AC/DC

Back in Black

Izdavač: Albert/Atlantic, 25.7.1980.

Producent: Robert John "Mutt" Lange

Žanr: Hard rock

Trajanje: 42:11

5.0/5

Ocena

Mozda najbolji hard rock album ikada snimljen. Album nafilovan jednostavnim i apsolutno monstruoznim rifovima, totalno divljim i nekontrolisanim pevanjem i jasnim, nedvosmislenim tekstovima koji slave ‘Djavolju muziku’ u svom najiskrenijem, najbanalnijem i definitivno najupechatljivijem obliku. Ovo je definitivno najbolji album koji sa AC/DC ikada odsvirali. Paradoksalna chinjenica je da na njemu nije pevao svakako najbolji pevach koga su AC/DC imali, legendarni Bon Scott.

Da se podsetimo – 1980, bend AC/DC zadesila je velika tragedija – njihov pevach Bon Scott nadjen je mrtav u svojim kolima. Uzrok smrti bila je prevelika doza alkohola. Svi su bili u shoku – na vrhuncu popularnosti izgubiti pevacha koji je bio dusha benda! Na kratko, AC/DC su razmishljali o raspadu. Ipak, predomislili su se, i reshili da bi najbolji nachin da se oda pochast pokojnom prijatelju bio da skupe muda i nastave dalje. Dostojna zamena Bon Scottu doshla je u liku omalenog Briana Johnsona, bivsheg pevacha benda Geordie, chija su dernjava i scenski nastup i ranije bili zapazeni, a sam je bio veliki poshtovalac benda AC/DC. Uzeli su pregrsht zaostalih Bon Scottovih tekstova, i sa Brianom za mikrofonom snimili album simbolichno nazvan ‘Back In Black’. Naslov i potpuno crni omot sugerisali su da je bend duboko ozaloshcen gubitkom Bona Scotta, i da je album svojevrstan oproshtaj. I to kakav.

Ako ne rachunamo uvodnu pesmu, ‘Hells Bells’, koja zapochinje udaranjem crkvenih zvona i nastavlja se genijalnim rifom, na albumu nema ni traga od pogrebne atmosfere. AC/DC su svog pokojnog pevacha reshili da isprate na onaj svet pesmama o onome shto je i sam najvishe voleo – provodima, alkoholu i zivotinjski divljem seksu, upakovanim i chvrst, jednostavan i beskompromisan rock’n’roll.

Pesmom ‘Hells Bells’ koja otvara album, sugerisano je da ce Bonova dusha svakako stici u pakao. Pakao, ipak, mozemo shvatiti malo labavije – kao svojevrsnu rock’n’roll Vallhalu, gde sve treshti od chvrstih gitarskih riffova, a dushe pokojnika se dave u alkoholu i ulecu u neochekivane seksualne podvige. Mislim da je ovime sve recheno o ostatku albuma. Ipak, pored naslovne numere, izdvajaju se stvari ‘Back In Black’, sa svojim legendarnim riffom, i ‘You Shook Me All Night Long’, koja je mozda najveci hit i najpoznatija stvar od AC/DC. Album zatvara ‘Rock’n’Roll Aint Noise Pollution’ , svojevrsna apologija rock muzike, koja govori o tome da je svetu jednostavno potreban rock’n’roll, i da ce on preziveti bez obzira na sve.

Znachaj ovog albuma za bend AC/DC – dokazali su da ih chak ni velika tragedija koja ih je zadesila ne moze zaustaviti, da mogu i zele nastaviti da prze po starom, ako treba, i u crnini.
Znachaj ovog albuma generalno – svako ko ga je preslushao ne moze osporiti da se na njemu definitivno nalazi kolekcija najmahnitijih, najbezobraznijih i, na svoj nachin, najlepshih hard-rock pesama. Ako zelite naci sushtinu rock-muzike mislim da je ova plocha pravo mesto da pochnete sa traganjem.

Ostavite komentar: