10 događaja koji su obeležili 2012. godinu u regionu

Ozzy OsbournePosle listi najboljih albuma u godini, kako u regionu tako i u svetu, i listu najboljih antologijskih reizdanja predstavljamo i 10 događaja iz regiona koji su obeležili 2012. godinu. Bilo je puno dobrih koncerata, uspeha domaćih bendova, nekih novih rokenrol pobeda ali i tužnih vesti.

1. Belgrade Calling festival

Ne postoji objektivan način po kome bi rekli koji je to koncert ove godine bio najveći na ovdašnjim prostorima. Bila je ovo bogata koncertna i festivalska godina – Exit, Warriors Dance, Terraneo, MetalCamp, Sofia Rocks, INmusic, Metallica u Beogradu itd. A kako smo mi ipak prvenstveno rok portal, onda bi bilo neumesno, a da ne izdvojimo festival koji je bio pretežno gitarski – Balgrade Calling festival.

Iako je Beograd glavni centar koncertnih događaja u Srbiji, nekako je festival većih razmera ipak izostajao, ili nije opstajao (izuzev Beer festa). Otkud Belgrade Calling odjednom? Zasluga Avalona svakako, i donekle ta sreća u nesreći da ponovo okupljeni Black Sabbath otkaže koncert u srpskoj prestonici. Setimo se, Avalon je ubrzo objavio da će zamena biti Ozzy Osbourne & Friends, jednodnevni festival koji sa sobom vuče i imena poput The Cult, Black Label Society i Paradise Lost. Rok i metal sladokusce ta informacija je obradovala. Ubrzo su apetiti porasli i Avalon odlučuju da u Beogradu naprave dostojanstven rok događaj koji će trajati četiri dana.

U periodu od 27. do 30. juna na otvorenom prostoru parka Ušće pred mnogobrojnom publikom nastupili su: Orbital, Public Enemy, Jessie J, Ozzy Osbourne, Slash, The Cult, Black Label Society, Paradise Lost, Ugly Kid Joe, The Horrors, Public Image Limited, The Darkness, Faith No More, The Sisters of Mercy, SARS, Example, Sanatorium, Dubioza Kolektiv, Satyricon i Jelen top 10 ekipa – Block Out, KKN, Darkwood Dub, Goribor, Eva Braun, Svi na pod, Bjesovi, Snakes Sharks and Planes i Straight Mickey and the Boys.

Bilo je puno propusta, ali i dosta dobre muzike, muzički različite kombinatorike, mladih muzičara, proverenih veterana. U pitanju je prvo izdanje festivala, tako da je sada praštanje najviše dozvoljeno. Reč je o ozbiljnoj manifestaciji, te se možemo uzdati da će od sledeće godine organizatori sve podići na viši nivo, i da će doći do pozicije jednog od glavnih, ne balkanskih, već evropskih festivala. – Nenad Cvetković (Beograd Zove! @Balkanrock.com)

Da će i naredne godine ovo biti jedan znajačajan događaja potvrđuje činjenica da su kao učesnici već najavljeni Green Day i Hladno Pivo. Na prvoj konferenciji za novinare najavljeno je da će se ova muzička platforma razvijati u pravcu bukiranja izvođača sa svetske A liste, te da radi tog neće imati fiksiran datum ili lokaciju, kako bi publika i produkcija uvek imali mogućnost da prate kretanje najvećih turneja u svetu koje su uglavnom u Evropi tokom maja i juna…

 

 

2. Preminuo Branko Črnac-Tusta iz KUD Idijota

Na žalost, nisu ni svi događaji iz sveta muzike uvek lepi. Vest da je Tusta izgubio borbu sa rakom bila je težak udaraca za rok zajednicu na Balkanu.

Tešku borbu sa rakom pevač KUD Idijota počeo je još u martu prošle godine. Prvo mu je dijagnoziran kancer grla, a kasnije i pluća. U oktobru 2011. godine Branko objavljuje radosnu vest: “Dragi moji! Evo najnovijih vijesti. Jučer bio na Konziliju u Zg. ZDRAV SAM! NEMA VIŠE TUMORA! hehehe. Evo,ono šta sam obećao da će biti još dobrih vijesti obistinilo se!”, napisao je pevač i dodao: “Moram nastaviti još sa liječenjem da zabetoniramo ali nema malignih stanica. Trebam se još i oporaviti, početi jesti kako treba ali sve u svemu-GOTOVO JE!”.

Međutim, ova bolest ne odustaje i Tusta se ubrzo ponovo nalazi u problemu. Ovoga puta za prikupljanje finansijke pomoći za lečenje uskaču Gun klub i Odličan Hrčak sa dva koncerta na kojima su svirali Partibrejkers, Disciplin A Kičme, Električni Orgazam, Dža ili Bu, Horkestar, Atheist Rap, Rambo Amadeus, KKN i KBO.

Kako javlja hrvatski portal Index.hr, kasno sinoć, 15. oktobra preminuo je frontmen legendarnih KUD Idijota, Branko Črnac-Tusta. To je bilo to, rani odlazak još jednog vrhunskog muzičara.

Ako ništa drugo, Branko Črnac upisao se u domaću rok antologiju zahavaljujući radu u grupi KUD Idijoti. Njegovo ime nastaviće da živi kroz muziku, a rodni mu grad Pula imenovaće ulici po njemu, zahvaljujući inicijativi fanova. Simpatično je da je 10. novembra u Novom Sadu osvanula tabla sa imenom “prolaz Branka Črnca Tuste”, a novosađani su Tusti posvetili i jedan specijalan segment ovogodišnjeg koncerta godine: Iznenađenje je bilo kolegijalni muzički omaž Tusti, pevaču KUD Idijota. Osim Hladnog Piva na binu izlaze i članovi Dubioze Kolektiv i Atheist Rap-a. Sa mikrofona su se mogle čuti samo reči zahvalnosti Tusti, koji je mnogima služio kao inspiracija i uzor koji zaslužuje poštovanje svojih kolega. Izvode „Ja sjećam se“, „Kad sunce opjet zađe“ i „Al nije još to gotovo“ i još jednom se sa najlepšim sećanjima Tusta ispraćuje. – Tamara Milenković (Koncert Godine: Main Stage @Balkanrock.com)

U 2012. godini napustili su nas još Zoran Stojanović Ciga (Mama Rock), Srđan Jovanoić – Điđa (Arnold Layne & Alhemia) i drugi.

 

3. 30 godina Partibrejkersa

U godini kada The Rolling Stones slave 50 godina postojanja, nešto manji jubilej u Srbiji proslavili su Partibrejkers, koji su često po značaju za našu muziku i poređivani sa pomenutim velikanima. Ko bi rekao da tri decenije na sceni slušamo čuvenog Caneta i njegove kultne opaske poput “Šta se ložiš, nije ti ovo Van Gog”, “Pozdravi mamu”, “Momci, vreme je da se oženite”…

U Srbiji su budžeti “skromniji” nego kao kod Stonesa koji svoji jubilej slave već čitave godine silnim promocijama, knjigama, koncertima i drugim, pa su se Partibrejkersi, skladno sa ovdašnjom situacijom, odlučili za jedna veliki koncert, i to u Novom Sadu. “Jedan veliki koncert – da ne bi pravili više manjih. S obzirom da smo prvi put 1985. godine svirali u Hali sportova znamo da je to OK objekat. Odgovara nam.”, rekao je Cane.

“Kreni prema meni”, “Hoću da znam”, “Msesečeva kći”, “Ulični hodač”, “Hiljadu godina”, “Hipnotisana godina”, “Rođen loš”, “Srce kuca tu je”, “Molitva”, “Dugo te nema” samo su neki od mnogih pesama kojima su nas Brejkersi zadužili.

Grupu Partibrejkers osnovali su avgusta 1982. godine Cane, bubnjar Goran Bulatović Manza, gitarista Nebojša Antonijević Anton i gitarista Ljubiša Kostandinović. Manza i Ljuba su svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini sedamdesetih svirao u grupama BG 5 (Sa Ivicom Vdovićem i Bojanom Pečarom), Butik i Šine. Gostovao je i na pločama drugih grupa, potpisujući se kao Riki Rif. Shodno svom razuzdanom ponašanju i po Canetovom doživljaju samih sebe, a u Manzinom prevodu, nazvali su se Partibrejkers (Žurkolomci). – Zvanična biografija @ Partibrejkers.rs

Diskografija:

  • Partibrejkers I (1985)
  • Partibrejkers II (1988)
  • Partibrejkers III (1989)
  • Kiselo i slatko (1994)
  • Ledeno doba (1997)
  • Gramzivost i pohlepa (2002)
  • Sloboda ili ništa (2007)
  • Krš i lom (2009)

Ne treba zaboraviti da je u ovoj godini bilo još jubileja, pa su tako Dža ili Bu napunili 25 godina, Plejboj se okupili da proslave 20 godina od osnivanja, dok su Čovek bez sluha postali punoletni.

 

4. Ulica Milana Mladenovića u Zagrebu

U julu 2011. godine Beograd je dobio plato Milana Mladenovića, a ono u čemu Beograđani nisu uspeli, da se izbore za ulicu sa imenom ovog muzičara, učinili su Zagrepčani. Tako je krajem oktobra objavljeno da jedna od ulica u naselju Jakuševac u Novom Zagrebu nosi ime Milana Mladenovića, pokojnog frontmena grupa Šarlo Akrobata i EKV. Ulica još nije gotova, tako da će otvaranje i prva tabla biti postavljeni tek naredne godine.

Uprkos žalbama HDZa da EKV nje bila dovoljno popularna u Hrvatskoj i da su pojedini članovi umrli od konzumiranja droge, odbornici SDPa ocenili su da muzičar kao rođeni Zagrepčanin zaslužuje ulicu u Zagrebu i da je grupa itekako imala publiku u ovoj zemlji.

“Želeli smo da odamo priznanje, ne toliko ličnosti Milana Mladenovića, koliko urbanoj kulturi Zagreba i prostora ondašnje države 80-ih godina 20. veka”, rekao je predsednik Odbora za imenovanja naselja, ulica i trgova Marin Knezović.

Milan Mladenović je rođen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, a kako mu je otac bio vojno lice, šest godina kasnije se seli u Sarajevo, a 1970. porodica prelazi u Beograd. Bio je osnivač bendova Limunovo drvo i Šarlo akrobata, ali će ostati zapamćen kao vođa grupe Katarina II, koja je kasnije postala EKV i koja je ostavila iza sebe neke od najpopularnijih i najuticajnijih pesama u istoriji rock muzike Bivše Jugoslavije. Milan Mladenović preminuo je od bolesti 5. novembra 1994. godine u Beogradu.

 

5. Goribor – “Evo je banja”

Goribor Evo je Banja

Od kako postoji Balkanrock, izbegavamo da upiremo prstom i kažemo “ti si najbolji, tvoj album je najbolji”. Iako smo preko 50 albuma odabrali kao najbolja izdanja u regionu, ovoga puta moramo posebno da izdvojimo Goribor.

Od svih recenzija koje smo objavili ove godine, “Evo je banja” jedini je album koji je dobio maksimalnu ocenu 5, i to recenziste Miloša Pavlovića.

Viljuška sa omota albuma pretenduje da u domaćoj rock ikonografiji postane preoznatljivi simbol Goribora koliko recimo prizma sa omota The Dark Side of the Moon Pink Floyda u stranoj. Dužina trajanja albuma, skoro 84 minuta muzike, i nije drastično veća u odnosu na prethodnika, koji traje desetak minuta kraće, i ovog puta naglašava instrumentaciju i veću upotrebu živih instrumenata na račun elektronike. Iako manje nego na prošlom albumu, elektronika je i dalje prisutna (i dalje “kompjuter svira blues”) i to u dovoljnoj meri da zadrži spoj analognog i digitalnog koji je inače zaštitni znak Goribora. – Miloš Pavlović (recenzija albuma za Balkanrock.com)

Snimiti dupli album nije ni malo lako. A tek snimiti ovakav dupli album! Recept se nije puno menjao u odnosu na prethodna izdanja benda ali St-ove tekstualne bravure uvek nađu neki novi ugao iz koga sagledavaju stvari. Isto tako Pitijev bluz može poprilično nadrkano da zvuči uprkos njegovom originalnom značenju. Goribor zadaje domaći zadatak i sebi ali i svim ostalim bendovima u regionu. I to nije onaj domaći koji možete da našvrljate na odmoru pre časa. – Aleksandar Nikolić (Balkanrock izabrao najbolje u 2012: Regionalni albumi)

Koje to još albume smatramo vrednim izdvajanja u 2012. godini možete pročitati na našoj listi Najboljih regionalnih albuma.

 

6. Okupljanje Plejboja

Fenomen reuniona u poslednjoj dekadi je itekako uzeo maha. Vaskrsavaju bendovi poput Led Zeppelina, Police, Fleetwood Mac, Pulp, Blur, The Stone Roses itd. Na ovom prostoru retko kad ta okupljanja i budu nešto zapaženija.

Veliki spektakl i povratak na scenu svakako obeležiće povratak grupe Smak 29. decembra u beogradskoj Areni, ali kako smo želeli da ovaj tekst ranije pripremimo, uskraćujemo vas za priču o Točku i ekipi, stoga se osvrćemo na povratak benda Plejboj.

Bend je postojao samo sedam godina (do 1999. godine) i objavio je samo tri albuma. Ove godine je bilo tačno 20 godina od njihovog osnivanja pa je to bio povod Beogradskoj kulturnoj mreži da ih okupi na Beogradskom beer festu. Jeste se Plejboj povremeno sastajao za po koji festivalski nastup, ali ovoga puta navodno će i ostati zajedno (sve je dobro, sve je dobro kada smo zajedno). Plejboj su se okupili u postavi koju čine: Igor Perović, Roman Gorsek, Goran Milošević, Dušan Petrović, Goran Antović.

Nakon 15-godišnje diskografske pauze bend je predstavio i novi spot, snimljen upravo na Ušću tokom Beer festa, za pesmu “Nemam Vremena”.

Ne zapostavimo ni reunione bendova Beograd, Igra Staklenih Perli (doduše kao dve nove formacije), Presing i drugih.

 

7. “Raskorak” izložba Block Out fotografija

Block Out

Jedan od najbitnijih aspekata u izveštavanju o muzici je svakako rok fotografija. Ovaj kulturni aspekt muzike sve više je prisutan i poštovan na ovim prostorima, a mi od fotografa izdvajamo upravo našeg urednika galerije – Nemanju Đorđevića.

Na inicijativu članova benda Block Out, Nemanja je u Nišu, pred njihov koncert otvorio izložbu fotografija sa Block Out koncerata pod imenom “Raskorak”. Ista izložba biće predstavljena i na prednovogodišnjem koncertu benda u Domu omladine Beograd.

Izložba “Raskorak” predstavlja svojevrstan portret grupe Block Out i približava neke magične trenutke koje je bend zajedno sa publikom delio ranijih godina. Postavka sadrži 30 fotografija koje se pretapaju iz dokumentarnog u snažna emotivna stanja kroz igru svetlosti koja dočarava posebnu scensku atmosferu na koncertima ovog benda. Muzika i poezija koju Block Out svih ovih godina „daju“ prelivaju se u sastavni deo rokenrol estetike i rok fotografije.

Portret grupe Block Out slika se godinama, različitim bojama, stihovima, zvucima, emocijama, a konačan oblik dobija na koncertima, u dodiru sa publikom. Ova izložba fotografija jeste deo tog portreta i približava nam neke magične trenutke koje su grupa i publika delili ranijih godina. Raskorak između sveta u kome zivimo i tog, paralelnog sveta koji živi na koncertima Block Out-a uočljiv je na fotografijama Nemanje Đorđevića. Kao poštovalac rada grupe Block Out, Nemanja na ovim koncertima nije bio samo puki fotograf, već neko ko je ove koncerte doživljavao lično. Upravo to, “lično” on je u velikoj meri preneo na fotografije i tako nam omogućio da osetimo, atmosferu, emocije i da gledajući fotografije čak i čujemo taj “krik” paralelnog sveta. – Marko Marinković

Nemanja Đorđević je rođen 1985. godine u Vranju. Fotografijom se bavi od 2000. godine. Od 2008. radi kao foto-reporter web magazina Balkanrock kao i hrvatskog SoundGuardian. Oficijelni je fotograf raznih festivala i koncerata u Srbiji i regionu. Ove 2012. godine imao je samostalne izložbe rok fotografija u Vranju i Inđiji, a učestvovao je na izložbi fotografija „Čuvari trenutaka“ u Beogradu i Novom Sadu. U poslednje vreme pored koncertne, radi i promo fotografije za razne domaće bendove. Sarađuje sa mnogim dnevnim listovima u Srbiji, kao i u regionu. Živi i radi u Beogradu. Njegove galerije rok fotografija možete pogledati na sajtu: www.balkanrock.com/galerija.

 

8. Mi plačemo iza tamnih naočara

“Mi plačemo iza tamnih naočara” je dokumentarni film o niškoj rok sceni, i iako je priča lokalna, zaslužuje da se nađe na ovoj listi jer je ovo prvi film koji priča o rokenrolu u Nišu.

Film glavnim delom obuhvata period od 1980. do 2000. godine, sa jednim segmentom koji se fokusira na prethodnu deceniju. Scenario ima više celina, počev od podele po vremenskim etapama, sa fokusom najviše na muziku 80ih i 90ih; inflaciju i sam finansijski aspekt 90ih koji je sputavao razvoj domaće scene; probleme žanrovskog etiketiranja i predrasude koje je to sa sobom povlačilo; diskusiju o tadašnjoj medijskoj podršci (ili nedostatak iste), sa podsećanjem na neke radijske i televizijske emisije; klubovi i festivali kojima je nekada Niš mogao da se pohvali, od Joya, preko Undergrounda, KPGTa do Banker kluba; nedostatak podrške lokalnim bendovima, dok se ’stranci’ rado dočekuju; vreme protesta i političkog prevrata; i na kraju kratak prikaz sadašnjeg stanja, sa predstavljanjem mladih bendova.

Dobrim delom kroz film se provlači doza humora, ali što se dublje zalazi u priču on nestaje i navodi nas da se zapitamo kako smo dozvolili da propadnu svi klubovi, da izumre muzička industrija, da se ugase neki festivali. Akteri filma ne daju odgovore na ta pitanja, ali se slažu oko jednog, i to čak koriste isti termin – provincija. Niš je provincija, palanka, kako Perašević kaže „ne zbog geografskog položaja“ već po mentalitetu ljudi. – Miloš Najdanović (Svedok niškog rokenrola @Balkanrock.com)

 

9. Irie FM najbolji rege bend u Evropi

Devetočlani rege bend iz Srbije poneo u junu je laskavu titulu najboljeg rege benda na takmičenju koje se održavalo u Udinama (Italija).

Prva nagrada je učešće na svim velikim festivalima Evrope gde će deliti scenu sa mnoštvom internacionalnih bendova. Neki od pomenutih festivala su Rototom Sunsplash, United Islands Festival, Reggae Radio Station Summer Festival, Reeds Festival, Mighty Sounds Festival.

Irie FM je jedinstveno vokalno-eksperimentalno iskustvo koje čini devet ljudi sakupljenih oko jedne ideja. Ta ideja je jedinstvo u stvaranju muzike za malde ljude. Bend svira ruts rege u originalnom stilu sa dab verzijama svoh pesama, koje se izvode uživo kao “shocase” verzije. Originalna muzika je interpretirana kompakntom postavkom instrumenata koji ubrajaju i ritam i duvačku sekciju: bubnjeve, bas, ritam i solo gitaru, klavijature, perkusije, dva trombona i trubu. – Oficijelna biografija.

 

10. Saradnja Hornsman Coyotea i Jah Masona

Frontmen grupe Eyesburn, Hornsman Coyote snimio je pesmu sa jamajčanskim muzičarem Dža Mejsonom (Jah Mason) za koju je u oktobru objavljen spot.

Spot za “Belly of the beast” sniman je u Beogradu u produkciji Balkan Music Box. Ovo je prva oficijelna muzička saradnja između nekog srpskog i jamajčanskog muzičara.

Rezultat autorskog sazrevanja je čistoća i snaga njegove poruke, angažovane ili emotivne, uvek višeslojne i kontrastne. Pored toga, ozbiljno pevačko iskustvo dalo mu je sposobnost potpune kontrole nad glasom, varijacije snage prema poruci, ali u harmoniji sa zvukom trombona koji često vodi. Album koji je trenutno u postprodukciji najavljuje naslovni singl „Belly of the Beast“, rezultat saradnje sa Dža Mejsonom (Jah Mason), Jamajkancem, internacionalnom zvezdom rege muzike, istaknutim predstavnikom „nu ruts“ (nu roots) zvuka koji iza sebe ima svetske turneje i veliki broj uspešnih albuma. Mejsonov vokal sa izvora rege tradicije sa lakoćom prenosi ljubav i duhovnost, dok njegov „mafin“ (muffin) pesmi dodaje snagu pobune. – Balkan Music Box

Spot za pesmu snimljen je u produkciji Balkan Music Boxa na odabranim lokacijama u Beogradu u stalnoj interakciji sa gradom i njegovim stanovnicima. Slikom, spot provodi aktere kroz bazične prirodne elemente, koliko su oni dostupni u urbanoj sredini.

Pesma „Belly of the Beast“ prva je zvanična saradnja internacionalno poznatih rege umetnika iz Srbije i Jamajke. Tematski je posvećena zajedničkim problemima koje đavolsko vreme donosi, koje najteže ili najbliže osećaju getoizirane sredine poput naših, i iskrenoj želje da Vavilon izgori. Poručuje da nema predaje. Pored Mejsona, na Kojotovom novom albumu gostuje još jedna zvezda rege zvuka sa Jamajke Lutan Faja (Lutan Fyah), dok je produkcija ridima poverena izvanrednoj Haus of Ridim (House of Riddim).

Hornsman Coyote je od prošle godine za kormilom ponovo okupljenog Eyesburna. Rege zvezda Mejson je još poznat kao Iron Mason (čelični) i Fire Mason (vatreni). U svojoj bogatoj karijeri objavio je 15 studijskih albuma.

Ostavite komentar: