Andrew Neufeld (Comeback Kid): “Ovo je moj trijumfalni povratak”

Andrew Neufeld - Comeback Kid

Foto: Nemanja Đorđević

Retkost je naići na osobe koje su toliko dugo u muzici, a koje su i dalje prizemne i nemaju kompleks zvezde. Jedna od takvih osoba jeste i Andrew Neufeld, vokal kanadskog sastava Comeback Kid, jednog od vodećih hardcore bendova današnjice. Pre njihovog nastupa u Domu omladine Beograda, popričali smo sa harizmatičnim Andrewom o stanju hardcore scene danas, o njegovom razvoju kao umetnika, kao i o njegovom hapšenju kada je prvi put bio u Srbiji.

Andrew Neufeld - Comeback KidBR: Poslednji put kada ste bili u Srbiji svirali ste na Exit festivalu, a sada svirate u klubu Doma Omladine. Da li ti više prija klupska svirka ili festivalska?

Andrew: Volim različitost. Ja lično volim klupske svirke, ali vrlo sam uzbuđen kada sviramo na velikim festivalima kao što je Exit, posebno kada festival u svom programu ima toliko kul bendova različitih žanrova. To je prelepa lokacija, osećao sam se sjajno, ali baš zato što smo imali takav tip svirke prvi put, želeo sam da ovog puta sviramo u malo intimnijoj atmosferi. Potrebna mi je takva raznolikost, znaš. Iako voliš pizzu ne možeš da je jedeš svaki dan, zar ne? (smeh)

BR: Koja pesmu najviše voliš da izvodiš?

Andrew: Trenutno bi to morala biti jedna od naših novijih pesama, “Wasted Arrows”.

BR: U Beogradu ste sa bendovim Bane, World Eater i My Iron Lung. Kako ste došli do saradnje sa konkretno tim bendovima za turneju?

Andrew: Obično o bendovima koji treba da idu sa nama raspravljamo naš buking agent i mi. Zajedno predlažemo ideje i dogovorimo se na kraju. Postoje trenuci kada se ne slažemo u vezi sa bendovima, ali My Iron Lung je bio njegov predlog, a mi imamo zajedničke prijatelje, te, eto, odlučili smo da ih pozovemo. World Eater sam ja pozvao jer sam želeo još jedan evropski bend na turneji. A što se tiče Banea, naš agent ih je takođe predložio, ali oni su naši stari prijatelji, uskoro prestaju sa radom, nekako se činilo logično da i oni budu deo turneje. Zapravo, jedna od prvih naših turneja u Evropi, čini mi se da je u pitanju treća ili četvrta, bila je baš sa Baneom. Super smo se proveli tada i kul je vratiti se ovde posebno sa njima, oni su naši sjajni prijatelji.

BR: Koji je bio tvoj lični “gateway” bend?

Andrew: Moj prvi punk rock bend je najverovatnije Propagandhi, oni su iz Vinapega, Kanade, mesta iz kog sam ja poreklom. Dobio sam njihovo split izdanje sa I Spy kada sam imao 13 godina, i to me je uvelo u punk rock.

Andrew Neufeld - Comeback KidBR: Da li misliš da je status hardcorea ugrožen zato što postaje sve više popularan i stoga mainstream?

Andrew: Ne mislim nužno da je ugrožen. Bendovi koji stvaraju pod uticajima hardcorea postaju popularniji, cela metalcore scena postaje ogromna, ali to nije hardcore. Nastaje pod uticajem žanra, ali nije to. Pravi hardcore je i dalje poprilično underground, i bilo bi super kada bi više ljudi išlo na svirke da čuje sjajne bendove. Mi smo u prilici da idemo na turneje sa bendovima koji nisu nužno hc zbog toga što je naša muzika melodičnija u poređenju sa ostalim bendovima istog žanra, ali kada treba da organizujemo turneje sa bendovima isključivo hc žanra, imam osećaj da nas ne shvate preterano ozbiljno.

BR: Kako to misliš?

Andrew: Ne znam kako da objasnim to. Mislim da najviše govorim o posećenosti svirki. Mislim da je hc scena i te kako underground i sjajno je kada vidiš mnogo ljudi na svirki. Meni je potpuno neverovatna podrška koju dobijamo, posebno u Evropi, ali naša scena i dalje nije toliko velika. I dalje postoje sjajni bendovi koji sviraju pred šačicom ljudi. Možemo percipirati celu stvar da je veća nego što jeste, ali i dalje se bendovi muče i ne zarađuju mnogo novca. Postoje poznati i veliki bendovi ovog žanra, ali i dalje je to velika borba.

BR: Prošlo je šest godina od kako ste bili u Srbiji. Zašto smo vas čekali toliko dugo?

Andrew: Pokušao sam nekoliko puta da se vratim, ali nekako se svaki put to izjalovilo. Dobro je što smo opet ovde, nisam znao da li ćemo moći da se vratimo zato što sam bio uhapšen prošlog puta. (smeh) Kada sam bio na suđenju i kada sam pitao sudiju da li smem da se vratim ovde, rekao mi je da smem, i od tada jedva čekam da dođem u Srbiju. Moglo bi se reći da je ovo moj trijumfalni povratak! (smeh) Bio sam poprilično nervozan na granici, ali nismo imali nikakvih problema. (smeh)

Comeback kidBR: Obradili ste Nirvaninu “Territorial Pissings”, zašto ste se odlučili za baš tu pesmu?

Andrew: Mislim da je to najverovatnije najagresivnija pesma od Nirvane i uvek smo razmišljali da je obradimo. Ponekad je sviramo na tonskoj probi, a u nekom trenutku smo imali višak vremena u studiju, pa smo odlučili da je snimimo. To je vrlo jednostavna pesma, agresivna je i bilo je zabavno snimiti je.

BR: Pošto smo već čuli o vašim negativnim iskustvima kada ste prvi put nastupili u Srbiji, da li ste sada imali neko loše iskustvo?

Andrew: Nee, današnji dan je bio bleja, nismo imali nikakvih problema. Išli smo do Kalemegdana, dan je bio predivan. Poslednji put smo bili u Novom Sadu tri, četiri dana, imali smo mnogo slobodnog vremena i festival je bio baš kul… ako izuzmemo pandure. Mnogo mi se sviđa ovde, samo moram da budem pažljiviji. (smeh) Ovde nekako ne mogu baš da popušim svoju uobičajenu količinu trave. (smeh)

BR: Na koju pesmu ste posebno posebni?

Andrew: Najverovatnije “Wake the dead“. To nije baš moj lični favorit, jer je ona veoma pomogla našem bendu i našoj karijeri. To je jedna od pesama u kojima se publika najviše uživi. Tako da bi za Comeback Kid ta pesma bila očigledan izbor. Ali ja volim “G.M. Vincent and I“, “Wasted Arrows” ili “Should Know Better“.

BR: Pre rada sa Comeback Kidom bio si u drugom bendu, Figure Four. Da li možeš da nam uporediš ta dva benda?

Andrew: Pa vidi, Figure Four više vuče na metal zvuk nego na melodiku, više je heavy, više je hc. To je bend u kom sam bio aktivan kada sam bio mlađi i 2003., 2004. prestao sam sa radom u Figure Four zbog Comeback Kida.

Comeback kidBR: Kada bi uporedio ta dva perioda, možeš li mi reći kako si se razvio kao umetnik?

Andrew: Nekako sam se u periodu sa Figure Four više osećao kao gitarista. Zapravo, oduvek sam se osećao tako. Ali u poslednje vreme se više smatram pevačem i kompozitorom. Sada nekako više uzimam u obzir pesmu kao jednu celinu i formiranje cele kompozicije. Drugačije gledam na pisanje pesama takođe. Sada se ne trudim da uguram mnogo rifova u jednu stvar. Kao kompozitor se trudim da pravim mnogo jednostavnije pesme i da se fokusiram na pravljenje efektnih momenata, a ne da sve ideje spojim u jednoj pesmi.

BR: Koji je tvoj pogled na trenutno stanje hardcore scene?

Andrew: Postoji sada mnogo bendova koje su nove nade i samo se nadamo da ćemo mi kao Comeback Kid uspeti da se zadržimo u mislima i srcu publike, i da će i dalje uživati u našoj muzici. Pričali smo već da je naša scena malo u problemu, ali postoje mnogi mladi bendovi koji su sjajni i ono što rade je zaista inspirišuće. Pošto se Comeback Kid bavi muzikom već neko vreme, moram da kažem da nas inspirišu i stariji bendovi i nadam se da ćemo nastaviti da sviramo dosta dugo.

BR: Pominješ nove nade na sceni. Možeš li nam nabrojati svoje favorite?

Andrew: Uh, na primer, Incendiary, Take Offence, Turn Style– njih sam gledao pre nedelju dana i sjajni su, iako su oni više hc sa repom i dalje kidaju. Suburban Scum takođe, uskoro treba da im izađe i novo izdanje.

Comeback kid

Ostavite komentar: