Alen Jovanović & Branko Golubović: Dok se čuje i naš glas – nema predaje!

Niš će 14. jula biti jedna od slavljeničkih stanica dvostrukog jubileja Goblina. Povodom 20 godina od izlaska kultnog albuma “U Magnovenju” i 25 godina od postojanja benda, frontmen Goblina, Branko Golubović Golub i gitarista Alen Jovanović u Balkanrock dvouglu govore o albumu, Goblinima, muzici ali i ko to peva u kupatilu i na šta su ponosni.

Balkanrock: Kako su dešavanja u Srbiji tokom proteklih nekoliko decenija uticala na vaš muzički razvoj?

Alen: Nama je najbitniji izraz. Nažalost, od početka do danas teme pesama se nisu menjale – uvek je to zapažanje o našem okruženju i bunt protiv politike, sistema, birokratije, partijašenja … Naravno, ima i ličnih pesama i ljubavnih. Sa godinama smo kao ljudi sazreli a i kao bend – teme su ostale iste (nažalost) samo što sada više razmišljamo i radimo na pesmama.

Golub: Mi smo uvek bili “bez dlake na jeziku”.Znamo šta želimo da kažemo i trudimo se da ne koketiramo ni sa kim i  ni sa čim.Nažalost teme su iste kao i pre 20-ak godina jer se ništa ne menja na bolje.Naravno da smo zreliji i kao ljudi i kao muzičari.Ne možemo pevati o nekim trivijalnim stvarima dok ljudi jedva preživljavaju.

BR: Kako vidite muziku Goblina 25 godina nakon osnivanja benda?

Alen: Mislim da je zrelija, sa boljim aranžmanima, na Recontri je bila i Brass (duvačka) sekcija …

Golub: U principu iste teme (vidi prethodno pitanje), bend koji dugo postoji i svira je zreliji i usviran do bola i u potpunosti uživa u tome.

BR: Da li je za uspeh na muzičkoj sceni Srbije bitniji kvalitet muzike ili marketing?

Alen: Kvalitet je po meni bitniji, mada i marketing igra veliku ulogu – danas bezvezni bendovi sa jakim marketingom rade posao.

Golub: Po meni kvalitet, ali ima mnogo kvalitetnih bendova koji nemaju marketing i ne mogu se probiti do publike. Marketing je bitan a svi znamo kako i koliko je R’N’R cenzurisan u medijima baš zato što ukazuje na stanje u društvu.

BR: Može li u Srbiji da se živi od rock muzike?

Alen: Može da se preživljava – moraš da se baviš još nečim u životu da bi sastavio kraj s krajem, a muzika – koliko došlo – dobrodošlo.

Golub: Ne. Muziku moraš da voliš i da joj se predaš pa ako uspeš da se probiješ imaš neke honorare ali u Srbiji je sve nesigurno pa tako i ”život od rock muzike”. Moraš još nešto da radiš definitivno.

BR: Šta biste bili da niste muzičar?

Alen: Nisam razmišljao o tome jer smo se uvek svim snagama trudili da postanemo muzičari – nije postojala opcija odustajanja nikad.

Golub: Humanitarac – ha, ha. Teško je i naporno ali dok god imam snage boriću se da radim obe stvari koje volim.

BR: Šta pevate u kupatilu?

Alen: Ne pevam u kupatilu – ha, ha (izvukao sam se).

Golub: Ja sam pre Goblina i pevao samo u kupatilu i vidiš dokle je to došlo.

BR: Vaša najdraža pesma Goblina?

Alen: Ima ih dosta – ”Trag” mi je draga, ”Dr Hoffman”, ”Daleki put”, ”Ne trebam nikome”, ”Drugo ja”, ”Splet okolnosti” ….

Golub: Mnogo pesama, aj ako mora – “Voz”, “Binarni svet”, “Sam-phone-glas”, “Na ivici”….

BR: Najdraži album Goblina?

Alen: I Magnovenje i Recontra i ovaj novi koji se radi mislim da će biti odličan.

Golub: Svaki novi koji se radi, he, he.

BR: Ploče ili kasete?

Alen: Ploče – prirodan topao zvuk – ende.

Golub: Ploče definitivno – to krckanje i zvuk su neponovljivi.

BR: Na šta ste najviše ponosni u svojoj dosadašnjoj muzičkoj karijeri?

Alen: Mi smo prvenstveno drugari i ekipa i to što nema kod Goblina – ne mogu, neću – pogini za boje kluba (benda) je nešto što retko koji bend ima. Ponosan sam što imamo fanove koji iskreno vole naše pesme i stalno dolaze novi.

Golub: Što smo ostali “Deca iz komšiluka”, što nismo poklekli i što smo ostali dosledni sebi, pesmama, publici.

BR: Zbog čega se kajete u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Alen: Što se tiče Goblina – nema ne znam, nema kajanja. Možda nisam trebao svirati u Noćnoj Straži kao klinac ali onda ne bi nastala “Tamara” – ha haaaa

Golub: …”oseti parče neba pod nogama, nemoj reći ne kad treba da, stisni muda grabi rukama, nema ne znam, nema kajanja.”

BR: Zašto je danas u Srbiji najpopularniji turbo-folk?

Alen: Zato što mediji forsiraju glupavu muziku a masom je lako manipulirati pa posle ceo mesec rade za 200 eura – što bi rekao Rambo.

Golub: Turbo folk je namenski napravljen i forsiran u varijanti – ”hleba i igara” – kontrolišeš mase i možeš sve. Sa Rockom je već druga priča – njega ne mogu kontrolisati – zato ga i nema u medijima.

BR: Vaš životni moto?

Alen: Ponašaj se prema drugima onako kako bi želeo da se oni prema tebi ponašaju. Nemoj reći ne kad treba da.

Golub: Prema dobrim ljudima budi još bolji, a prema skotovima još gori.

BR: Koliko je za vas bitan društveni angažman?

Alen: Bitan je jer treba i druga strana da iznese stavove – ko shvati shvati, a ko ne i ne treba.

Golub: Bitan je u smislu da mora da se čuje glas ljudi koji su slični nama – ako se ne čuje kao da nas nema a ima nas gomila.

BR: Šta vam najviše smeta na političkoj sceni Srbije?

Alen: Isti ljudi već previše godina u politici lažu, muljaju, kradu, otimaju, prave dilove i narod im opet veruje a nema ‘leba da jede – neshvatljivo.

Golub: Korupcija, sitne duše, spletkarenje i iste barabe zadnjih dvadesetak godina.

BR: Da ste vi ministar kulture, šta biste prvo promenili?

Alen: Medijsku politiku, oporezovao šund i kič, pozatvarao turbo medije i zabranio da pevaljke i starlete budu uzor i model ponašanja našeg društva.

Golub: Vratio bih kulturu na velika vrata u ovu zemlju i ukinuo Šund i Kič (namerno velikim slovima)

BR: Viski ili vinjak?

Alen: Viski fura na raspoloženje a vinjak na ludilooo – pa kako kad ti odgovara.

Golub: Vinjak, vinjak pa stotinjak – he, he

BR: Kako danas, nakon 20 godina doživljavate album ”U Magnovenju”?

Alen: Hit album sa dobrim pesmama. Produkcijski na nivou današnjih demo snimaka ali pesme jake i to je to.

Golub: Sve što smo rekli na tom albumu je aktuelno i danas – znači pogodili smo srž.

BR: Da li i dalje ima nas dovoljno da budemo gomila koja bi mogla nešto da preokrene?

Alen: Ima nas ali smo u manjini. Dok god se mladi budu bunili i tražili promene kad-tad će do promena doći. Najvažnije je da ne ćute i klimaju glavom.

Golub: Ima nas – možda smo u manjini ali dok se čuje i naš glas – nema predaje.

BR: Da li ona i dalje misli da zna?

Alen: Žene vole da su u pravu – neka i dalje misle da znaju a Truth is out there….

Golub: Ona uvek misli da zna – muškarci to shvate pre ili kasnije a pitanje je njihove inteligencije kako će to ”hendlovati ”.

Ostavite komentar: