Anathema i Alcest kroz oscilacije zvuka u Domu Omladine

Anathema

Anathema / foto: Nemanja Đorđević

Metal momci iz Francuske, bend Alcest i nakon njih alternativni rok sastav Anathema, u Domu Omladine Beograd, sinoć su oduševili svoju publiku, koja je u većem broju došla da uživo čuje ove neobične sa jedne, ali vrhunske izvođače sa druge strane.

Želimo se ovom prilikom, pre svega, zahvaliti organizatorima Rock Svirke koji su dali šansu da svi budemo deo ovako sjajnog događaja, premijernog nastupa Anatheme u Beogradu.

Alcest

Tačno na vreme, francuski bend Alcest krenuo je sa svojim delom, da kažemo, predstojećeg metal, alternativnog rok koncerta. Prednji deo bine, ne tako velikog prostora, visoki momci su do maksimuma iskoristili i delovalo je kao da im nista nije predstavljalo problem. Da su izdominirali čak i malo više od primarnog predstojećeg benda, čini nam se nakon ovacija, konstantnog dozivanja i uzvikivanja imena benda i sjajne atmosfere koji su ovi momci, sa takvom lakoćom izazvali i proizveli, da to samo možemo da prepišemo majstorima svog zanata.

Sam početak sa “Intro” uvodom pa pesmom “Kodama”, obećavao je dalji nastup. Mistični dim sa sjajnim ritmičkim svetlima koji su podržavali bilo rifove gitare ili pak udarce bubnjeva, i jakim bojama plavim, crvenim ili tirkizno-ljubičastim, terali su publiku na adrenalinsku vožnju muzičkih tonskih lestvica kroz koje su se mogli čuti vriskovi, navijanje, pa čak i po koja reć od strane ne tako malo vernih fanova ispred bine. Iako na početku nije bilo puno ljudi, do kraja nastupa ovih momaka sala se napunila cela. Nakon prve pesme, kreću i “Là Où Naissent Les Couleurs Nouvelles”, gde pevač daje ritmički znak na koji publika tapše u pratnji i tako postaje deo samog benda. Ovakve česte interakcije pratile su Alcest i privukle sve više ljudi da se oduševe mladim muzičarima. Sledeća pesma malo jačeg karaktera, “Oiseaux De Proie”, tera ljude da se njišu, mrdaju glavama i tako prave jednu celu površinu ritmički dobro uklopljenih talasa duž sale. Primetne u publici su bile jedinstveno odevene gotičarke jarkih karmina i haljina koje su ostajale do samo krjaa koncerta. Prvi red momaka sa dužim kosama dodavao je pri pokretima jak efekat dugih pramenova koji su nekako izdvojili ovaj tip koncerta na neki drugi segment vizuelnog sjedinjavanja.

Moramo skinuti kapu sjajnom paru koji je kroz nastup imao svoj poseban stil igranja i koreografiju koja je više nego bila simpatična. U toku sledeće pesme, publika daje aplauz i ovacije, kroz koje se gubi pevač u svojoj izvedbi i vidno zadovoljan tolikom podrškom zahvaljuje se, pozdravlja Beograd i napominje da je oduševljen i da je prvi put u Srbiji. Pored sjajne muzike koju proizvode, mističnog glasa pevača koji je ujedno blag, a sledeće sekunde prilično mračan, ekstremnog tonaliteta, momci su imali energiju među sobom toliko jaku i neverovatnu. Često, sam sklop pokreta, prvenstveno među gitaristom i pevačem sa istom, je davalo poseban momenat i sliku. Imali smo prilike u toku koncerta da čujemo i “Éclosion”, “Autre Temps”, “Percées De Lumière”, a u toku jedne od pesama bilo je toliko ovacija da se pevač opet obratio publici, kad je napokon uspeo da dođe do reči: “Hvala puno moji prijatelji. Jebeno ste fantastični!”. Veoma brzo nam nažalost dolazi i poslednja pesma “Délivrance”, koja samim tim izaziva negodovanje jer je kraj, nakon čega se pevač, vidno stidljive prirode zahvaljuje još jednom, ponavlja da smo fantastični i želi nam lepo veče, nakon čega pojedinačno svaki član benda napušta binu, gde pevač sa gitarom ostaje na kolenima i pušta ka publici poslednje tonove i melodije kojim se završava metal deo večeri. Nakon srca upućenog fanovima od strane njega, pozivanje nazad na binu se nastavlja ali sledećih pola sata samo smo mogli videti pomeranje opreme i pripremanje cele bine za staru dobru Anathemu. Još jednom, ovaj bend izdominirao je prvenstveno talentom, iskrenošću kojom su odisali i sjajnom interakcijom koju su nesvesno gradili kroz svoje energije, sa prezadovoljnom publikom.

Anathema

Anathema

Posle oslobađanja prednjeg dela, sledećih pola sata, u devet na binu jedan po jedan, izlaze članovi benda Anathema. Malo pre toga, egocentrični Daniel, na balkonu iznad publike, počinje dirigovanje nad istom, koju su rado prihvatili ljudi ispod, pa su uz ritam tapšali i dovikivali. Kako su redom izlazili na binu, pesmu “San Francisco”, koja se čula u pozadini, zamenjivali su jednim po jednim instrumentom, sve dok se poslednji član, Vincent, nije pojavio. Odmah u produžetku kreće i pesma “Untouchable Part 1” i “Untouchable Part 2”, uz koju svi ritmičkim pokretima rukama daju podršku predstojećem dvočasovnom nastupu. Nakon ovoga, prilično nepotreban momenat kad su fotografi oterani od strane Daniela, koji je verovatno pokušao da to ispadne potrebnim potezom zarad publike, ali je zapravo suštinski nepotrebno stvorena situacija, kreće i pesma “Can’t let go”. Kako kaže i pevačica benda, ljubavna pesma je sledeća po redu i ona je dovela do jače reakcije publike, a parovi, kojih je na ovom koncertu bilo prilično puno, su ovu pesmu “Endless ways” prilično lepo prihvatili, sa dosta zagrljaja koji su se širili duž sale. Ceo nastup pratila je opuštena atmosfera među članovima u kojoj se moglo videti dugi niz godina koje su delili, a koje su već iza njih, kao i multitalentovani članovi koji su se konstantno smenjivali na instrumentima, i neizmenično pevali. “The Optimist”, još jedna pesma koja je digla publiku na noge.

Udarcima ruku, ljudi ispred bine su davali ritmičku podlogu i postajali deo izvedbe. Nakon pozdravljanja Beograda, kreće i pesma “Distant Satellites”, nakon čega dečko iz prvog reda daje ogromnu podršku, širi ruke i zajedno sa pevačem deli ovaj momenat. Nakon “The Lost Song Part 3”, na red dolaze starije pesme sa albuma A Fine Day To Exit. “Barriers”, pesma koju su čekali šesnaest godina da odsviraju, Daniel i pevačica prelepog glasa pružili su fanovima da uživo čuju. Još jedna pesma “Pressure” sa istog albuma, vraća Vinsenta nazad, nakon čega su sjajni rifovi gitare izazvali još ovacija iz publike. Da su se potrudili da se spoje sa publikom, vidi se po par reči izgovorenih na našem jeziku, kao što su “Hvala” i “Dobro veče”, a interakcija sa publikom je lepo tekla, pa su opaske sa vinjakom nasmejale članove benda. Da im je drago što ponovo nakon toliko godina sviraju i da su presrećni što vide toliko ljubitelja muzike, uvodilo je u novu pesmu “Dreaming Light” i “Lighting Song”, koja je propraćena dignutim čašama i zagrljenim parovima. “Vama pet, meni deset godina stara, sećanje iz perioda kad sam živeo u Liverpulu. Kakva sreća da imam te memorije da podelim sa nekim… Mislim da će vam se svideti…”, rekao je Deni, i počeo “A Simple Mistake”. Sjajni vizuelni prikaz na video bimu, sa svetlima i penom kao dodatnim efektima propratio je sledeću pesmu “Closer”.

Najvatreniji fanovi u centralnom delu su konstantno nastavili skakanje do poslednjih tonova, a njihove ovacije nakon odlaska benda, sledećih par minuta su pratili i ostali ljudi i tako dozvali ponovo ekipu na binu. Crvena, ritmička svetla pratila su nove taktove pesme“Distant Satellites”, “Back to the Start”. Momenat za pamćenje je pesma “Springfield”, kad je publika sa upaljenim svetlima i upaljačima, u mračnoj sali, pratila prelepi ženski vokal. “Hvala svima na ovome večeras cenimo to, hvala puno!”, rekao je pevač Vincent. Koncert se završio pesmom “Fragile Dreams” i poslednjim zvucima gitare, posle koje kreće “Wonderful world”, koju publika peva sa bendom koji polako odlazi i ostavlja fanove u emotivnim segmentima ove prelepe pesme od Louis Armstronga.

Celokupni utisak je da su opet malo nespojive celine ova dva benda proizvele da prvi bend, Alcest, izdominira i proizvede vidno jači efekat na publiku, u odnosu na engleski sastav. Sjajna dominacija i nagle oscilacije koje su proizvodili kombinujući pesme, efektnije su ostajale u sećanju i jače su proizvodile reakcije nego što je to moglo da se vidi na Anathemi. Ostaje činjenica da je legendarni bend svoju karijeru gradio na jedinstvenom zvuku, koji sam po sebi ima delom mirnije, da kažemo apstraktne i mistične note koje izazivaju blaži vid povratne reakcije, ali celokupna slika ove kombinacije i sklopa muzičkih zvukova jedne je istakla, a druge, odnosno Anathemu, ipak ne. Sve u svemu, savršeno kvalitetan koncert sa strane muzičkog iskustva i nezaboravni trenuci za fanove ovih bendova.

GALERIJA FOTOGRAFIJA – ALCEST

 

GALERIJA FOTOGRAFIJA – ANATHEMA

 

Ostavite komentar: