Arctic Monkeys

AM

Izdavač: Domino, 6.9.2013.

Producent: James Ford, Ross Orton

Žanr: Indie, neo-psychodelia, garage rock, alternative

Trajanje: 41:43

4.3/5

Ocena

The Rolling Stones dvadeset i prvog veka  i Omiljeni bend Harija Potera  bili su naslovi u jednom od brojeva časopisa Huper u onom periodu između onog najpopularnijeg izdanja do onog poslednjeg, maltene indie izdanja kultnog časopisa za mlade u Srbiji. Iza tih silnih naslova nalazila su se četiri momka – Aleks Tarner, Metju Helders, Endi Džonson i Džejmi Kuk.

Četiri momka iz Šefilda sasvim običnog izgleda. Sećam se da sam tada pomislio Novi Stonsi? Ma hajdete molim vas… Iako se zvuk ova dva benda skoro nikada neće susresti, šmek koji su prvi brendirali, a drugi godinama izgradili, naučili da kontrolišu i kako da profitiraju od istog je isti. Ono što bi na zapadu nazvali bad ass. Još jednim vraćanjem u prošlost želim da ukažem na činjenicu da je vrlo verovatno najkvalitetniji album (za sada) ovog benda, Humbug, bio osporavan od strane fanova jer nije ličio preterano na prva dva, hitična, zarazna i mlađoj publici okrenuta albuma. Onda su dve godine kasnije (2011. godine) izbacili Suck It And See, album koji je nagoveštavao dalju promenu stila, evoluciju i potrebu da se istraže teritorije van Podijuma za igru. Garažni zvuci, naginjanje ka psihodeliji i američkoj kaubojštini su umesto u poseljačivanje njihove muzike odveli u singl R U Mine?, koji je 2011. bukvalno prodrmao scenu, skoro istom jačinom kao I Bet That You Look Good On The Dancefloor  šest godina ranije.

Čitavih dvadeset meseci posle tog planetarnog hita, pred nama je novi puni album Majmuna s Arktika, vođen koliko pomenutim, toliko i novim singlom Do I Wanna Know?, pa čak i aktuelnim Why’d You Only Call Me When You’re High? Vrlo mudar potez, napraviti trilogiju ultra zaraznih pesama koje su postali ogromni hitovi, vrlo slične, a opet unikatne pesme mogu naći svoje mesto kod svakoga: volite furiozne gitarske rifove – R U Mine?; opušteni „blejački“ swing basa i bubnja prožet desert rock likovima – Do I Wanna Know?; vašem uhu ipak najviše prija sponatni ritam i pripovedanje u pesmi – Why’d You Only Call Me When You’re High?. Izbor je vaš. Problem se javio u tome što ove pesme, kada ih pogledate kao singlove, zvuče vrlo vrlo slično. Tu na snagu stupa prva fascinantna stvar ovog albuma – pritajeni diverzitet. Psihodelična gitara Arabelle vas bukvalno vozi do furioznog kraja pesme koji ne ostavlja prostora za ravnodušnost. Ima čak i indie himni – Knee Socks, primera radi: melodičan rif kakav odavno nismo imali prilike da čujemo na sceni svetskog roka, kratke muzičke fraze koje odišu zaraznošću. Slične karakteristike krase i susednu joj Snap Out of It. Nešto nekonvencionalnija Fireside balansira između sporijeg i bržeg tempa, sa dosta retro elemenata u ritam sekciji i pratećim vokalima. Album, sadrži i tri balade, od kojih su dve (No. 1 Party Anthem i Mad Sounds) klasične perjanice najboljih dana brit-popa, dok treća I Wanna Be Yours više naginje ka vodećoj trilogiji singlova. Diverzitet je obezbeđen, savršeni rifovi su tu, a šta je sa jednim od najvećih aduta Aleksa Tarnera – tekstovima?

Iako je od samog početka svoje karijere nagoveštavao liričarskog genija u svojim pesmama, Tarner je tek sada prokljuvio ključ balansa između mudrosti i pop-efekta tekstova svojih pesama. Tačnije, on je na tragu tog balansa bio i sa pomenutom sada već kultnom pesmom o podijumu za igru, ali ga je sada iskristalisao toliko da se slobodno može priključiti jednom Noelu, Džarvisu ili Dejmonu, pa zašto ne i Džegeru. Ipak su Arctic Monkeys ona, pokvarena strana današnjeg rokenrola. Oni od kojih treba čuvati decu ne bi li ostala čedna i smerna. Nedostaje malo one komplikovanosti i natrpanosti rečima, ali je ono što je ostalo u savršenom skladu. Tekstove vodećih singlova čak i vrapci znaju, i u njima je Aleks uspeo da stvori atmosferu mladog čoveka, koji nije baš u najboljim odnosima sa konvencijama ovog društva, dakle buntovnog, koji ima drevni rokenrol zadatak – da osvoji žensko čeljade koje mu je uzdrmalo ego. Zamislite, još od Mika niko nije ovako bezobrazno, drsko i sa nadasve mačo stavom nije jurio za ženama. Znači Huper je ipak bio u pravu? Rol u rokenrol danas vraćaju upravo ove šefildske „barabe“. Šeretski tekstovi nisu ograničeni samo na tri pesme, naravno. Tu su i Knee Socks i Snap Out of It. Ova prva ima zanimljiv stih – I got a feeling I might have lit the very fuse/That you were trying not to light. Čist kemp, kontra, prst u oko. Ovo bi i jedan Džarvis Koker voleo da mu je palo na pamet. Tarner je postao kralj šmeka u rokenrolu, svidelo se to nekome ili ne.

Dolazimo do trećeg aduta ovog albuma – do stila. Da bi se sve lepo uklopilo u gorepomenuti stav čoveka sa kojim se nije zezati, i muzika je morala da pretrpi neke izmene. Osoba koja ovde briljira je zapravo glavna zvezda albuma – Met Helders. Pored svoje uloge bubnjara koju i u novom ruhu obavlja izuzetno, Helders takođe albumu daje i svoje vokalne talente, kao prateći falset Tarneru i time, zajedno sa bas linijama albuma, odvlači zvuk Arctic Monkeysa u r’n’b vode. Kada kažem r’n’b mislim na onaj klasični, na onaj iz kog su počeli (pre)više puta pominjani Rolingstonsi. Iako je opšteprisutan osećaj tog žanra, nikako album ne možemo deklarisati kao r’n’b ploču. Neo-psihodelija, indi i garažni rok su bliže odrednice. Na pesmama Knee Socks i One For The Road gostuje ni manje ni više nego Džoš Omi (čiji se uticaj čuje na svakoj numeri), najvredniji roker ove godine.

Mana, iako vrlo malo, ipak ima. Garažna “rokačina” I Want It All besciljno luta u svojih nešto više od četiri minuta, bas linije umeju da deluju repetitivno, a produkcija pratećih vokala, Heldersovih naravno, ponekad guši reči koje Met peva.

Sve u svemu, AM u životima i karijerama članova ovog benda predstavlja uspešno maturiranje. Svaka čast, Tarnere, pre samo osam godina, mogli ste da ostanete „one hit wonder“, postali ste wonder. Na našu radost.

Spisak pesama:

1.”Do I Wanna Know?”
2.”R U Mine?”
3.”One for the Road”
4.”Arabella”
5.”I Want It All”
6.”No.1 Party Anthem”
7.”Mad Sounds”
8.”Fireside”
9.”Why’d You Only Call Me When You’re High?”
10.”Snap Out of It”
11.”Knee Socks”
12.”I Wanna Be Yours”

Jedan komentar o “Arctic Monkeys – AM (2013)

  • paramore4ever

    Album je sjajan! Svaka pesma je karakteristicna i nekako sam i ocekivala blagu promenu zvuka,narocito posle izbacivanja singla R U MINE? Od mene ocena 5! :)

    Reply

Ostavite komentar: