Alice in Chains

The Devil Put Dinosaurs Here

Izdavač: Virgin EMI, 28.5.2013.

Producent: Nick Raskulinecz

Žanr: Alternative metal, hard rock, sludge metal, grunge

Trajanje: 65:09

3.5/5

Ocena

Alice In Chains ne treba posebno predstavljati. Kao i kod svih većih grunge bendova, sudbinu istih diktirao je život, kao i senzibilitet frontmena. Uz sve uspone i padove, od kojih je najveci overdouz Layne Staley-ja, svi su mislili da je to kraj jednog odličnog rock benda. Očigledno, prevarili su se.

The Devil Put Dinosaurs Here” je sjajan album, turoban, introspektivan, pravi grandž, bez foliranja i elektronike koju svaki drugi bend danas ubacuje u svoj zvuk. Jerry Cantrell je na nivou zadatka, kao i novi pevač, koji odgovara po senzibilitetu bendu. Ovo je mračan, nihilistički grandž, odlično odsviran, i stvoren za svako doba godine, kada se loše osećate. Mada, ne bi odobrio pasivno prihvatanje svega što nas okružuje. Ovo je jedna vrste pasivnog odbijanja glavnog toka, i zbog toga zaslužuje puno poštovanje i glorifikaciju.

Album počinje sa Hollow, što je tipičan AIC, lagani početak, i vanvremenski refren koji zaokružuje čitavu kompoziciju. Pritty done je jednako mračna, atonalna, i dobra na tipičan AIC način. Stone donosi još teži zvuk, nešto što konkuriše svemu što je Jos Whedon stvorio zadnjih bar 10 godina. Sjajna, sjajna numera. Voice je nešto mekša, priziva duh starog dobrog Roostera, stare dobre ere ljubavi i nešto manje razumevanja, i to sasvim dobro. The Devil Put Dinosaurs Here je cinična, predstavlja pravu, staru dobru osvetu Staley-a, i ostalih mrtvih zvezda koje ustaju iz grobova da svima očitaju dobru lekciju iz stvaranja umetnosti. Lab Monkey je zeznuta, ali i inspirativna, iako počinje krajnje neinspirišuće. Odličan refren. Low Ceiling je nešto lošija, mali predah, i pesma koja nije valjano dovršena. Breath on A Window nastavlja liniju dosade, ali će sigurno biti dobar radijski hit. Sa Scalpel dobijamo baladu, možemo reći prosečnu, bez dovoljno pevljive melodije, ali dovoljno melanholičnu da bi se dopala fanovima. Phantom Limb je dosta hardkorična, udarački hit na prvu loptu, i nešto što ne bi očekivali od AIC. Samu numeru prati određen ritam većine pesama na disku: nezanimljivi počeci, grandiozni finiši. Hung on A Hook je rastrzana, prava slika dekoncentrisanog benda u studiju, verovatno jam koji se pretvorio spontano u pesmu, i nešto što i ne vredi isuviše mnogo. Choke je zadovoljavajuć završetak, mada bi ovaj recenzent, kao i svi pravi fanovi, zahtevao live izvođenje Would?, ili nešto slično tome.

Na ovom albumu je dosta smrada i prljavštine, koju ne bi trebali da glorifikujemo, već prihvatimo, jer opisuje ono što nas okružuje, a vedrija vremena doneće i vedriju muziku.

Jednostavno znam da će biti ovako: fanovi će biti skeptični na početku, a potom će proglasiti ovo za najbolji Alice In Chains album. Na kraju, doćiće do shvatanja da Laynea nema, niti će ga biti, i da bend nastavlja da radi, svojim tempom, i za svoje fanove. Da li će dobiti nove, videćemo. To im u svakom slučaju želim, jer najširem auditorijumu ovo treba kvalitetno predstaviti. Dobar ili loš, ovaj album ima određeni integritet, i to je za svako poštovanje.

Spisak pesama:

1.”Hollow”
2.”Pretty Done”
3.”Stone”
4.”Voices”
5.”The Devil Put Dinosaurs Here”
6.”Lab Monkey”
7.”Low Ceiling”
8.”Breath on a Window”
9.”Scalpel”
10.”Phantom Limb”
11.”Hung on a Hook”
12.”Choke”

Ostavite komentar: