60 godina Rock ‘n’ Rolla: Top 10 iz 1955. godine

rnr_60_godinaU ovoj godini rokenrol je oduvao svoju prvu svećicu sa torte i stavio prvu ciglu u temelj nečega što će postati impozantna istorijska građevina. Svojim životom rokenrol je počeo da izrasta u legendu. Neko je pak te godine otišao u legendu na malo drugačiji način, tačnije kolima u smrt. Naravno reč je o Jamesu Deanu koji će postati simbol buntovništva bez razloga i čiji će se lik neretko dovoditi u korelaciju sa rokenrolom na raznorazne načine.

Ali hajde da ne završimo uvod smrću. Osvrnućemo se na podatak da su te godine rođene i neke bebe koje će se malčice baviti muzikom, ništa posebno zaista.  U Britaniji se ispilio William Michael Albert Broad koji će početi da češlja kosu uvis i da se potpisuje Billy Idol. U Americi će mali Edi iskoristiti svoje holandsko poreklo za ime svog benda. A u zemlji “down under” jedan srednjoškolac će odbijati ceo život da odraste. Verovatno otuda ona uniforma. Eh Anguse, da te samo učiteljica vidi… Međutim, do tada će se dosta kalendara pobacati u đubre počevši od ove 1955. godine.

10. The Moonglows – Sincerely

To što je ova pesma bila broj jedan u to vreme na Billboardovoj top 100 listi i nije toliko kul koliko činjenica da je korišćena u čuvenom filmu Martina Scorsesea “Goodfellas”.

9. Smiley Lewis – I hear you knockin’

Ovu numeru su kasnije obrađivali svi velikani tog vremena, ali nju su originalno napisali Dave Bartholomew i Earl King. Prvobitno ju je snimio gitarista iz Nju Orleansa, Smiley Lewis, kome je to ostala najpoznatija pesma tokom cele karijere.

8. Etta James & The Peaches – Wallflower (Roll with me Henry)

Ova numera je jedan od brojnih odgovora na pesmu “Work with Me, Annie” Hanka Ballarda. Zbog nje je Etta James dobila prestižnu Grammy Hall of Fame nagradu. Ova pesma je inspirisala čuveni komičarski duo Abbotta i Costelloa i njihov film “Dance with Me Henry”.

7. Fats Domino – Ain’t that a shame

Ovaj singl je do sada prodat u nekoliko miliona primeraka i Rolling Stone ju je zasluženo uvrstio u listu “500 najvećih pesama svih vremena”. Iako prvobitno snimljena od strane Domina, njen komercijalni uspeh je usledio obradom Pat Boona koji je hteo da menja naslov i neke stihove, ali mu to nije dozvoljeno. Ona je našla svoje mesto u mnogim filmovima, ali i u nastavku čuvene video igre Mafia.

6. The Platters – Only you

Napisao ju je Buck Ram, koji je bio glavni tekstopisac i menadžer grupe. Ovo je, međutim, jedina pesma Plattersa na kojoj je on učestvovao u snimku tako što je odsvirao klavir. Tokom snimanju pevaču Tonyju Wiliamsu je “pukao” glas, ali su na kraju odlučili da baš taj snimak ostave za zvanični.

5. Bo Diddley – I am a man

Diddley je inspiraciju za ovu pesmu našao kod Muddy Watersa i njegove “Hoochie Coochie Man”. Koliko je rano ova pesma postala hit govori i to da su je obrađivali još Yardbirds kao i The Who na svom debi albumu.

4. Carl Perkins – Blue suede shoes

Ova pesma nastala je tako što je na jednoj zajedničkoj turneji Johnny Cash rekao Perkinsu da treba da napiše pesmu o cipelama jednog avijatičara kog je upoznao dok je bio u vojsci u Nemačkoj. Taj crni avijatičar je svoje cipele za letenje od milošte nazivao, pogađate, “blue suede shoes”. A da, i Elvis je obrađivao ovu stvar mnogo puta. Čak tri verzije je izvodio na svojim nastupima na nacionalnoj televiziji.

3. Johnny Cash – Folspm prison blues

Jedanaesta pesma na debi albumu čoveka u crnom “With His Hot and Blue Guitar”. Inspiraciju za ovu stvar, kao i za onu u prethodnom pasusu, našao je dok je bio u vojsci, tačnije kada je odgledao film “Unutar zidova Folsom zatvora”. Ima sve što treba jednoj folk pesmi, zatvore i vozove…

2. Chuck Berry – Maybellene

Prva pesma Berryja i dalje se smatra jednom od pionirskih u rokenrol žanru. Ona je adaptacija tradicionalne pesme “Ida Red”. Radi se o momku koji vozi svoj Ford V8 dok juri svoju nevernu devojku u Cadillacu Coupe DeVille. Žanrovski najrazličitiju obradu ove pesme uradio je Mos Def za film Cadillac Records.

1. Little Richard – Tutti Frutti

I za kraj ove godine još jedan od stubova rokenrola. Na ovoj pesmi je Richard patentirao svoju onomatopeju bubnjeva koju čujemo na samom startu numere i postavio svoj bezkompromisni stil pisanja i nastupanja koji će primenjivati tokom svoje celokupne karijere, i time inspirisati mnoge bogove rokenrola. A-wop-bom-a-loo-mop-a-lomp-bom-bom!

Ostavite komentar: