3D štampane ploče i instrumenti: realnost ili naučna fantastika?

3D printed recordDan prodavnice ploča zamišljen je kao dan koji slavi vinilni zapis, i kao nostalgično putovanje kroz zlatno doba muzičke industrije, koje je obeležio pomenuti nosač zvuka. Danas, umesto uobičajenih refleksija na pomenutu temu, iskoristićemo za okretanje budućnosti, jednim prikazom mogućnosti koje izum 3D štampača daje muzičkoj industriji. Jedna od tih mogućnosti koju ova tehnologija i danas pruža je štampanje rudimentarnih gramofonskih ploča i muzičkih instrumenata, ali, sa budućim razvojem ove tehnologije, moguće je očekivati napredak na polju kvaliteta.

„Čaj, Earl Graу, topao,“ rekao bi Kapetan Picard prilazeći mašini zvanoj „replikator“, koja bi, sekund nakon izrečene komande, „replikovala“ šoljicu punu pomenutog napitka, na veliko zadovoljstvo predvodnika posade Enterprisea. Ipak, i pored popularnosti koju je stekao zahvaljujući čestom ponavljanju prethodno opisane scene, replikator se nije prvi put pojavio u seriji „Zvezdane staze: Sledeća generacija“, već u originalnoj seriji iz šezdesetih godina. Pre tačno pola veka, Gene Roddenberry, tvorac „Zvezdanih staza“, kreirao je viziju budućnosti, koja je inspirisala mnoge naučnike da naučnu fantastiku pretvore u naučnu realnost.

Od pokretnih vrata i video poziva, preko mašinskog prevodioca, tablet računara i sredstava mobilne komunikacije, do oružja na bazi lasera i „traktor“ zrakova, Roddenberrijev kreativni um je ostavio neosporni uticaj u poslednjih pola veka, kako u oblasti nauke i tehnike, tako i u istraživanju svemira. Početkom ove decenije, jedan od izuma koji je izazvao veliku pažnju u javnosti je 3D štampač, čije pojavljivanje se gotovo istovremeno poredilo sa otkrićem replikatora iz „Zvezdanih staza“, doduše sa znatno manjim mogućnostima u odnosu na njegovog fantastičnog starijeg brata.

Potencijal 3D štampača je otvorio jednu potpuno novu dimenziju nauke i tehnike, a kako se sama tehnologija sve više usavršava, mogućnosti upotrebe u svakodnevici postaje sve veća i veća. Od jednostavnih štampanja predmeta za ličnu i komercijalnu upotrebu, štampanja određenih vrsta hrane, preko štampanja alata na svemirskoj stanici i štampanja celih kuća od recikliranog građevinskog materijala, ova tehnologija će u bliskoj budućnosti biti korišćena i za štampanje organa za transplataciju. Sa druge strane, kritičari ove tehnologije naglašavaju mogućnost štampanja oružja i municije kao moguće opasnosti ovog izuma.

Sfera muzike takođe nije ostala imuna na inovacije iz ovog domena tehnologije, a sa pristupačnijim cenama ovih uređaja na tržištu, povećava se i mogućnost veće primene kod populacije koja se kako bavi, tako i konzumira muziku. Pretpostavka od koje ovaj tekst polazi je da će u budućnosti ovaj izum, poput „klasićnih“ štampača, postati cenovno pristupačan najširoj populaciji. Sa tom pretpostavkom u vidu, i usavršavanjem ove tehnologije na polju štampanja kvalitetnih muzičkih instrumenata i audiofilnih zapisa na 3D štampanim pločama, svetlost na kraju tunela za muzičare i ljubitelje muzike je sve jasnija i sjajnija.

I pored činjenice da je internet već delimično umanjio uticaj nemuzičkog dela muzičke industrije i parcijalno odstranio posrednike između publike i izvođača, izum 3D štampača ima potencijal da još više smanji uticaj posrednika i zbliži publiku sa izvođačem, a muziku sa pojedincem. Te povoljnosti se ne odnose samo na ekonomsku dobit, fokusirajući tokove novca ka stvaraocima u najfinijoj tradiciji mecenstva, već i kao kulturološki iskorak ka demokratizaciji muzičke industrije i dostupnosti muzičkih instrumenata i gramofonskog zapisa, koji neće biti zamena pravim instrumentima i vinilu, već neka vrsta alternative i konkurencije.

Ovaj proces je već počeo, pa je na polju štampanih instrumenata već prisutan određeni broj brendova koji proizvode 3D štampane instrumente, od violončela i violina, preko električnih i bas gitara, okvira za bubnjeve, do saksofona, flauti, truba, itd. Doduše, neki od instrumenata, poput gitara, u sebi sadrže drvenu osnovu i vrat na koji se doštampava telo sa vrlo originalnim dizajnеrskim rešenjima, što pokazuje i mogućnost pravljenja „hibirdnih“ dizajna, kombinovanem starih i novih tehnologija. Takođe, na Univerzitetu Lund u Švedskoj 2012. godine, održana je i prva svirka jednog benda koji je koristio isključivo 3D štampane instrumente.

Ipak, prava demokratizacija će se tek desiti kada štampači postanu široko dostupni, i kada vlasnici štampača mogu sami sebi odštampati instrument. Treba naglasiti da ovi instrumenti neće moći da zamene prave ručno pravljene kvalitetne instrumente, koje majstori zanata kreiraju od probranih materijala i sa kvalitetnim komponentama. Njihov značaj treba da se ogleda u lakoj dostupnosti početnicima i entuzijastama, kao kvalitetan prvi ili drugi instrument, koji inače predstavlja rizičnu investiciju, s obzirom na nekonzistetnost kvaliteta kod budžetskih modela, i na činjenicu da jedan deo početnika odustane nakon kupovne prvog instrumenta.

Sa dostupnošću 3D štampača za svakodnevne potrebe, i poboljšanjem kvaliteta štampanih instrumenata, finansijsko opterećenje pojedinaca u nabavci instrumenata značajno se može smanjiti, što se može smatrati i civilizacijskim iskorakom kakav je, recimo, pojava elektronskih knjiga. Štaviše, 3D štampači mogu finansijski i ojačati muzičare, kako štampanjem instrumenata za ličnu upotrebu ili prodaju sopstvenih dizajna, tako i štampanjem robe sa logotipom izvođača ili benda (figurice, bedževi, privesci, narukvice, itd.) sa malim troškom na strani proizvodnje, što daje mogućnost kako za nižu cenu, tako i za veću zaradu od prodaje istih.

Ono čemu se najviše treba radovati u budućnosti je mogućnost štampanja vlastitih 3D gramofonskih ploča, što je danas moguće tek na rudimentarnom nivou. Nivo kvaliteta današnjih 3D ploča se po kvalitetu reprodukcije može porediti sa razvojem vinilnog zapisa početkom 20. veka. Ipak, to nije odvratilo entuzijaste da čak i sa ovakvim kvalitetom objave materijal na 3D ploči, a jedan od njih je i Kele Okereke iz grupe Bloc Party, čiji singl „Down Boy“ se našao na 3D ploči, koja se eksluzivno mogla kupiti u prvoj prodavnici 3D ploča na svetu, Vinyl Factory u Londonu.

Što se tiče kvaliteta samog zvuka (videti snimak na kraju teksta), današnje 3D ploče koriste tek 11 khz digitalnog audio zapisa, što je tek mali deo standardnih 44,1 khz CD zapisa ili 96 khz audiofilnih zapisa. Zadatak koji pred sobom imaju naučnici i audio inženjeri, s obzirom na fizičku prirodu gramofonskog zapisa, je rad kako na adekvatnoj formuli za mastering i ekvalizaciju snimka, tako i eksperimentisanje sa materijalima za štampanje, debljinom ploče i dimenzijama brazdi. Tek kada se sve ove kockice slože, 3D štampane ploče će dostići one vrline koje krase kvalitetni vinilni zapis.

Mogućnosti koje ova tehnologija donosi je ne samo preporod gramofonske ploče kao nosača zvuka, nego i revolucija u načinu skladištenja, reprodukcije i distribucije muzike. 3D ploča ima jedinstvenu mogućnost da pomiri sferu analognog i digitalnog, spajajući najbolje od oba sveta. Ne treba izostaviti i ekonomski aspekt cele priče, s obzirom na visoke troškove štampe vinilnih ploča, kao i njihovu prodajnu cenu, ali i činjenicu da je streaming postao dominantni vid slušanja muzike, potpuno potisnuvši sve fizičke formate. Izvođači bi imali mogućnost samostalnog štampanja ploča bez suvišnih troškova i bez davanja novca posrednicima na putu do publike.

Visoki troškovi proizvodnje današnjih vinilnih ploča se sastoje iz više razloga, a najbitniji je skupoća samog materijala, tzv. devičanskog vinila, čija cena je znatno veća od recikliranog vinila, mada se u većini slučajeva mešaju jedan sa drugim. Takođe, prelaskom na CD, tehnologija vinila je postala retka, a današnje malobrojne fabrike imaju monopol, što svakako utiče na visoku cenu narudžbina. Konačno, vinil je kolekcionarski primerak čija vrednost se ne gubi već raste, što pokazuje i nedavno istraživanje da danas čak 52% kolekcionara vinila uopšte i ne sluša svoje ploče.

Izum 3D štampane ploče ima potencijal da ponovo vrati ploče na gramofone, sa povoljnijom cenom u odnosu na današnja, svakako vredna izdanja, bez bojazni od oštećenja, jer bi se lakše zamenili novom, bilo kupovinom ili štampom. Takođe, mnogo bi bilo racionalnije i isplatljivije da album koji je već sniman digitalno, i čiji master snimak, za razliku od analogne trake, ima vrlo jasne granice kvaliteta, bude štampan na 3D pločama, nego na klasičnoj vinilnoj ploči, s obzirom da se kvalitet digitalnog mastera ne može značajno unaprediti na vinilu, što bi takođe ućutkalo kritičare vinila sa digitalnim masterima.

Konačno, kao što je pomenuto sa muzičkim instrumentima, 3D ploče nisu tu da zamene neprikosnoveno veličanstvo pravog analognog vinilnog zapisa, već da budu jedna od alternativa u muzičkoj industriji. Preduslov tome je dostupnost ove tehnologije širokoj populaciji, i tehnološki napredak koji mora biti napravljen u oblasti kvaliteta zvuka. S obzirom na činjenicu da se suma totalis naučnih saznanja duplira svakih 5 godina, znanje iz oblasti tehnologije svake 3 godine, a da se celokupno ljudsko znanje duplira na svake 2-3 godine, velike su šanse da do tog napretka zaista dođe. Pitanje je da li smo mi spremni za njega.

Ostavite komentar: