Lee Tesche (Algiers): Budite puni nadanja, jer stvari će krenuti na bolje

foto: Joe Dilworth

Na naše veliko zadovoljstvo, pričali smo sa bendom Algiers, koji su jedni od najzanimljivijih muzičara današnjice. Bićemo u mogućnosti da ih čujemo 1. februara u Domu omladine u Beogradu. Gitarista Lee Tesche je izjavio mnogo sjajnih stvari koje se mogu pročitati ovde. Saznajte šta je najvažnija stvar ovim sjajnim momcima, šta misle o budućnosti i kako emocije utiču na njihovu muziku.

BR: Zdravo! Kako ste došli na ideju da kombinujete različite vrste muzike? Privatno, šta najviše slušate?

Lee: Sviramo ono što znamo i slušamo različite tipove stvari. Dolazimo sa različitih muzičkih strana i tamo gde se one prekolope, stvara se naš zvuk. Nekad to stvara različite staze ali uvek zvučimo na naš način.

BR: Odakle crpite energiju i ko vam je omiljeni umetnik svih vremena?

Lee: Na mnogim stranama. Ne volimo svi iste stvari. Svi volimo Nina Simone, a to je dobra referentna tačka. Takođe, svi volimo i Fugazi. Ne mogu da izaberem omiljenog umetnika svih vremena, ali u zadnje vreme slušam dosta Alice Coltrane i Brian Eno-a.

foto: Dustin Condren

BR: Znate se već dugo vremena. Šta vam je navažnija stvar kao timu, odnosno kao već nekoj vrsti porodice?

Lee: Da, znamo se. Ryan, Franklin i ja znamo se godinama unazad. Mislim da je najvažnija stvar komunikacija i poverenje koje imamo jedni u druge. Imamo i neslaganja, ali ona su generalno rešavana na zdrav i produktivan način.

BR: Razni poznati magazini kao NY times, Pitchfork, The Quietus, su pominjali vas i pisali mnoge lepe stvari i o vama i o vašem albumu “The Underside of power”. Da li ste očekivali toliko uspeha i koliko je teško bilo da stvorite taj napredak i budete danas tu gde ste, kao jedna od najvećih nada na muzičkoj platformi?

Lee: Hehe, nisu baš svi pisali lepe stvari. Muzički posao ovih dana je teška stvar za upravljanje, a biti u bendu sa stalnim turnejama, može da bude stisnuto i zahteva mnogo izdržljivosti i ima mnogo pritisaka na život van turneje. Osećamo se ekstremno srećnim da imamo razne mogućnosti i pokušavamo da ih ne uzimamo zdravo za gotovo. Zato je i delom to važno za naše pesme, da imaju neku vrstu suštine i neke društveno političke veze, a ne da budu samo besmislena zabava.

BR: Mnogi ljudi kažu da je blistava budućnost pred vama i da čeka… Da li ste spremni za to i sa kim bi u budućnosti voleli da sarađujete ili da delite binu?

Lee: To je laskavo, ali mi jednostavno idemo korak po korak. Uzbuđeni smo jer imamo turneju po ovom regionu, imali smo dosta zahteva od kad je naša prva ploča izašla. Nismo više mladi, tako da, kad nastupamo, bitno nam je da uradimo sve onako kako treba, jer u suprotnom možeš da sagoriš veoma brzo. Proveli smo neko vreme prošle godine u saradnji sa Massive Attack bendom i nadam se da će taj rad jednom ugledati svetlost dana.

BR: Stavili ste vaše lične refleksije i emocije kroz melodije. Da li ste našli inspiraciju na ličnom nivou i iz ličnog života, ili su one jednostavno refleksije najvećih problema u svetu?

Lee: Ovo je veoma dobro pitanje. Mislim da su obe stvari veoma isprepletene, Franklin bi se složio sa mnom. Lična je politička. Mi smo svi angažovani drugačije u svetu, a to je kroz muziku, kroz koju smo u mogućnosti da se suočimo i iskažemo svoje ideje.

foto: Joe Dilworth

BR: Reci nam tri stvari koje su ti najbitnije…

Lee: Franklin, Matt, and Ryan.

BR: Vaša pesma “Blood” je odlična i ima jake reči koje izazivaju snažne emocije kod ljudi. Ali meni je interesantna pesma “In parallax”. Možete li objasniti malo bolje pesmu?

Lee: Hvala. Ta pesme je iskrsla i sad i onda, u konverzaciji sa ljudima. Nismo je mnogo objavljivali, ali ovo je jedna od pesama koju je Dave Gahan iz Depeche Mode benda obožavao i pre nego što je uspeo da dođe do nas i ponudi nam odlazak na zajedničku turneju.

BR: Ime grupe nosi simbol onoga što želite da podelite sa ljudima kroz reći i tekstove, i na taj način činite da ljudi razmisle o stvarima socijalne prirode i o teškim situacijama širom planete. Da li ste imali jake reakcije od strane ljudi?

Lee: Ljudi nam pišu širom planete. Divno je što naša muzika može da privuče toliki broj ljudi na toliko mnogo nivoa. Mislim da ljudi koji spoznaju nešto u tome, se zaista i spoje sa tim, a to je nešto što pokušavamo da izmamimo na našim koncertima. Svi zajedno smo u istoj prostoriji, kao DIY pank koncert na koji sam išao kao tinejdžer u Atlanti. Tamo gde nema razlike između benda i publike, gde zajedno postižemo i stremimo istim ciljevima.

BR: Izaberite jednu od reakcija koja je ostavila jak utisak na vas.

Lee: Teško pitanje. Vratiću se unazad, na naš prvi nastup u Londonu. Svi smo svirali u različitim bendovima, ali nikad do tad nismo nastupali zajedno i nismo imali predstavu kako će to izgledati. Već od prve note je delovalo prirodno i sjajno. Sećam se da, nakon deset sekundi, smo se svi međusobno pogledali, pogledali smo u publiku i pomislili “Na bini smo, baš tamo gde treba da budemo, zasigurno smo živ bend”.

BR: Srbija, kao i mnoge zemlje u regionu, imale su problema u prošlosti… Divno je, što na neki način, ljudi odavde mogu da se spoje sa vama. Da li mislite da zajedno možemo da stvorimo bolju budućnost i koliko brzo mislite da će ona doći?

Lee: Koliko god da je teško, važno je da uvek gledate napred, uvek se nadajte da će biti bolje i da će se stvari promeniti, jer sa druge strane to je čist nihilizam. Ovo je jedna od važnih mentaliteta o kojima razmišljamo u vezi sa idejama vezanim za crkvenu muziku, pored melanholije u zvuku i kroz sugestiju da morate biti puni nadanja jer stvari će krenuti na bolje, bilo u ovom životu ili sledećem.

BR: Da li ste uzbuđeni pred koncert u Beogradu? Želite li nešto da podelite sa fanovima iz Srbije?

Lee: Čuo sam mnoge lepih stvari o Beogradu, od naših prijatelja iz Srbije, i jedva čekamo da sviramo tu. Nadam se da je to mesto na koje ćemo se uvek vraćati.

Ostavite komentar: