bi, u opuštenoj atmosferi, ćaskali i slikali se sa fanovima.

Gosti sa severa pokazali su nam da u njima nema ničeg hladnog, buktali su od energije, prirodnosti i topline u odnosu sa publikom. Bendovi i njihove muzike su se jako dobro uklopile međusobno, kao različita poglavlja iste knjige, toliko dobro da jedva čekamo da nam dođu opet, po mogućstvu zajedno.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

 

Ostavite komentar: