Album po album: Slayer – Demonski rifovi u novom vremenu (1996-2015)

Tokom devedesetih godina Slayer je, kao i svaki bend koji postoji već nekoliko godina, počeo da se bori sa novim vremenom, pojavom novih i mlađih bendova, novim interesovanjima publike. Premda je tu i tamo objavljivao albume koji su imali neke drugačije elemente u manjoj meri, Slayer je na svaki novi trend i promene odgovorio sa srednjim prstom i delovao kao što to samo Slayer ume – divljačke gitare, urlanje kao u besnog psa, opsednuto furiozne bubnjarske deonice i tekstovi o nečemu mračnom, bilo da su to ubistva, preispitivanje religije, mračne refleksije društva uopšte. To je i šarm ovog benda, znate šta da očekujete. Nema balada, nema eksperimentisanja, nema mnogo razmišljanja, samo brutalni sonični napad od početka do kraja. Pa ko se kako snađe sa tim.

Undisputed Attitude„Undisputed Attitude“ (1996)

Slayer nije poznat po tome da objavljuje albume koji su radikalno drugačiji jedni od drugih. U tom smislu se ovo studijsko izdanje pomalo ističe, premda su u pitanju prevashodno obrade hardcore/pank pesama. Neke od numera potiču iz kratkoročnog projekta Jeffa Hannemana Pap Smear („Can’t Stand You“ – koja je među najluđim pesmama ikada, i „DDAMM“). Zanimljiv i nešto manje „zao“ album za Slayer, slušajte ga ako vas zanima kako Slayer izvodi nešto uobičajeniji pank zvuk, bez brutalnih metal gitara i pobesnelog vrištanja.

Diabolus in Musica„Diabolus in Musica“ (1998)

Kraj devedesetih je iznedrio neke nove bendove i ponovo promenu atmosfere na sceni. Slayer je odlučio da određene elemente u svom kampu pomalo dotera za novo doba, ali je i dalje po svojim poznatim karakteristikama ostao svoj. Mnogi ovaj album smatraju slabijim u katalogu, premda u svojoj srži nije mnogo drugačiji. Ako želite da čujete pesme Slayera u nižem štimu, savremenijem zvuku, sa teškim rifovima i povremenim semplovima u pozadini, „Diabolus…“ bi vam se mogao dopasti. Koketiranje sa novijim vremenom bi se moglo uočiti i na osnovu toga sa kakvim bendovima su bili na turneji – u jednom trenutku su to bili tada mlađahni System of a Down, kao i Clutch.

God Hates Us All„God Hates Us All“ (2001)

Ovaj album kao da je bio proročki. 2001. godina je bila vrlo teška za S.A.D. usled terorističkih napada i novi album Slayera je bio objavljen upravo 11. septembra, što ne može biti veća ironija. Sam početak albuma sa introom „Darkness of Christ“ (koji je možda jedan od najboljih introa za metal album ikada) i pesmom „Disciple“ predstavlja Slayer u novom milenijumu – muzičko zlo koje nikada ne spava i mračnu refleksiju društva u novom dobu. Pesme su brutalne, počevši od pomahnitale „Disciple“, preko singla „Bloodline“ i krajnje manijakalne „Payback“. Slayer je besan i naoružan sa svim svojim arsenalom. Nema zezanja sa ovim albumom, Slayer se ponovo vraća na svoju stazu u punoj snazi.

Christ Illusion„Christ Illusion“ (2006)

Sa povratkom originalnog bubnjara Dave Lombarda u redove, Slayer je objavio album koji je nastavio stazu prethodnika i prešao na novi nivo, premda se sam zvuk nije mnogo menjao. Singl „Eyes of the Insane“ sadrži jedan od najboljih promotivnih videa metal muzike (pesma je nagrađena Gremi nagradom). Artwork na kom se nalazi Isus Hrist sa odsečenim udovima je zasigurno bilo plodno tlo za novu kontroverzu. Pesma „Jihad“ je bila takođe jedna od posebno „škakljivih“ numera (šta god to značilo u Slayer kontekstu) pošto govori o terorističkim napadima na Ameriku iz perspektive teroriste. Zasigurno jedan od najočekivanijih albuma protekle decenije, koji je zadovoljio mnoge fanove širom sveta.

World Painted Blood„World Painted Blood“ (2009)

Tri godine je prošlo od prethodnog izdanja, Slayer je već naoštrio gitare za još jedan krvavi ples. Njegovo ime je „World Painted Blood“. Originalna četvorka će se naći na ovom albumu po poslednji put, nažalost. Album je nazivan jednim od boljih koje je bend objavio tokom dugo vremena. Možda nešto „mršaviji“ zvuk u odnosu na poslednjih par izdanja, ali uz očekivane Slayer brutalne napade.

Repentless„Repentless“ (2015)

Šest godina kasnije, mnogo toga se desilo. Tom Araya je morao na operaciju, Jeff Hanneman je doživeo tešku bolest nakon ujeda pauka i nakon dugo odsustva podlegao bolesti 2013. godine zbog ciroze jetre koje ni sam Hanneman nije bio svestan. Dave Lombardo je otpušten iz benda takođe 2013. usled poslovnih problema sa bendom. Mnogo je pitanja postavljeno da li će bend uopšte nastaviti da postoji. Gary Holt iz Exodusa je zauzeo Hannemanovo mesto, dok je Lombarda zamenio nekadašnji bubnjar benda, Paul Bostaph. Već tokom 2014. je bilo moguće čuti „Implode“, novu pesmu koja je manje-više nastavila poznatim Slayer putem. Ipak, lepu najavu čitavog izdanja je predstavio spot za „Repentless“, koji deluje kao Slayer verzija Metallicinog „St. Anger“ videa. Mnogo nasilja, krvi, agresije, Slayer pomahnitalog zvuka. Premda već u pedesetima, Slayer još uvek tuče slušaoce po ušima sa silinom koju nemaju ni duplo mlađi od njih.

Ostavite komentar: