Album po album: U2 (1987 – 1993): Misteriozni putevi

u2 hansaNakon neslućenog uspeha sa albumom The Unforgettable Fire, dablinska četvorka se rešava na fokusiranje na muzički pravac koji je taj album doneo, sa nešto većim strukturalnim odrednicama. Ono što je nastupilo je svetska slava, priznanja, kultni status, pa svojevrsni pad, samo da bi se početkom nove decenije, U2 ponovo rodili i redefinisali svoj zvuk skoro od nule.

Ovo je verovatno najplodniji period irskog benda. Period u kome će svoje korene vući svaki naredni izlet U2-a u nepoznato i sa kojim će, neminovno, uvek biti upoređivan. U rasponu od šest godina, bend je izbacio dva albuma od tri koji se smatraju njihovim najboljim, pokorio svet nekoliko puta ogromnim turnejama, redefinisao neke postulate žanra alternativnog roka, odredio svoj vizuelni stil u uskoj saradnji sa Antonom Korbinom.

The Joshua Tree (1987)

The_Joshua_TreeKada su sa Nezaboravnom Vatrom našli tu iskru razuzdane kreativnosti u sebi, red je bio da istu dovedu u red. Te godine, bend je izdao svoj prvi (od tri) „najbolji album koji su ikada snimili“. Pesme poput With Or Without You, I Still Haven’t Found What I’m Looking For i Where The Streets Have No Name, nepovratno su redefinisale zvuk benda, učvrstile Bonov stil pisanja tekstova, zacementirale su U2 na vrhovima svetskih lista i, što je najvažnije, oslobodile su bend kreativnih stega i pokazale im svu lepotu eksperimentisanja i proširivanja horizonta. Ovaj novi period „eksperimentalnijeg“ pristupa je bio plod „romanse“ benda sa Sjedinjenim Državama. U Americi, bend je postao ogromna koncertna atrakcija, zvuk je postao veći, a U2 su sa pravom postali najveći bend na planeti. Producenti su naravno bili Laona i Ino.

Rattle And Hum (1988)

U2r&hSlava i Amerika u kombinaciji su vrlo pipava stvar. Rattle and Hum (preuzeto iz pesme Bullet The Blue Sky sa prethodnog albuma) je kombinacija live obrada, hitova i studijskih radova u Americi, koji vuku korene u gospelu i roots rocku. Problem je bio u prevelikom opuštanju benda pod producentskom palicom Džimija Jovina i oslanjanju na korene američke muzike, koji nikako nisu legli jednom irskom bendu koji je nastao na krilima post-punka. Iako je kod publike prošao fantastično, Rattle And Hum je dobio svoju porciju oštrijih kritika od tadašnjih muzičkih kritičara. Ruku na srce, album ne blista koliko bi to očekivali posle The Joshua Treea, ali ne može se poreći ni da je u suštini, dobar. U trajanju od nekih sedamdesetak minuta, sa odličnim lajv snimcima, pratećim filmovima i previše megalomanije (koja se nekako zadržala sa bendom, ali kasnije uglavnom služila svrsi), Rattle And Hum je blago razočarenje u odnosu na The Joshua Tree. Takav ishod je doveo i sam bend u krizu.

Achtung Baby (1991)

Achtung_BabyBerlin je oduvek bio kolevka kreativnosti neukaljane od strane prevelike komercijalizacije koju promoviše i forsira industrija zabave u SAD. Bono, Edž, Leri i Adam su se, iako prolazeći kroz more razmirica, našli u Berlinu u čuvenom Hansa studiju. Ovoliki zaokret u stilu nekog benda, i to pozitivni nikada nije bio ranije zabeležen. O čemu se tačno radi? Brajan Ino, Deni Lanoa i tehničar Mark „Flood“ Elis su sa bendom radili na albumu koji je, kako se kasnije sve više pokazivalo, redefinisao alternativni rok i sasvim slučajno definisao alternativnu gitarsku muziku devedesetih koja nije spadala u domen grandža i cele Sijetl priče. Za sam bend, „Baby“ je važan jer ih je zbližio posle ogromne i iscrpljujuće turneje. Na albumu se nalaze uticaji raznih alternativnih žanrova poput elektronike, industrijala i shoegazea (što se ogleda u količini efekata na Edžovoj gitari, poput onih u pesmi The Fly). Tako je bend koji nikada nije menjao članove, u ogromnom Hansa studiju u Berlinu, snimio svoju najveću pesmu (One), sasvim slučajno, zasnivajući je na „prelazu“ numere koja će kasnije postati Mysterious Ways. Nova magija se rodila u bendu, u mnogome jača od one sa samog početka benda, sa istim srcem, ali potpuno drugačijim krvnim sudovima. Tu magiju možemo čuti u pomenutim numerama, ali možda najviše u Who’s Gonna Ride Your Wild Horses, pesmi za koju bi se moglo reći da predstavlja suštinu onoga što je U2 uvek bio. Bend koji su pre samo tri godine proglašavali izbledelim, promenio je lice rokenrola zauvek – i to stavom da je rokenrol smejurija i da se masovnoj produkciji treba smejati. Achtung Baby će ostati spomenik jednog vremena, mnogih generacija i neće izbledeti ni do dan danas.

Zooropa (1993)

Zooropa_albumPrethodnim albumom su tematski počeli da kritikuju moderno društvo pri tom inkorporirajući moderne elemente zvuka.Upravo su te elemente nastavili da istražuju na ovom albumu, a za tekstove i atmosferu albuma su izabrali da crpe inspiraciju iz zasićenja mas-medijima i površnim načinom života. Ovaj album, do dan danas ostaje najalternativniji album U2-a, ne trudi se da se približi trendovima, U2 zvuka koji je se nalazio na svakom albumu kao da nije ni bilo, fokus benda jednostavno nije bio isti kao i pre, a da li to Zooropu čini lošim albumom? Nikako. Neke od najkvalitetnijih, iako ne previše hitičnih, pesama (Lemon, NumbStay, Daddy’s Gonna Pay For Your Crashed Car) Bono i Edž su napisali upravo na ovom albumu. Zooropa će se uvek pamtiti kao rizični izlet u nepoznato (na The Wanderer, lead vokale peva niko drugi do Džoni Keš), nakon jednog velikog uspešnog izleta u nepoznato. Kritika je, doduše, ovaj album obožavala u doba kada je izašao, na trenutke ga favorizujući u odnosu na Achtung Baby. Oba ta albuma, donela su ključnu promenu u filozofiji benda – zvuku je dodat eksperiment: gitare su šarenije, raznovrsnije, proširene efektima (što će ostati do dan danas u bendu i iskristalisati Edžov stil sviranja), Bono je istraživao nove likove u svojim tekstovima (i vokalno), a Adam i Leri su modernizovali svoju ritam sekciju. Megalomanija koja je postojala osamdesetih se na ova dva, srodna albuma, sklonila u stranu, važnije su bile same pesme, iako nije bilo ni govora o ogromnom zvuku kojim se U2 proslavio. Drugu polovinu devedesetih, bend će provesti pokušavajući da „izmuze“ i ono malo energije što je ostalo od silnog eksperimentisanja, doduše gubeći se malo u procesu. No, to je priča kojom se bavimo sledeći put…

Jedan komentar o “Album po album: U2 (1987 – 1993): Misteriozni putevi

  • Exit

    Achtung Baby, realno jedan od najboljih albuma u istoriji i sigurno, najbolji U2 album!
    The Joshua Tree je takođe remek delo, bez mane i jedan od najboljih ikada.
    The Rattle & Hum je savršen sam po sebi i ne treba ga gledati kao klasičan U2 album, jer je on testament jednog perioda u karijeri U2-a, sa neverovatnim live momentima, novim materijalom i sa nekoliko epohalnih obrada svojih uzora.

    U2 Until The End Of The World

    Reply

Ostavite komentar: