Ana Popović: Ni jedan drugi koncert se ne može porediti sa koncertom u Beogradu

Ana Popović

Svetski poznata i cenjena srpska bluz gitaristkinja Ana Popović nastupiće u utorak, 31. maja, pred beogradskom publikom na koncertu na otvorenom u prostoru Hangar, Luka Beograd. Ovo će biti njen samostalan koncert u Srbiji, nakon prošlogodišnjeg nastupa na Mikser festivalu. Novi album, druženje sa Badi Gajom i BB Kingom, njeni domovi, gitare i koncert… sve su to motivi da porazgovaramo malo sa njom. Iako ima gust raspored sa koncertima po Evropi, Ana je izdvojila vreme za Balkanrock.

Ana PopovićBR: Upravo si završila rad na novom albumu „Trilogy“. Koliko sam izbrojao, trebalo bi da je to tvoj osmi studijski album. On će se zvanično pojaviti u javnosti upravo dok radimo intervju. Reci nam nešto više o pesmama na njemu. Kako je tekao sam proces snimanja albuma? Kako bi opisala album?

Ana: Već nekoliko godina sam imala ideju da svojoj publici dam tri različita zvuka – u jednom izdanju. Trilogija je pripremana poslednje tri godine, a snimana u razmaku od tačno 365 dana. Nisam znala da li ću sva tri albuma objaviti odjednom ili u razmaku od po 3 ili 6 meseci, ali sam konačno krenula sa snimanjem prošlog marta. Odlučila sam se za tri producenta, a pre toga i za producenta za pre-produkciju, Tommyja Simsa, i podelila “Trilogy” prema stilu, našla odgovarajućeg bubnjara, basistu, itd. za svaki stil, bukirala studija. Prva ploča je snimljena tako lako. Bend je bio neverovatan: George Porter Jr – bass, Ivan Neville – keys, Joe Bonamassa i Robert Randolph svirali kao gosti, to je sve teklo tako lako da sam na kraju tog sessiona bila spremna za više. Bukirala sam jazz session u New Orleansu sa Delfeayom Marsalisom i njegovom ekipom, i to je zaista bio dream come true. U Americi jazz muzičari ne sarađuju sa blues muzičarima tako da je i njima to bio neobičan projekat. I na kraju sam snimila blues deo u Nashvilu sa Tomom Hambridgom. Što se tiče pesama, tematike variraju od “love songs”, “political songs”, “enviromental songs”, “one night stand”… najrazličitije teme. Jedino pravilo je da su drugačije od bilo čega što sam već napisala.

BR: Meni kao fotografu je vrlo zanimljiv i inspirativan vizuelni identitet muzičara. Na novom albumu se „utrostručuješ“. Koja je priča oko toga i ko je dizajnirao omot za album?

Ana: Ja sam dizajnirala omot – to je bila moja ideja i ja sam tako videla “Trilogy”: pokret, dance, gitara, feeling – sve u jednom – odnosno u tri.

Ana PopovićBR: Predstavi nam ukratko i bend sa kojim nastupaš na ovoj turneji.

Ana: Moj bend koji je sa mnom u Evropi već 10 godina čine: Ronald Joker – bass, Michele Papadia – keys, Stephane Avelaneda – bubnjevi, Claudio Giovagnoli – tenor sax, Davide Ghidoni – trumpet.

BR: Kojim muzičarima se diviš, a da oni nisu gitaristi? Koji bi instrument možda svirala u budućnosti, a da to nije gitara?

Ana: Sigurno bih svirala bubanj da ne sviram gitaru. Bubanj zaista uslovljava moju svirku stoprocentno. Ja sam uvek u gruvu. Sva moja sola proizlaze direktno iz onoga što svira bubnjar i ja sam zahtevna što se tiče različitih deonica u pesmi. Recimo: strofa – laid back, b part – on the dot… itd. Zato sam htela da sebi omogućim da na “Trilogy” imam vrhunske bubnjare – između ostalih – Bernard Purdy (most recorded drummer in history) i jazz legendu Herlina Rileyja.

BR: Tvoji muzički fanovi bi verovatno voleli da znaju koja ti je najdraža gitara koju si imala prilike da držiš u rukama?

Ana: Imam dve omiljene gitare koje su uvek sa mnom – moja 64′ all original 1964 Fender Strat i Reissue ’57 koju sam dobila od mojih roditelja još u vreme “Husha”.

BR: Iluzorno je pričati sa kojim si sve muzičarima i svetskim bluz gitaristima delila binu. Meni je iskreno najzanimljivija saradnja sa B.B. Kingom i Badi Gajom. Reci nam nešto o tim ljudima. Kakvi su uživo?

Ana: Oni su toliko skromni i “down to earth”. Bilo je sjajno provoditi vreme sa njima u bekstejdžu.
Bilo mi je fascinantno koliko Buddy Guy poštuje starijeg B.B. Kinga. Ja sam bila na sceni sa Buddyjem kad on spazi na strani bine B.B. Kinga koji posmatra naš jam sesssion. Ja mislim da je on bio nervozniji od mene. Ja sam okružena sa dve legende, a Buddy, zaista iznenađen i potpuno oduševljen, počinje da priča publici kako ima tremu jer veliki B.B. King posmatra njegovu svirku. Bilo je simpatično prisustvovati tome. Samo je dokaz koliko su veliki bluzeri poštovali starije kolege i kako nije bilo nikakve zavisti, samo divljenja.

Ana PopovićBR: Stalno putuješ i često si na turneji. Koje su to posebne egzotične destinacije gde si održala koncerte?

Ana: Definitivno Bali, Jakarta, Dubai, Indija, Japan… A ove godine idemo prvi put u Australiju.

BR: Je l’ postoje neke zemlje gde se osećaš kao kod kuće, najprijatnije?

Ana: Ja imam tri kuće – sve tri su različite, ali bude u meni (usled različitih stvari) osećaj da sam kod kuće: na prvom mestu Beograd, onda Amsterdam i Memphis. Mada će ovaj treći grad u junu biti zamenjen Los Angelesom i nadam se da će to biti moja poslednja destinacija za neko vreme.

BR: Koliko se po tebi SAD razlikuje od Holandije i po čemu sve?

Ana: Meni lično američki mentalitet prija više nego holandski i vrlo je sličan srpskom. Ljudi su neposredniji i volim takmičarski duh. Volim da vidim da ljudi imaju neki “passion”, da nešto urade u životu. Holandija je malo pasivna i letargična i ljudi vole da budu negde u proseku…

BR: Šta misliš, koliko je bluz, odnosno rokenrol, popularan danas u svetu?

Ana: Nije mnogo popularan mada se blues svakih 10-15 godina vraća u mainstream. Blues je uvek neka cult klupska scena što ima svojih draži.

Ana PopovićBR: Je l’ postoje možda zemlje gde misliš da nisi slavno prošla sa nastupima, da su ljudi imali poteškoća da razumeju tvoju muziku?

Ana: Meni Engleska nikada nije ostavila dobar utisak – publika je jako rezervisana. Ja mislim da oni ne znaju kako da reaguju i kako da se opuste i “have fun”. Kada dođem sa petonedeljne američke turneje gde je publika potpuno histerična, teško mi je da se prebacim na englesku publiku gde muzičari daju energiju, a ne dobijaju ništa zauzvrat. Zato sam poslednju turneju u Engleskoj radila – verovatno pre 10 godina.

BR: Koju muziku voliš da slušaš ovih dana? Koji je po tebi album ili možda pesma koja te je „naterala“ da se baviš rokenrolom?

Ana: Volim da slušam sve od bluesa, Steely Dan, ponekad ubacim Paula Simona, jazz gitariste, Snarkya Puppya… jam bands, najrazličitiji sound. Na početku, kao klinka sam slušala Alberta Kinga, Elmorea Jamesa, Steviea Raya Vaughna…

BR: U Srbiji imaš dosta fanova. Tvoji koncerti u Beogradu su već godinama vrlo emotivni i jako dobro prihvaćeni među publikom. Hoćeš li nam otkriti bar delić većeri, šta nas to čeka 31. maja u Hangaru?

Ana: Sviraćemo potpuno nov materijal sa “Trilogije”. Zvuči sjajno i bend je totalno pokrenut novim pesmama. Biće sjajno veče kao i svaki put u Beogradu. To je naravno moj omiljeni grad – ni jedan drugi koncert se ne može porediti sa koncertom u Beogradu.

Ostavite komentar: