Ana Popović u Hangaru: “Okupila sam najlepši deo Beograda!”

Ana Popović

foto: Nemanja Đorđević

Bend je na bini. Sa mikrofona odzvanja srpsko Č za proveru, a potom i „Good evening“. Basista Aninog benda, Ronald Jocker, pozdravlja krcatu beogradsku luku u koju se vratila gitarska powergirl nakon godinu dana. Sa sobom je dovela vrhunske muzičare, kosmopolitski duh i umetničku požudu preoblikovanu u “Trilogy” – trostruki album sa preko 20 novih pesama koje je ova svetska muzičarka sinoć predstavila publici iz rodnog grada.

Nebesko platno tamni i spušta se na ograđenu suvu zemlju industrijske zone kraj Dunava. Rascvetale lipe ne uspevaju da neutrališu miris duvana koji se topi u alkoholu. Dim pod plavim reflektorima obojio je binu u Memfis pedesetih. Komešanje energije hiljadu ljudi suptilno podiže temperaturu. „Can you stand the heat“ upitala je Ana publiku koja je pozdravlja i ne štedi svoje ovacije i šake ni za naredne dve numere „When the time is right“ i „Can’t you see what you’re doing to me“. Atmosfera sa bine prosipa se po čulima prvih redova i putuje kroz masu. Ovo je jam session na kom nema usamljenih, čak iako ima onih koji stoje sami i đuskaju u zavodljivom ritmu. Spontani produkt muzike i ljubavi koju poklanjaju ovi prijatelji na sceni, evocira utisak dugogodišnjeg poznanstva, iako ih uživo neki vide možda prvi put.

Ana Popović„Prvi CD Trilogije nazvala sam Morning, ili kako bismo mi rekli Sabajle. Kada ujutru krenete na posao, pustićete ovu ploču u svom autu, da dobijete energiju za dobro jutro“, Ana počinje da prikazuje svoju viziju na kojoj je radila 365 dana sa veličinama poput Joea Bonamassae, Buddyja Guya, Roberta Rendolfa i Codija Dickinsona. „Midday je za burek sa mesom i pauzu za ručak“, objašnjava duhovito Ana, na kom možete konzumirati i malo deep blues funk rocka, da pregurate dan do ponoći. „Midnight“ je Vol3 i sudeći po izvedenim pesmama, album koji možete da dozirate uz čašu dobrog alkohola i voljeno biće, smirujući dan uzbudljivim jazz melodijama.

Ana PopovićPutovanje kroz vreme i mesto do trenutka u kom vam se telo topi u senzualnoj muzici Ane Popović, nastavlja se uz „If tomorrow was today“ i intrigiranjem mašte novim pesmama sa Trilogije poput „New color paint“, „Woman to love“, „Waitin on you“, „I’m gonna love you 2night” i „She was a doorman“. Dobra energetska komunikacija basiste Ronalda Jockera sa publikom dodatno provocira ovacije, iako je naglasio da je „Dobro veče“ jedina fraza koju zna na srpskom. Ana dokazuje da za dobro razumevanje nisu potrebne samo reči. Svira strastveno, emotivno i do tančina oseća svaku svoju melodiju odsviranu ljudima koji je upijaju. Jezik kojim se obraća publici postaje univerzalan. Nastavlja  Hendrixovim coverom „Can you see me“ i objašnjava zašto je inspiracija za modernu, sposobnu i snažnu ženu. U njenom nastupu ničega nema previše. Njena graciozna pojava je u skladu sa sjajnom dinamikom i gustioznim tonom njene gitare. Publika više puta pozdravlja ceo bend, odlične duvače Claudija Giovagnolia na tenor saxu i Davida Ghidona na trubi, klavijaturistu Michela Papadia i energičnog, dinamičnog i tačnog Stephana Avelaneda na bubnjevima.

Ana PopovićDvoiposatni session šmekerski privodi kraju uz „Hold on“, oduševljenje pubike i konstataciju da joj ljudi izgledaju fantastično: „Ponosna sam! Mislim da sam večeras okupila najlepši deo Beograda. Ovako ja pamtim svoj grad!“. Nakon skoro petominutnog bisa, izlazi sa „We can change the world“. Lepi ljudi joj odaju poštovanje rukama u vazduhu.

Drugi bis je obeležio dvadesetogodišnjicu HUSHa, Anine prvobitne muzičke postave iz ’95 sa Radetom Popovićem na gitari, Milanom Sarićem na basu I Bojanom Ivkovićem na bubnjevima. Simbolično svirajući „Hometown“ i zagrljajem na sceni, zaokružili su ovo muzičko druženje I evociranje lepih uspomena. Nakon završnih ovacija, bez sumnje, publika je idalje zaljubljena u nostalgičnu Anu koja je obećala ponovni susret. Do tada, poklonila nam je trostruku inspiraciju.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ana Popović

Ostavite komentar: