60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1959. godine

rnr_60_godinaGodine 1959, 22. januara, Buddy Holly je u svom stanu u Njujorku načinio nekoliko akustičnih demo snimaka. Biće to njegovi poslednji snimci; dvanaest dana kasnije, Holly, Richie Valens i J. P. Richardson poginuli su u avionskoj nesreći. Ovaj događaj će kantautor Don McLean u svojoj pesmi „American Pie“ nazvati „Danom kada je muzika umrla“.

Krajem pedesetih se činilo da je rock ‘n’ roll utihnuo ili barem smekšao. No bilo je to zatišje pred buru: na „Starom kontinentu“ mladi (uključujući i omladinu u socijalističkoj Jugoslaviji) tek počinju da se zaljubljuju u njega. Cliff Richard, godinu dana pre Hollyeve smrti, snima svoj prvi hit, „Move It“, jednu od prvih rock ‘n’ roll pesama snimljenh van Sjedinjenih Država, a godinu dana kasnije u Britaniji su osnovani The Shadows, The Searchers, The Zombies, Johnny Kidd & The Pirates i Gerry & The Pacemakers, neki od prvih izdanaka onoga što će kasnije biti nazvano „britanskom invazijom“. Za to vreme, u „Novom svetu“, rhythm & blues osvaja sve više prostora na top listama, utirući put popularnosti soula; samo u 1959. godini osnovani su sastavi The Contours, The Ronettes, The Supremes, Ohio Players i Labelle.

Iste godine Placido Domingo debituje na sceni Teatra Degolado u Gvadalahari. Održana je prva dodela Gremija; pesmom godine biva proglašena „Nel Blu Dipinto di Blu“ (poznatija kao „Volare“) Domenica Modugna, a albumom godine ploča sa muzikom koju je Henry Mancini komponovao za detektvivsku seriju Peter Gunn. Na četvrtoj Pesmi Evovizije, održanoj u Kanu, prvo mesto osvaja holandska pevačica Teddy Scholten sa pesmom „’n Beetje“. Od posledica ciroze jetre preminula je Billie Holiday. Ginter Gras objavljuje roman Limeni doboš, Remon Keno roman Caca u metrou, Robert Bloh Psiho, Vilijam Barouz Goli ručak, a Ranko Marinković Kiklopa. Oskare za najbolje filmove osvajaju Ben Hur i Neki to vole vruće. Hithcock snima 39 stepenika i Sever-severozapad, Resnais Hirošima, ljubavi moja, Hawks Rio Bravo, Disney Lepoticu i zver, a Wood Plan 9 iz svemira. Umire Sesil Demil. U francuskom strip-magazinu Pilote objavljena je prva epizoda Asteriksa. U Njujorku je osnovan Computer Music Centre, posvećen istraživanju elektronske muzike, a Jimi Hendrix kupuje svoju prvu električnu gitaru.

Godine 1959. u Jugoslaviji je po prvi put izvedena opera Stanac Jakova Gotovca, Ivo Robić je, snimivši pesmu „Morgen“, započeo svoju internacionalnu karijeru, a Vice Vukov je na Opatijskom festivalu osvojio prvo mesto sa pesmom „Mirno teku rijeke“. Mladi Jugosloveni za sve to ne mare mnogo; njih sve više privlači nova, „električna“ muzika – glavna zvezda beogradskih igranki je „jugoslovenski Elvis“, dvadesetdevetogodišnji Mile Lojpur, u Zagrebu rock ‘n’ roll prvi peva deset godina mlađi Karlo Metikoš, a i najveća jugoslovenska muzička zvezda, Đorđe Marjanović, u svoje nastupe unosi sve više od rock ‘n’ roll estetike. Socijalistička javnost stidljivo započinje diskusiju o novoj muzici; rasprava će se rasplamsati sa najezdom „električara“ koja će uslediti kroz nekoliko godina.

10. Johny Preston – Running Bear

Pesmom „Running Bear“, koju je napisao J. P. Richardson, a sedam meseci nakon njegove pogibije snimio njegov prijatelj Johnny Preston, motivi tradicionalne muzike Indijanaca ušli su u popularnu muziku na velika vrata – pesma je provela tri nedelje na vrhu Billboardove top liste. Pesma govori o mladom indijanskom ratniku, Medvedu Koji Trči, i njegovoj dragoj, Maloj Beloj Golubici, pripadnicima zaraćenih plemena, koje, pritom, razdvaja i široka reka. Njih dvoje skaču u zapenušanu reku, sjedinjuju se u poljupcu, ali ih struja odvlači na dno.

9. Wilbert Harrison – Kansas City

Pesmu „Kansas City“ napisao je autorski duo Jerry Leiber-Mike Stoller (koji je zaslužan za pesme poput „Hound Dog“, „Stand By Me“ i „Jailhouse Rock“). Kada su je napisali, Leiber i Stoller bili su dvojica devetnaestogodišnjaka od kojih nijedan nikada nije bio u Kanzas Sitiju; inspiraciju za nastanak pesme predstavljala je muzika Big Joe Turnera, čuvenog kanzaškog „shoutera“ (blues pevača koji, praćen bendom, peva bez pomoći mikrofona) poznatog i kao „Šef bluesa“. Pesmu je prvobitno snimio pijanista i pevač Little Willie Littlefield 1952. godine, a sedam godina kasnije snimio ju je multinstrumentalista i pevač Wilbert Harrison. Harrisonova verzija dospela je na prvo mesto Billboardove top liste, i od tad je snimljena u više od tri stotine verzija, uključujući i one Billa Haleya, Beatlesa, Jamesa Browna, Fatsa Domina, Toma Jonesa i Muddya Watersa. Godine 2005. Kanzas Siti je pesmu proglasio gradskom himnom.

8. The Flamingos – I Only Have Eyes For You

Jazz standard „I Only Have Eyes For You“ napisali su 1934. godine tekstopisac Al Dubin i kompozitor Harry Warren za mjuzikl Žene, u kome su ga pevali Dick Powell i Ruby Keller. Svoju verziju pesme 1949. godine snimio je Frank Sinatra, 1950. godine Peggy Lee, 1952. godine Billie Holiday, a 1959. godine i čikaški sastav The Flamingos. U njihovoj verziji pesma je postala nežan doo-wop, koji se popeo se na 11. mesto Billboardove top liste. Nakon Flamingosa pesmu su obradili, između ostalih, Cliff Richard, Ella Fitzgerald, Art Garfunkel, Rod Stewart, Mercury Rev i Carly Simon.

7. Lloyd Price – Stagger Lee

Tradicional „Stagger Lee“ opeva događaj koji se odigrao u Sent Luisu na Božićno veče 1895. Te večeri su Lee Shelton, mladi makro i član Four Hundred Club-a, političke organizacije sentluiških crnaca sumnjivog zanimanja, i njegov poznanik William Lyons, za koga se veruje da je bio Sheltonov (kriminalni ili politički) rival, sedeli u krčmi. Politička rasprava dovela je do svađe, tokom koje je Lyons Sheltonu sa glave skinuo njegov „stetson“. Ovo je, kaže legenda, bila kap koja je prelila čašu: Shelton je ustrelio Lyonsa, uzeo svoj šešir i izašao iz krčme. Događaj je ubrzo ušao u američki folklor. Shelton je postao simbol muževnosti i stila i oličenje žestokog crnog momka koji prkosi belačkim vlastima, govorilo se o njegovom junačkom držanju prilikom izricanja smrtne presude (iako je, zapravo, bio osuđen na 25 godina zatvora), pa čak i o tome kako je prodao dušu đavolu. Prva snimljena verzija pesme „Stagger Lee“ pojavila se 1923. godine, a 1959. Lloyd Price je snimio verziju koja se popela na prvo mesto Billboardove top liste.

6. Jimmy Reed – Baby What You Want Me To Do

Jednostavnoj kompoziciji Jimmya Reeda (koga su kao jednog od glavnih uzora isticali izvođači poput Rolling Stonesa, Steve Miller Banda i Yardbirdsa) klasične strukture i umerenog tempa osobenu boju dali su Reedov karakteristični vokal i njegova izvedba na gitari. Pesma je dospela je do 37. mesta Billboardove liste i postala blues klasik: obrađivali su je (između ostalih) The Everly Brothers, Etta James, Elvis Presley, The Byrds, Wishbone Ash, Jerry Lee Lewis, John Cale, Hot Tuna i Neil Young.

5. The Coasters – Charlie Brown

„Charlie Brown“ je rezultat saradnje dua Leiber-Stoller, losanđeleskog sastava The Coasters, poznatog po duhovitim pesmama „sa pričom“ (kritičar Dave Marsh Cosaterse je nazvao „najduhovtijom grupom u istoriji rock ‘n’ rolla“) i virtuoza na saksofonu Kinga Curtisa. Glavni junak pesme je školsko spadalo koje se pita: „Zašto me uvek svi kinje?“ i nema nikakve veze sa junakom Charlesa Schulza. Pesma se popela na drugo mesto Billboardove top liste, a BBC je odbio da je emituje zvog reči „spitball“, koja označava papirnu kuglicu nakvašenu pljuvačkom.

4. The Isley Brothers – Shout

Pesma „Shout“ ostavila je neizbrisiv trag u istoriji popularne muzike: u izvođenju njenih autora dospela „tek“ do 47. mesta Billboardove liste, ali su oni pobrali tantijeme za uspehe koje su sa njom postigli australijski pevač Johnny O’Keefe, američki sastav Joey Dee & The Starliters i škotska pevačica Lulu, te za verziju koja se 1978. pojavila u komediji Zverinjak, a ples koji je pesmu pratio postao je jedan od simbola američke kulture pedesetih.

3. The Drifters – There Goes My Baby

Doo-wop balada „There Goes My Baby“ predstavljala je prvi singl druge inkarnacije Driftersa, oformljene nakon što je menadžer George Treadwell (vlasnik imena The Drifters, čovek koji je, iako nije bio član sastava, donosio sve odluke vezane za grupu) otpustio sve članove sastava i ime The Drifters dodelio grupi 5 Crowns. Pesmu su potpisali dvojac Leiber-Stoller, Treadwell, roud menadžer Driftersa Lover Patterson i tadašnji član grupe Benjamin Nelson, poznatiji kao Ben E. King. Leiber i Stoller su producirajuči ovu pesmu uveli radikalne inovacije u crnu muziku, poput upotrebe gudačkih instrumenata i ispolirane proukcije. Ova pesma, koja je dospela do drugog mesta Billboardove liste, smatra se kamenom međašem u istoriji popularne muzike, koji najavljuje dolazak ere soula.

2. The Clovers – Love Potion No. 9

Duo Leiber-Stoller potpisao je i najveći hit vašingtonske grupe The Clovers. Lirski subjekt (za kraj pedesetih neobično luckaste) „Love Potion No. 9“ nije imao sreće sa devojkama „još od 1956“, pa se za pomoć obraća Ciganki, koja zaključuje da mu je potreban „ljubavni napitak br. 9“. Nakon što ga popije, naš junak počinje da „ljubi sve živo“ sve dok ne poljubi policajca. (U jednoj od ranih verzija pesme, lirski subjekt kaže: „Bilo je tako dobro da ću se vratiti opet / Pitam se šta će se desiti sa ljubavnim napitkom br. 10?“) Pesma je doživela bezbroj obrada (samo tokom narednih nekoliko godina obradili su je The Searchers, The Ventures i mladi pevač Ronnie Dio sa svojim bendom The Prophets), a njen naziv poslužio je kao inspiracija za lošu komediju sa Sandrom Bullock u glavnoj ulozi.

1. Ray Charles – What’d I Say

Pesma „What’d I Say“ nastala je krajem 1958. godine, kao improvizacija na jednom Charlesovom koncertu. Oduševljenje publike ubedilo je Charlesa da kompoziciju snimi. Iako u vreme objavljivanja veoma kontroverzna – crnoj publici je smetalo što su seksualne aluzije u sprezi sa elementima gospela (mnogi crnci su tada podizali glas protiv činjenice da se ono što je predstavljalo duhovnu muziku izvodi na svetovnim priredbama, pa se još i prodaje), a beloj publici što ih uopšte ima – ona je Charlesu, koji je do tada imao ograničenog uspeha sa njegovim rhythm & blues kompozicijama, donela mejnstrim popularnost i prvu zlatnu ploču. Do kraja svoje karijere, Charles je svaki koncert završavao pesmom „What’d I Say“. Beatlesi su na svakom od svojih hamburških nastupa svirali ovu pesmu. Mick Jagger ju je pevao na svom prvom nastupu sa bendom iz kog će nastati Rolling Stonesi. Obradili su je Elvis Presley, Cliff Richard, Eric Clapton, Eddie Cochran, Nancy Sinatra, Roy Orbison i Johny Cash. Energiju i ekstatičnost pesme koja je publiku dovodila u stanje transa rečito je opisao Charlesov biograf Michael Lydon: „’What’d I Say’ je bio monstrum sa većim tragovima no što je sam bio. Izazovno drugačija, divljački seksi i fantastično plesna, pesma je zakovala slušaoce. Kada bi čuli ‘What’d I Say’ na radiju, neki bi ga ugasili sa gađenjem, ali milioni su ga pojačavali do maksimuma i pevali ‘U, u, ooooo, ooooo!’ sa Rayem i Ralettesima [pratećim pevačicama u Charlesovom bendu].“

Ostavite komentar: